Како препознати покварену рибу и коју купити у време поста

На земунској рибљој пијаци нико нема времена за разговор - ни купци, ни продавци.

Недељу дана пре посне славе Свети Никола, једне од највећих међу српским становништвом, док увелико траје Божићни пост, око сваке тезге окупљено је пар муштерија, који прво питају колико кошта па онда бирају.

„Свуда исто", каже старија жена коментаришући цене док прелази са једне на другу тезгу.

На молбу да говоре за ББЦ на српском, одмахују руком.

Продавци су речитији, али не много.

„Немој мене сад, нема времена, видиш", каже млађи мушкарац док за тренутак прекида чишћење рибе да покаже око себе колико још има посла.

Његов нешто старији колега мередовом вади шарана из акваријума кога изручује на влажне плочнике испред тезге.

Бацакање рибе за тренутак привлачи поглед старијег купца, који моменат касније тражи једну рибљу главу, „за чорбу".

Ако би се судило по слици са земунске пијаце, чини се да је риба за овдашње становништво популаран избор.

То међутим није случај на нивоу државе - са око седам килограма колико у просеку једна особа поједе, Србија је испод европског просека.

Међу рибом која се нађе на српском тржишту највише је замрзнуте и конзервиране из увоза, нешто мање је из рибњака, а најмање из реке.

Милан Балтић, професор Ветеринарског факултета у Београду, верује да је риба која се ових дана продаје безбедна, између осталог и зато што најмањи део долази из домаћих вода које могу бити загађене.

„Ми много више рибе увеземо, а риба не може ући у земљу и стављати се у промет ако се не контролише на све биолошке и хемијске опасности", објашњава.

Према најавама Министарства пољопривреде, ветеринарска инспекција ових дана спроводи ванредне контроле места где се риба продаје и ресторана у целој Србији.

Резултат претходних контрола, спроведене од септембра до почетка децембра, била је једна прекршајна пријава, рекли су у овом министарству за ББЦ на српском.

Нису одговорили на питање шта су показале контроле ранијих година током Божићног поста.

'Риба је добра, а за Дунав не знамо'

Риба која се продаје на земунској пијаци, а за коју поједини локални становници кажу да је најбоља у целом Београду, по причи продаваца стиже директно из реке.

„Ноћас у пола три су подигнуте мреже, 80 одсто рибе је из Дунава и Тисе", кажу нам продавци.

За причу нису расположени, али за фотографисање јесу.

Један од њих не жели да се види сушена риба коју продаје јер „доћи ће инспекција", други допушта и показује дозволу за промет димљеног шарана.

Полуозбиљно додаје „Можда сте ви инспекција?".

Продавци ових дана, према најавама из Министарства пољопривреде, могу очекивати инспекторе који ће проверавати „следљивост, порекло рибе, сензорска својстава свеже рибе, микробиолошку исправност, присуство паразита, декларисање."

То између осталог значи да би за сваку рибу која се прода морао да постоји папир који би показао одакле је та риба дошла, ко је ставља у промет, са каквом дозволом.

Горан Благојевић, власник земунског ресторана Широка стаза, који нуди и рибље специјалитете, каже да годинама уназад сарађује са истим аласима који имају по закону издате дозволе за риболов.

„Ако ми дође инспекција, ја на основу дозволе које они имају, могу да покажем одакле је риба дошла", каже Благојевић.

Он објашњава да док чисти рибу може да види да ли је здрава, а да периодичне провере спроводи и санитарна инспекција која до сада „ништа није нашла да не ваља".

„Лети морамо да будемо опрезни јер ако је веома топло, риба може да се поквари, посебно смуђ", објашњава.

Оно што није до њега, додаје, јесте да проверава да ли је Дунав загађен и да ли то утиче на квалитет рибе.

„Ми ту можемо само да пратимо званичне информације.

„Пре неколико година било је проблема па нисмо смели да продајемо рибу месец-два."

Благојевић, који са менија из властитог ресторана највише воли да једе рибу са ћумура, верује да она коју он добија је доброг квалитета.

„Ми први узимамо рибу од аласа, а остало се даље носи на пијац", каже поносно.

Купује се и на црно

Годишње се у Србији прода највише рибе из увоза од 30.000 до 36.000 тона, затим из рибњака 6.698 тона и на крају из река и језера, 2.297 тона, уловљене привредним риболовом.

Привредни риболовци имају тачно одређена места где могу да лове и њих контролише ветеринарска инспекција која узима узорке проверавајући присуство штетних материја.

„Контролише се присуство олова, живе и кадмијума у месу рибе, и тачно је одређена гранична вредност за поједине врсте рибе", објашњава професор Балтић.

Под контролом ветеринарске инспекције је и риба која долази из рибњака, као и из увоза, додаје.

Оно што остаје ван контроле је риба коју улове пецароши који нису регистровани као предузетници.

Према постојећим прописима, они не могу стављати уловљену рибу у промет, међутим професор каже да увек постоји могућност да се и такав улов нађе на пијачним тезгама.

Исто потврђује и Владимир Стакић, уредник листа Риболов и члан Управног одбора удружења Уједињени риболовци Србије.

„Мало ко кажњава нелегалне продавце по пијацама јер нису јасно дефинисане надлежности, па се не зна да ли је то посао комуналне, ветеринарске или тржишне инспекције", објашњава Стакић.

Код ових продаваца могуће је наћи и заштићене врсте риба чији је лов забрањен попут кечиге, а исти је случај и у појединим ресторанима, додаје.

Балтић каже да се нелегални продавци на различите начине „сналазе" да би рибу продали као свежу.

Додаје да је пре неколико година на пијаци близу Дунава продавана мртва риба.

„Риба мора да се продаје или жива или полеђена.

„Овде су продавали мртву рибу, а да би сакрили колико је стара, односно да би јој сачували свежину, држали су је у води у којој је био растворен антибиотик.

„Тај антибиотик требало је да спречи да се на шкргама развију бактерије и да дође до промена које би показале неисправност рибе", каже професор за ББЦ на српском.

Међутим, додаје да су овакви примери изузеци и да се ради о малим количинама.

„Имам поверење у рад ветеринарске инспекције, они знају свој посао, раде га годинама и посвећени су", истиче.

Како препознати покварену рибу?

Професор Милан Балтић каже да свежа риба „бежи из руку", а да при провери треба гледати шкрге, очи и анални отвор.

Из Министарства пољопривреде раније су крекли и да кожа свеже рибе треба да буде сјајна, влажна и клизава, а месо чврсто.

То се може проверити ако нестане удубљење које настаје на месту које се притисне прстима, објаснили су.

Они су посаветовали потрошаче да рибу купују на местима где је доступан податак о врсти и пореклу рибе, као и року употребе, и где је могуће проверити да ли се риба чува на исправним температурама.

Која је риба најсигурнија?

Ове године стручњаци са Крагујевачког универзитета објавили су анализу присуства потенцијално токсичних елемената у различитим врстама риба које живе у рекама у Србији.

Та анализа обухватила је 108 места, међу којима је у скоро половини нађена риба код које су „концентрације живе, кадмијума, олова, аресена, никла, гвожђа и (или) бакра превазилазиле максимално дозвољене концентрације одређене прописима".

„Повећане вредности ових елемената су у највећој мери откривене код риба узетих из Дунава, Саве, и река које припадају великоморавском басену", наводи се у анализи.

Такође се додаје да су повећане концентрације живе биле најчешће у рибама из Дунава и Саве.

„С друге стране, можемо издвојити врсту носара (Vimba vimba), која је узета из Дунава у Земуну, близу Београда, као најсигурнију за људску употребу јер има највећи број елемента у месу који је био испод вредности које се детектују", наводи се.

Професор Милан Балтић каже да би се веће присуство штетних материја у риби могло очекивати у близини великих градова.

„Не постоји пречишћавање отпадних вода које се уливају у реке и то је одраз нашe небригe и немара.

„Посебно у великим градовима као што је Београд, ако постоји опасност, то је пре свега зато што нема пречишћавања. Што се иде даље доле од Београда, то се разређује присуство штетних елемената. Најкритичније је ловити рибу одмах иза Београда", каже професор.

Упитан која је риба најбезбеднија, Владимир Стакић, као искусни риболовац, каже да је данас уз различите изворе загађења веома тешко дати одговор.

„Ако неко хоће да пости и једе рибу, рекох би му да купује рибњачког шарана.

„Риба из рибњака не долази у додир са тешким металима, а шарана је најбоље купити живог у рибарници где вам га убију", каже.

И калифорнијска пастрмка, која се продаје у Србији и долази из рибњака, такође је што се тиче исправности „најмање проблематична јер се гаји у води која се узима из малих река богатих кисeоником у бетонским базенима", додаје.

„Ослић и скуш, иако замрзнути, исто су најмање спорни јер се не тове и нема антибиотика у њима.

„С друге стране све више се приче о пронађеној микропластици у рибама па је питање шта је безбедно", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]