Избори у Србији 2023: Може ли опозиција да уздрма Вучића који „очекује цивилизовану кампању"

Србија се ближи рекорду у броју избора на Балкану.

Средином децембра, ванредно ће се гласати за посланике скупштине, што ће бити 14. такви избори од увођења вишестраначја 1990-их.

У мање од две године, бираће се нови састав парламента - самим тим и владе, нова покрајинска скупштина у Војводини, као и власт у десетинама општина и градова.

Грађани са правом гласа бираће 17. децембра и власт у Београду, а управо ови избори сматрају се најнеизвеснијим.

Опозиција циља Београд као једну од главних мета за изборну победу, сматрајући да ће тиме начети неприкосновену власт Александра Вучића у последњих више од деценију и нешто више.

Биће ово 10. ванредни парламентарни избори од 1990. године.

Ако се изузму први вишестраначки избори после Другог светског рата, 1990. године, редовни парламентарни избори одржани су само три пута: 1997, 2012. и 2020. године.

Према процени организације Транспарентност Србија, ови избори могли би да коштају око 25 милиона евра.

За финансирање изборне кампање за парламентарне изборе, учесницима ће бити исплаћена 1,1 милијарда динара, односно нешто више од 9,7 милиона евра, наводи Транспарентност.

С обзиром да ће бити одржани и локални избори у Београду и у још више од 60 места, тај трошак би могао да буде увећан за око десет одсто, додаје се.

За држављане Србије који су се пријавили за гласање у иностранству биће отворено 81 бирачко место, саопштила је Републичка изборна комисија.

Списак места са адресама где ће моћи да гласа више од 32.000 људи из дијаспоре, можете погледати овде.

Центар за слободне изборе и демократију ЦеСИД је објавио колико има гласача по земљама и податак да се ове године пријавило 6.600 мање људи из дијаспоре, него лани.

Зашто су избори ванредни?

Иако Александар Вучић као председник државе и његова Српска напредна странка, уз коалиционе партнере, имају стабилну већину у Скупштини Србије и у бројним општинама, ипак су се определили да распишу ванредне изборе.

У образложењу предлога о расписивању избора, влада је саопштила да би они могли да „обезбеде виши степен демократичности, смање тензије између супротстављених опција у друштву, одбаце искључивост и говор мржње и афирмишу право на слободно изношење мишљења и ставова о одређеним политичким, економским и другим питањима, и даљу афирмацију европских вредности".

Вучић је у среду, 1. новембра, потписао указ о распуштању скупштине и расписивању ванредних избора.

„Живимо у временима која су тешка за цео свет, у времену глобалних изазова, ратова и сукоба, у времену у којем је неопходно да сви будемо уједињени у борби за очување виталних националних и државних интереса Републике Србије.

„Важно је да Србија сачува мир и стабилност и сачувамо унутрашњу кохезију, а ова кампања је прилика да сви учесници на цивилизован начин представе различите политике и програме, али који ниједног тренутка неће угрозити наш виталне националне интересе", рекао је Вучић.

Нешто раније је Владимир Орлић, председник републичког парламента, расписао локалне изборе у 65 градова и општина у Србији, док је локалне изборе у Врањској бањи расписао градоначелник Врања.

Уочи расписивања избора, Скупштина Србије за само неколико дана усвојила је буџет за следећу годину, као и још 60 закона и споразума - о томе више прочитајте овде.

Бојан Клачар, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСид), за ББЦ на српском наводи четири разлога због којих се, по његовом мишљењу Вучић определио за ванредне изборе.

„Најпре, зато што је Вучић проценио да се неће ништа битно променити до пролећа следеће године, а и да би предупредио ако се ипак деси неки непредвиђени догађај или догађај ван његове контроле који би могао да додатно отежа његову позицију", сматра Клачар.

Други разлог је, каже, тај што Вучић рачуна да опозиција не може да се за кратко време добро организује и консолидује.

Уз то, указује Клачар, Вучић је и даље најпопуларнији политичар и политичар с највише поверења.

Стога, он и СНС процењују, на основу података и истраживања, да су „и даље у доброј позицији и да у краткој и ефикасној кампањи могу да однесу победу која би проузроковала додатну апатију међу опозицијом".

Проевропска опозиција одлучила је да на изборе изађе на једној листи која ће се звати Србија против насиља, док се странке деснице и десног центра и даље безуспешно договарају о коалиционом наступу.

Избори ће бити одржани у години у којој су се догодила два незапамћена масовна убиства у Србији у само два дана, после чега су иницирани велики протести у Београду и другим градовима који и даље трају.

Вучић и његови сарадници позивају грађане да гласају за стабилност и будућност, а не за, кажу, повратак у прошлост када су затваране фабрике, људи остајали без посла, када није изграђена ниједна нова болница или ауто-пут, када су плате биле много мање.

СНС се хвали растом плата и пензија, смањењем незапослености, изградњом инфраструктуре, а Вучић у телевизијским наступима приказује графиконе како би поткрепио сопствене успехе и наводни нерад претходне власти од 2000. до 2012. године.

„Од 1976. до 2012. године, изграђено је пруга - нула, 'кромпир', а ми смо изградили 108 километара потпуно нових, најмодернијих пруга.

„Они су реконструисали 31 километар пруга до 2012, а ми 807 километара. Ми не стајемо", рекао је Вучић у интервјуу ТВ Пинк.

Под тим слоганом ће и наступити на изборима: „Александар Вучић - Србија не сме да стане".

Присталице опозиције, међутим, указали су на друштвеним мрежама да је то копија слогана који је коришћен на антивладиним скуповима почетком ове године, а који је заправо један од цитата убијеног премијера Зорана Ђинђића.

Опозиција годинама критикује Вучића и његову власт за корупцију, пораст насиља, разне криминалне афере које нису решене, узурпацију медија, поготово телевизија које могу да се гледају у целој Србији.

На тврдње власти да су побољшале животни стандард људи, опозиција узвраћа да су многе намирнице и комуналне услуге драстично поскупеле и да се Србија много задужује, што ће оптерећивати генерације.

„Владајућа коалиција (СНС и СПС као водеће снаге коалиције) је фаворит и на овим изборима и то посебно важи за парламентарни и покрајински ниво, као и за огромну већину локалних избора", каже Клачар из ЦеСид-а за ББЦ.

Додаје да изборна трка може да буде неизвесна у Београду, посебно после окупљања грађанско-леве опозиције.

„Владајућа коалиција је у бољој позицији, јер су и даље водећи у јавном мњењу и могу да наступају с позиције моћи, што им омогућава да контролишу политичку и медијску агенду", каже Клачар.

Али, ако се буду дешавали неки непредвиђени догађаји, као што је то већ био случај, такви сценарији повећавају шансе опозицији, додаје.

Десници више одговара амбијент политичке кризе на Косову, док за грађанско-леву опозицију више одговара сценарио у коме они могу да наметну теме попут борбе против насиља, корупције, стања демократије, оценио је Клачар.

За шта се све гласа и каква је процедура?

За Скупштину Србије, за Скупштину АП Војводина, за локалне скупштине општина, између осталог и за Београд, главни и највећи град у земљи.

На претходним изборима у априлу 2022. године, право гласа имало је око 6,8 милиона људи.

Гласало је око 60 одсто уписаних бирача.

У међувремену је одржан попис становништва, а према званичним подацима, у Србији живи 6.647.003 људи.

„Проблеми с бирачким списком су пре свега проблеми с поверењем: изгубљено је поверење политичких актера и дела јавности.

„Будући да није урађен процес верификације бирачког списка, нико са сигурношћу не може рећи колико је он ажуриран, али би по природи ствари с протоком времена требало да буде бољи", каже програмски директор ЦеСид-а.

Додаје да је данас, вероватно, највећи проблем што у списку и даље постоје умрла лица, иако је тешко рећи о коликом је броју реч.

Клачар каже да је бирачки списак одраз стања читаве администрације и да стога процес сређивања мора да обухвати све актере - од надлежних министарстава, локалних самоуправа до грађана који би морали да буду ревноснији у пријави промена у личним адресама или пријави смрти у породици.

„Први корак би могао да буде верификација бирачког списка који би нам показао колико је бирачки списак ажуриран, односно да се ураде процене колико људи заиста живи на својим адресама, колико их има и боравиште у иностранству, колико је умрлих лица и слично", каже Клачар.

Да би странка или коалиција учествовала на изборима, односно била на гласачком листићу, према закону мора да обезбеди 10.000 судски оверених потписа, а коначну листу утврђује Републичка изборна комисија.

По расписивању избора, скупштина се распушта, а влада улази у технички мандат, али ће наставити да ради пуним капацитетом, у складу са уставним и законским прописима.

На парламентарним изборима гласа се за народне посланике, а странка или коалиција која обезбеди већину потом ће добити мандат да направи нову Владу Србије.

Бира се 250 посланика чији мандат траје четири године.

Пред грађанима ће на изборном листићу бити низ странака и коалиција које предлажу посланичке кандидате.

Право гласа имају и држављани Србије који живе у иностранству.

На претходним изборима, у бирачке спискове у иностранству било је уписано 39.777 бирача, држављана Србије, што је био највећи број од 2004. године.

Број мандата који ће странке или коалиције освојити сразмеран је броју добијених гласова.

Од фебруара 2020. године, партије морају да освоје три одсто гласова како би ушле у скупштину.

Овај цензус се не односи на странке које представљају националне мањине.

Председник даје мандат за формирање нове владе представнику странке која је освојила највише гласова или обезбедила већину за састављање владе - најмање 126 посланика.

Парламент мора да потврди избор председника или председнице владе и кабинет.

На претходним парламентарним изборима, СНС је убедљиво победио, али није имао довољну већину у скупштини, па је посегао за старим партнером - Социјалистичком партијом Србије.

На претходним ванредним изборима априла 2022. године водила се велика битка између странака које су на власти у Србији и опозиције.

На крају су СНС и социјалисти, уз помоћ још неких одборника из опозиције, успели да направе власт, а за градоначелника је изабран Александар Шапић, бивши прослављени ватерполиста и некадашњи председник Скупштине општине Нови Београд.

„Ја нисам одлазећи, ја сам долазећи градоначелник", самоуверено је поручио Шапић када је објавио да подноси оставку, чиме је створио простор за расписивање ванредних избора у Београду.

Иако је често пракса да прокламовани кандидат за градоначелника буде и носилац листе за локалне изборе, редно место на листи нема никакав утицај на каснији избор.

То може бити било који одборник кога већином гласова изабере Скупштина града, на мандат од четири године.

Градоначелник представља и заступа град и представља извршну власт у Београду.

Скупштина Аутономне покрајине Војводине има 120 посланика, који се бирају на четири године.

Према последњем попису из 2022, у Војводини живи 1.749.356 људи.

Ово ће бити десети избори за Скупштину АП Војводина од 1992. године.

Уочи ових избора, посланици покрајинске скупштине су усвојили измене одлуке о начину бирања новог сазива, а највећа новина је да носилац изборне листе не мора да има пребивалиште на територији Војводине.

Да би нека странка или коалиција учествовала на изборима треба да прикупи 4.000 оверених изјава бирача, а не као до сада 6.000.

За проглашење мањинске изборне листе, сада је довољно 2.000 оверених изјава бирача, уместо 3.000.

Поред београдских, локални избори ће ванредно бити одржани и у 66 градова и општина у Србији.

Владајућа Српска напредна странка одлучила је да појединим локалним скупштинама скрати мандат, тако што су председници општина у септембру синхронизовано подносили оставке.

Превлачењем миша у мапи испод можете да видите у којим се све градовима и општинама гласа и број становника у њима (напомена: Председник Скупштине града Врање расписује изборе за Врањску бању):

Погледајте видео: Трећи пут на гласање са становницима београдског насеља Коњарник

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]