Србија: Хоће ли легализација комуналних прикључака допринети заустављању дивље градње

Руке пуне папира, очи пуне наде.

„Све имамо и све је нелегално.

„Цело наше насеље у Борчи је нелегализовано, а ту живимо од 1990-их", прича Марија Милосављевић, коју сам затекла испред зграде једне београдске општине.

Више од две деценије користе струју, коју, каже, уредно плаћају, а кућа у којој живе у овом београдском насељу није легализована.

„Чим смо саградили кућу, прикључили смо је на струју коју уредно плаћамо.

„Струју имамо, али хоћемо да се прикључимо на трофазну, јачу, јер смо велика породица и кућа нам је на три спрата", прича она за ББЦ на српском.

Милосављевићи су једна од многих породица у Србији који су или нелегално саградили објекат у којем живе или им кућа није легализована, односно уписана у катастар.

Од половине септембра, Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре позвало је оне који имају такве објекте да се пријаве за легалне прикључке на струју, воду, грејање и канализацију.

У прве две недеље, у Београду је поднето нешто више од 8.000 пријава, саопштио је раније министар Горан Весић.

Акција „Пријави се" траје до 15. октобра, а ко има право да се пријави прочитајте на овом линку.

У расправи у Скупштини Србије о изменама Закона о озакоњењу објеката, опозиција је изнела критике, сматрајући да ће се тиме легализовати нелегална градња, која је вишедеценијски проблем.

Весић је то негирао, тврдећи да се „доноси хуманитарна мера како би људи који живе у нелегалним објектима добили струју и воду, што је њихово људско право".

Дивља градња

Деценијама су у Србији ницали нелегални објекти, а једно од најпознатијих и највећих таквих насеља на Балкану је београдска Калуђерица.

Бесправне темеље на којима су настајали нелегални објекти подизали су људи и у многим другим београдским насељима - земунској Алтини, Борчи, Овчи, Миријеву, али готово да нема места у Србији где се то није радило.

Да већина таквих кућа, помоћних зграда, гаража, локала или шупа не буде срушена показује и истраживање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

„У истраживању је учествовало 105 локалних самоуправа, а главни разлози великог броја нерешених случајева озакоњења јесу имовинско-правни проблеми и незаинтересованост грађана.

„Законом о озакоњењу уведене су конкретне мере како би нелегална градња била заустављена", каже Јасмина Радовановић, шефица Јединице за имовину и инвестиције НАЛЕД-а.

„Ово јесте важан корак за оне који легализацију чекају годинама, али је потребно решити својину, техничке услове, могућност реконструкције или надоградњу", објаснила је Радовановић за ББЦ на српском.

Међутим, додаје, подаци показују да је бесправна градња настављена.

Они који су нелегално зидали да би на тај начин зарађивали не могу да се пријаве за легалне прикључке, каже Радовановић.

Према попису 2022. године, у Србији живи око 6,7 милиона људи, има oко 2,5 милиона домаћинстава и око 3,6 милиона станова.

У Србији је пописано око два милиона случајева нелегалне градње, подаци су Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.

Од тога, 47 одсто чине стамбени објекти, а следе помоћни са 36 процената.

Убедљиво највише нелегалних квадрата у Србији је у Београду, где је пописано 266.655 дивљих објеката.

У Панчеву, надомак Београда, на списку је 34.955 нелегалних стамбених, пословних и помоћних објеката.

Нови Сад има пописаних 28.814, а Ниш 31.890 нелегалних објеката.

Из Министарства нису доставили податке ББЦ-ју о броју пријављених нелегалних објеката, али ни о томе каква је ситуација са онима који чекају рушење.

Држава деценијама покушава да се избори са нелегалном градњом, те је небројено пута покушала да прописима натера људе да легализују њихове објекте.

Међу последњима био је Закон о озакоњењу, донет 2015, а два пута је мењан - 2018. и 2020. године.

Њиме је омогућено да се легализују куће, викендице, сви бесправно саграђени објекти, који су подигнути до 2015. године и виде се на сателитском снимку Републичког геодетског завода Србије.

Ранији закони који су регулисали ову област у Србији омогућавали су грађанима да се прикључе на комуналну инфраструктуру.

„Држава је сада дозволила привремено прикључење, што не значи да ће ти објекти и бити озакоњени", навела је Радовановић.

'Сами смо криви, веровали смо инвеститору'

Док стојим у београдској општини Палилула, у строгом центру Београда, многи у реду склањају поглед и не желе да причају.

„Немој мене", каже ми проседи мушкарац.

Жена, готово сузних очију, стоји испред једне од канцеларије, са надом да ће јој неко иза врата решити дугогодишњи проблем.

Поглед у празно. У очима љутња и немоћ.

„Не да ми супруг да инвеститору кажем све што хоћу.

„Не знам шта да радим, сами смо криви. Да је било више новца, сигурно не бисмо купили стан у недовршеној згради која није легализована", у даху је испричала Маријана М., која је са супругом Слободаном предала захтев за воду и струју.

Она и њен супруг су сада подстанари са двоје деце.

Стан су купили 2020. године од инвеститора, док је већи део зграде био завршен.

„Предали смо за легализацију и очекивали да ће бити решено.

„Насели смо на причу инвеститора", прича Маријана одмахујући нервозно главом.

Одбијени

Има и оних који су узалуд долазили јер не испуњавају услове за легализацију прикључка.

„Одбили су ме пошто се већ један објекат води на мене.

„Ствар је у томе што сам га ја дао раднику који је умро, и у том стану у Борчи сада живе његов син са мајком и децом", огорчен је Света из овог београдског насеља.

Љутито је напустио општинске просторије, гурајући згужване папире у торбу.

Удаљава се и говори нам како су могли бар струју да им дају, да могу као људи ту да живе.

Огрубелих руку, пуних рана и огреботина, пружа ми гомилу папира да погледам, док објашњава како би било лепо да бар његова деца живе боље.

Ради на грађевини 12 сати дневно.

„Сазидао сам објекат 2010. године на плацу, али никада нисам поднео папире за легализацију.

„То ми је увек било скупо", каже он, не желећи да каже презиме.

Додаје да живи на селу, у старој кући, која такође није легализована.

„Сви око мене су се нелегално прикључили на струју, а ја сад желим да пробам овако", каже овај мушкарац.

У реду пред шалтером општине, стоји и девојка која је, каже, дошла да покупи документацију за сестру која је купила стан у изградњи на Зрењанинском путу.

Стан није био легалан, као ни зграда која је саграђена.

„Имала је новца само за то што је купила.

„Стан је завршен, али нема ни воду ни струју", рекла је девојка, чекајући у реду уместо сестре.

Она је, прича, само једна од власница станова који ће поднети захтев.

То ће, каже, урадити и остали станари зграде, свако за себе.

„Живи као подстанар, са сином, и врло је незгодно што још није ништа завршено", коментарише.

Док сам разговарала са људима у реду, Маријана М. је изашла из канцеларије у општини.

Када су куповали стан, прича, инвеститор их је уверавао да ће цела бирократија бити завршена пре него што се уселе.

Обећање, међутим, није испунио, тако да ова породица већ три године обија прагове надлежних, губи нерве и стрпљење.

Треба им, каже, само струја.

Воду и канализацију имају.

„Стан од 45 квадрата смо платили 33.000 евра и ово нам је сад сламка спаса", каже у очајању Маријана М.

Каже да су као дављеници и удаљава се од зграде општине и у одласку добацује: „Фали ми још један папир".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]