Избори у Србији 2023: Ко улази у трку са позиције 250 на листама за Народну скупштину

Кампања за ванредне парламентарне изборе 17. децембра у пуном је јеку, а њен део је и Радмила Јовановић, пензионерка из Ниша.

Јовановић је 250. на листи кандидата за Скупштину Србије из редова опозиционе Народне странке, у којој је њен унук Стефан генерални секретар.

Ставили смо је на листу због „симболике", јер сам је „често помињао приликом говора у скупштини", каже Стефан Јовановић за ББЦ на српском.

За посланичка места такмичи се још 18 листа, међу којима је девет са предлозима за свих 250 посланика скупштине, иако у скупштинским клупама неће бити места за све.

И док су сви погледи усмерени на то ко предводи листе и налази се у првих 10 или 50, на зачељу су и искусни политичари, али и нова лица.

„Јако сам поносна да сам се уопште нашла на овој листи, за мене тај број не представља нешто лоше - напротив", каже Тијана Шербула, 250. на опозиционој листи „Србија против насиља", за ББЦ на српском.

Снежана Петровић, бивша посланица владајуће Српске напредне странке, која се на листи напредњака налази на позицији 250, одбила је разговор за ББЦ на српском.

„Постоје разлози за то, али не бих ништа коментарисала, нити давала изјаве", навела је кратко.

Ивана Крстић из Јединствене Србије (ЈС), која је 250. на листи ЈС и Социјалистичке партије Србије (СПС), прво је пристала на интервју, да би потом тражила питања на званичан мејл странке.

Одговори нису стигли до објављивања текста.

Јединствена Србија дугогодишњи је партнер социјалиста који су у последњих 15 година саставни део владајуће коалиције.

Бити на изборној листи, сматра политички аналитичар Цвијетин Миливојевић, представља „врсту признања да ти људи нешто значе у странци или коалицији".

„Они испод 200. места, па и на том 250, можда неће бити посланици, али им поручују да су битни у странци, да ће врло вероватно бити у њеном врху, главном или извршном одбору", каже Миливојевић у разговору за ББЦ на српском.

Све је, како каже, врста такмичења унутар странака и борбе за унутарстраначки рејтинг.

„Они који су сујетни и преамбициозни ниже позиције схватају као потцењивање, али то уопште не мора да буде тако, већ само порука да чекају шансу у неком другом извлачењу."

Избори у Србији 2023: Водич за оне који гласају први пут

О политици са позиције 250

Из Народне странке нису изнели више детаља о њиховој листи и Радмили Јовановић на позицији 250, а одговора није било ни на захтев за њену изјаву.

Бојана Костур из Двери каже да је на тој позицији листе њене странке и Заветника зато што јој „није приоритет да буде на високом месту".

„Желим само да подржим људе са којима сам у странци, подржавам све што се дешава у вези са мојом организацијом", наводи 57-годишњакиња из Београда.

У политику се, како каже, укључила 2017. године, а по струци је пољопривредни техничар.

У Дверима, наводи, има функцију техничке секретарке.

„Сви мисле да је политика небитна, а у ствари је јако битна и зато сам одлучила да будем активна. Покушавам чак и породицу да упутим у све то", додаје.

На позицији 250. коалиције Нада за Србију, коју чине Нова демократска странка (НДСС) и Покрет за обнову краљевине Србије (ПОКС), налази се 53-годишњи Горан Иванчевић.

Ту позицију је, како каже, изабрао својевољно како би „одао признање активистима и људима из покрета који су у кампањи, али и претходних година, прошли кроз тежак период".

„Због тога сам симболички желео да их пустим испред мене", каже за ББЦ на српском донедавни председник посланичке групе ПОКС-а у покрајинском парламенту.

По струци је доктор политичких наука и предаје на Правном факултету за привреду у правосуђе у Новом Саду, где живи.

До 2017. године био је део Српског покрета обнове, када прелази у ПОКС, где је члан Председништва и генерални секретар.

Говорећи о предстојећим изборима, Иванчевић наводи да је актуелна изборна кампања „можда једна од најпрљавијих које су до сада одржане".

„Није да нешто кукамо, али те ствари су факат и морамо да на изборима учествујемо, какви год они били", наводи.

Позицију 250. и потпредседник мањинског Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Арпад Фремонд каже да је сам изабрао.

По струци је професор разредне наставе, има 42 године, дугогодишњи је посланик СВМ-а у Народној скупштини, а од недавно и председник Савета мађарске националне мањине.

„На 250. сам позицији зато што желимо да покажемо да национални савет мора чврсто да сарађује са партијама које представљају мањине", каже Фремонд за ББЦ на српском.

Ова мањинска странка је претходних година сарађивала са владајућом СНС и подржавала већину законских предлога у Скупштини Србије.

Непосредно пред изборе, преминуо је лидер СВМ-а Иштван Пастор, па је за вршиоца дужности странке изабран његов син Балинт, који је и предао листу.

„Имам добру сарадњу са министрима у Влади Србије и од 2013. се знатно се побољшао положај мађарске заједнице у Србији, на чему смо доста радили", каже Фремонд.

Тијана Шербула из опозиционог блока Србија против насиља каже да је питање позиције на листи договор странака унутар коалиције.

„Оно што је најважније јесте да се опозиција ујединила на листи Србија против насиља, са основном идејом да се у нашој земљи живи нормално - да родитељи без страха шаљу децу у школу, да се деца не лече преко СМС порука, а да свако ко крши закон буде процесуиран.

„Поносна сам што сам ту и немам никакав проблем што је то позиција 250."

Рођена је у Београду, ради као наставница практичне наставе у средњој Графичко-медијској школи, а од 2016. до 2020. била је одборница у Скупштини општине Звездара.

Председница је одбора Странке слободе и правде Драгана Ђиласа а у тој општини, а од јула 2022. била је одборница те странке у градској скупштини.

На позицији 250. листе Српске радикалне странке на парламентарним изборима је Веран Панић, адвокат из Ваљева, док је бивши председник Србије Борис Тадић на претпоследњем месту листе коалиције Доста је било и Социјалдемократске странке, чији је лидер.

Тадић је на позицији 249, а једно место испред њега је славни кошаркашки тренер Душко Вујошевић, некадашњи кандидат за градоначелника те странке.

На позицији 250 је Милан Јерковић, дипломирани инжењер технологије из Београда.

Центарфор и Биџа

На питање како читати изборне листе, Миливојевић указује на три детаља.

Први је редно место неке листе на комплетној изборној листи, то јест број који ће бирачи заокруживати током изборног дана.

Ко први пријави 10.000 потписа подршке и Републичка изборна комисија му прихвати листу добија број један и тако редом по редоследу пријављивања и одобравања.

„То је битно у психолошком смислу, јер је то прва листа коју видите када погледате списак и имате инерцију да гласате за неког ко је први", наводи аналитичар.

„Број један је по правилу странка на власти, посебно у последњих десетак година."

Остали бројеви, додаје, нису важни, осим ако неко не жели да постигне неку симболику.

„Да, на пример, буде пети, јер то значи одличан пет, или да буде број девет, као центарфор који забија голове. То је већ ствар тактике."

„У овој земљи партије нису популарне институције, па се оне маскирају слоганима.

„Најбољи пример је СНС која упорно на свим нивоима излази уз име и презиме Александра Вучића, зато што је његов рејтинг знатно виши од рејтинга странке и њихових коалиционих партнера."

Истраживање Кровне организације младих Србије (КОМС) из 2022. године показује да млади у Србији не верују у политичке институције и политику, док политичарима дају такве оцене да би у школи сви редом морали на поправне.

Највеће поверење омладина има у војску, цркву и полицију, а најмање у политичке странке, чији део је тек 3,5 одсто испитаних.

Распоред на листи, како наводи, важан је због пропорционалног изборног система, који у пракси значи да се уместо појединачних кандидата бирају листе.

У зависности од броја гласова које листа добије, толико људи са врха списка заврши у посланичким клупама.

„С тим што странке на врх често ставе некога за кога сте сигурни да неће бити посланик", наводи Миливојевић.

„Ако је реч о владајућој странци, то су будући министри или директори јавних предузећа, где највећи део само овери мандат на првом заседању и одмах поднесе оставку."

Међутим, додаје, како се „расподељују функције, тако се следећи на листи помера, па у посланичке клупе стигне и неко ко је био и 150. на листи, посебно гледајући резултате Српске напредне странке на последњих неколико избора."

Раније су, додаје, избори били по већинском изборном систему, када су бирачи из 250 изборних јединица широм земље бирали представника те јединице у парламенту.

„Има ту анегдота са чувеним Добривојем Будимировићем Биџом (некадашњим функционером СПС-а током деведесетих, који је више од 20 година био на челу Свилајнца).

„'У моме селу и у Свилајнцу, када прођу поред изборног плаката, сви се питају ко је овај с' Биџуа', наводно је рекао, а то био нико други до Слободан Милошевић."

Милошевић је био некадашњи председник Србије и Савезне Републике Југославије - оптужен је пред Хашким трибуналом за ратне злочине у ратовима деведесетих.

Преминуо је 2006, пре доношења пресуде.

„Дакле, Биџа је на сопствено име побеђивао у његовој изборној јединици, а име Милошевића и СПС-а је била само додатна подршка", наводи Миливојевић.

О животу после избора

Горан Иванчевић из ПОКС-а управо промену изборног система, уз борбу против партијског запошљавања, истиче као један од најважнијих постизборних циљева коалиције Нада.

„Неопходно је да људи гласају за конкретно име и презиме кандидата, не за листе", наводи.

Прогнозама резултата не жели да се бави, али додаје да стање у друштву и држави свакако мора да се мења.

Бојана Костур из Двери сматра да ће ови избори бити „другачији у односу на претходне зато што је опозиција видљивија, иако је и даље има мало на националним телевизијама".

„Има шансе да се нешто промени", верује.

Живот у Србији описује као „изузетно лош, породице не могу да саставе крај са крајем, а све више младих напушта Србију", али верује да „има шансе да се нешто промени".

Коалиција Србија против насиља очекује победу, изричита је Шербула.

После славља, планирају формирање техничке владе, која би имала за циљ да „прво среди своје двориште" и да се „коначно врати нормалност у Србију".

„Да се бавимо декриминализацијом, зауставимо дивљање цена и ослободимо медије, а на крају и организујемо нове, слободне, парламентарне изборе", каже Шербула.

Арпаду Фремонду за то време „није драго што ће бити избора".

„Ако желимо да остваримо неке политичке циљеве, онда и грађани очекују од нас да свака влада испуни мандат који траје четири године", сматра.

Нада се да ће тако бити после ових избора, који се одржавају те годину и по дана после оних у априлу 2022, као и да ће СВМ остати „мост између Србије и Мађарске".

На питање како ће Србија изгледати после гласања 17. децембра, одговара да „вољу грађана увек треба испоштовати", али да „не очекује велике промене".

„Очекујем да Савез војвођанских Мађара оствари добар резултат, изузетно би нам значило да имамо посланичку групу у парламенту и очекујем да ћемо бити део владајуће већине."

„Ако је тако, онда можемо да утичемо на разне ствари које тичу наше заједнице и њеног опстанка".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]