Трихинелоза: Како паразит вреба из свињског меса

Кобасице
Потпис испод фотографије, Деликатес од свињског меса
    • Аутор, Јелена Субин
    • Функција, ББЦ новинарка

Свеже, тек одимљене и скинуте из пушнице, мирисале су као ниједне дотад.

Комшија му је дао специјалитет од дивље свиње: пикантне кобасице из домаће радиности.

Светозар Јованов из Долова, села удаљеног око 40 километара од Београда, уживао је у сваком залогају сочног деликатеса, не слутећи да је кобасица била зараженa паразитом Trichinella spiralis који изазива болест трихинелозу.

Болест живот меса, како је још зову, опасна je за људе и преноси се са животиње на човека.

„Само су ме залечили, овде излечења нема.

„Нисам размишљао да таква мука може да ме снађе, све док нисам добио температуру и грчеве у мишићима", прича Јованов.

Због заразе трихинелом, више од месец дана провео је у болничком кревету.

Ни данас, после осам година, не осећа се потпуно здраво.

Подаци Института „Батут" показују да је у Србији у 2023. години до децембра регистровано 14 случајева трихинелозе, док је највише оболелих било 2002. године, када је регистровано 577 случајева.

Шта је трихинелоза?

Као паразит, ова ларва живи у мишићима дивљих и домаћих животиња, објашњавају у Институту за јавно здравље „Батут".

„Човек се зарази када поједе недовољно кувано или печено месо, али и месне производе од животиња инфицираних ларвама трихинеле.

„Најчешће је то месо домаће свиње или дивљих животиња", кажу у „Батуту".

Синиша Гатарић, ветеринар из Прњавора, у Босни и Херцеговини, додаје да се животиње најчешће заразе када поједу болесног глодара.

„Ларве се за кратко време ослобађају у цревима, размножавају и улазе у крвоток, а онда шире по читавом телу.

„Дивље свиње су далеко опасније за јело од домаћих", каже Гатарић.

Када човек поједе заражено месо, болест почиње стомачним тегобама: гађењем, повраћањем, боловима и дијарејом, истичу у „Батуту".

Инфографика трихинелоза

Аутор фотографије, Jakov Ponjavic/BBC

Ларве паразита тада се још налазе у цревима, где се развијају.

„Оплођене женке завлаче се у слузокожу црева где полажу јаја и ова фаза може да прође незапажено.

„Време од момента употребе зараженог меса до првих знакова болести може да траје од два до 30 дана и то зависи од количине коју је човек појео", кажу у „Батуту".

Како додају, крајем прве недеље болести, ларве из црева прелазе у крвоток и продиру у мишиће.

Тада почиње повишена температура, болови у мишићима, отежано гутање, оток очних капака и осип.

„Човек прво има симптоме као грип, слабост, малаксалост.

„Али трихинелоза је опасна јер оставља трајне последице", говори ветеринар Гатарић.

Чак и када се прележи, каже он, ларве остају у мишићима, учаурене до краја живота, и реагују на сваку промену у организму.

„Постоје случајеви тешких инфекција који могу да се заврше смртним исходом", упозорава Гатарић.

Presentational grey line

Мере опреза

  • Обавезна ветеринарска контрола сваке заклане свиње.
  • Термички добро обрадити свињско месо и прерађевине на високим температурама.
  • Куповати месо и производе од меса у овлашћеним продавницама које су под сталном санитарном и ветеринарском контролом, а не на уличним тезгама и местима која нису проверена.
Presentational grey line

Обавезан преглед сировог меса

Пре употребе меса и месних прерађевина од домаћих свиња или уловљене дивљачи, потребно је обавезно урадити ветеринарски преглед одговарајућег узорка, кажу у „Батуту".

„Заражено месо није за људску употребу и обавезно се спаљује", говоре у „Батуту".

Ветеринар Гатарић каже да је контролу меса најбоље урадити у овлашћеним ветеринарским станицама.

Објашњава да се узима парче мишића, углавном део дијафрагме који се анализира.

„Никада нисам направио кобасице или шунку од меса које није преконтролисано на трихинелозу.

„Резултати стигну исти дан или сутрадан и, тек када добијем папир да је све у реду, месо може да иде у прераду", прича Срђан Ерак из Кузмина, који има домаћу производњу специјалитета од свињског меса, за ББЦ на српском.

Свака свиња обавезно се прегледа, додаје Ерак, јер без печата и потврде - нема ни кобасица.

„Нећемо да се играмо са људима.

„Купујемо прасиће, товимо их и, на крају, од њих правимо прерађевине", каже Ерак.

Додаје да имају сталне муштерије који их и не питају за потврду.

Ипак, има и оних који желе да виде да је месо преконтролисано.

„Највише проблема имају људи који закољу неколико свиња, а не однесу узорак сваке на контролу, већ мисле да је довољно од једне или две.

„Свака свиња мора да се прегледа и ту нема дилеме", истиче Ерак.

После сопственог искуства са трихинелозом, Светозар Јованов из Долова каже да је додатно опрезан да заштити себе и чланове породице.

„Никада више нисам узео парче свињског меса, а и са овим осталим сам опрезан.

„Доста ми је и ова мука коју имам", додаје.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]