Вимблдон и тенис: Колико кошта стварање новог Новака Ђоковића

Јулија Лукач из Београда има 31 годину и већину је провела са тениским рекетом у рукама, јурећи магичну зелену лоптицу по шљаци, бетону или трави, сањајући велике снове.

„Да играм гренд слемове, освајам турнире, дајем аутограме после мечева, једноставно - да будем део тениског света", наводи Лукач за ББЦ на српском.

Међутим, ти снови никада нису остварени, а да ће бити тако постала је свесна са 18 или 19 година, када је уз помоћ тениса отишла на колеџ у Америку, где и данас живи.

„Наравно, било је тужно, толико сам година и труда уложила у то", каже Лукач.

Док Новак Ђоковић и Наталија Стевановић на Вимблдону бију љуте битке, неки нови клинци, као Лукач пре 15 година, сањају да буду део елитног „белог" спорта, што нимало није лако.

„Није лако успети у било ком спорту, али у тенису је посебно тешко... Реч је у том смислу о можда најсуровијем спорту на свету", каже за ББЦ Бранислав Пралица, тениски тренер.

Главни разлог - за тенис је већ од првих корака потребна велика количина новца.

„За дете од 12 до 14 година потребно је 8.000 до 10.000 евра годишње, али како деца расту, расте и та сума", каже за ББЦ на српском Александар Болић из Тениског савеза Србије.

„Касније је за путовања на турнире са добрим тренером потребно око 1.000 евра недељно, чиме се приближавамо горњој суми од 100.000 евра за годину дана."

На питање како родитељи налазе тај новац, одговара да савез помаже најбољима колико можe и да је у те сврхе од 2007. потрошено четири милиона долара.

„Али то је кап мору. Не знам како се родитељи сналазе, али се сналазе", наводи Болић.

Срђан Ђоковић, отац актуелног шампиона Аустралијан опена и Ролан Гароса, који у витрини има 23 освојена гренд слема, највише у историји, више пута је изјављивао колико је њихова породица морала да ризикује да би Новак успео, позајмљујући новац и од зеленаша.

У исто време успели су и Виктор Троицки, Јанко Типсаревић, Ненад Зимоњић, Ана Ивановић и Јелена Јанковић, што многи називају златном генерацијом српског тениса.

„Све то је било индивидуално и, колико видим, од тада се ништа није променило.

„И даље све зависи од сналажљивости родитеља да обезбеде детету услове", сматра Пралица.

Дејан Вранеш, некадашњи селектор Фед куп репрезентације Србије, данас тениски тренер, наводи да има и злоупотреба појединих тренера који родитељима, да би узели што више новца, о њиховој деци „дају мишљења и прогнозе које нису реалне".

„Они онда све ставе на коцку како би њихово дете било као Новак.

„Сумануто, то је као да сопствени живот и живот читаве породице базирате на лото добитку", каже Вранеш за ББЦ.

Марија Лукач, Јулијина мајка, додаје да су „родитељи увек остављени сами" када је у питању новац, али да бављење тенисом „значи и одрицање целе породице".

„Најскупље што се уложи је време - то су године одрицања без одмора јер су турнири углавном преко лета, па смо муж или ја путовали са њом по целој Европи", прича Лукач, иначе дечја хируршкиња и дугогодишња докторка Фед куп (данас Били Џин Кинг куп) репрезентације Србије.

„У мојој породици се у то време много тога односило на тенис. Мислим да би мој брат рекао да је због мене био запостављен", додаје Јулија.

Ценовник и опстанак

Јулијин тениски живот почео је са осам и по година, када је у основној школи случајно налетела на рекламу за тениске тренинге преко лета.

„Таман сам завршила пливање, нисам имала шта да радим, отишла сам код родитеља и пристали су да ме упишу - боље и то него да седим на улици", присећа се.

И кренуло је веома добро.

Већ после неколико недеља, тренер је родитељима рекао да је талентована и да би требало да крене на приватне часове.

„Они су се мало размишљали, видели су да то много кошта, али да сам ја баш срећна и да ми лепо иде, па су рекли 'ајде да пробамо, шта буде биће'", каже.

Убрзо је почела да игра турнире, са десет година је побеђивала у конкуренцији деце до 12, па су је пребацили у други клуб, где је било више такмичара и више индивидуалних тренинга.

„Од 11, 12 године све је у мом животу почело да се своди на тенис."

У то време, трошкови њених тренинга и путовања већ су били значајни.

Они зависе од неколико фактора - колико дете путује и игра турнира, где родитељи изнајмљују терене за тренинг, колико плаћају тренера, колико има индивидуалних тренинга, а посебан издатак потребан је за патике, жице за рекет и сву пратећу опрему.

„Тренер у пуном радном времену, у професионалном тенису, кошта од 1.500 до 5.000 евра недељно, а на јуниорском нивоу је од 2.000 до 5.000 или 6.000 месечно", каже Вранеш.

„И онда кад се иде на турнир, ту су пут, хотел и храна за дете, родитеља и тренера, као и његове дневнице. Стварно је скуп спорт, шта да кажем."

Пралица прави „грубу процену" колико би све укупно могло да кошта.

„Ако хоћеш озбиљније да се бавиш тенисом, то је између 40.000 и 50.000 евра годишње. Без путовања и уз више групних тренинга, та цифра може да се спусти на 25.000 или 30.000 евра.

„Али знам родитеље који имају талентовану децу у репрезентацији и који не улажу ни приближно тај новац јер су им деца талентована, што до неког узраста може да прође."

Најскупљи део је између 16. и 20. године, на прелазу из јуниорског у професионални тенис, када почиње јурњава за првим АТП или ВТА бодовима, истиче Александар Болић.

„Тада све кошта", каже кратко.

АТП и ВТА листа рангира успехе тенисера и тенисерки у претходном периоду - добар пласман на што престижнијим и тежим турнирима значи и више освојених бодова, без чије залихе на бољим турнирима није могуће учествовати, а самим тим и опстати у свету тениса.

То у пракси значи много путовања - и трошкова - без гаранције да ће успеха бити.

„Реалност је да, ако си јако добар и до 17. или 18. године успеш да се пробијеш до челинџера (турнира средње категорије), имаш прилику да постанеш самоодржив", каже Болић.

„То је могуће остварити за две или две и по године, а да би прешао у самоодржив програм, потребно ти је око 100.000 долара."

Тениски савез, додаје, најбоље играче, када остваре одређени ранг, појединачно помажу са око 17.000 евра годишње за авионске карте или смештај.

То је „трећина новца која им је потребна за годину дана", али „далеко више него што многи други дају", каже.

Други начин пружања помоћи је кроз организацију међународних турнира у Србији, на којима играчи без великих трошкова могу да добију прве бодове, каже Болић.

Он додаје и да „на најбоље играче веома рано 'шапу' ставе озбиљне менаџерске агенције", које решавају питања спонзора, путовања и осталих трошкова.

На АТП листи рангирано је око 1.800 најбољих тенисера из читавог света (27 из Србије), уз око 2.500 тенисерки на ВТА листи (24 из Србије).

Процене су да само првих стотину може без проблема да живи од тениса, а ту спадају само Ђоковић, Миомир Кецмановић, Душан Лајовић, Ласло Ђере и Олга Даниловић.

Нишлијка Наталија Стевановић, 225. тенисерка света, једно од најпријатнијих изненађења прве недеље Вимблдона, на питање Спортклуба како ће потрошити новац зарађен на турниру, одговорила је: „Јаој, сви лако броје тај новац кад дође, а ја никако да збројим кредите које треба да вратим".

„(Тако је) од 2016. кад смо почели, па 2019. смо хтели да станемо са тенисом због проблема са новцем.

„Првенствено ћемо вратити сва дуговања, мало продисати", рекла је 28-годишња Стевановић.

Живот младе тенисерке

Када се осврне на период бављења тенисом, Јулија каже да је имала свест колико то све кошта, али „не тако добро као сада, када сама зарађује".

„Родитељи ми, наравно, нису говорили колико су трошили, али су ме подржавали, одрицали се многих ствари да би путовали са мном, јер нисмо могли да приуштимо тренера.

„Углавном смо гледали да на турнире идемо заједно са другим играчима, једним колима кад год је то могуће, да спава више нас у једној соби."

Већ са 15-16 година почела да игра најниже професионалне турнире, наступала је и за репрезентацију, а једно време тренирала је и у Шпанији.

„Сваке недеље си на турниру, нон-стоп си или сам или са родитељима, понекад са тренером ако има могућности за то, али си суштински у свему сам", присећа се.

„Створиш пријатеље из тог света, али не можеш да идеш у школу, а ни психички то није све лако изгурати - притисак се и те како осећа.

„Имаш неки осећај када побеђујеш да си добар и да те сви воле, што није реално, јер сви мање-више имамо више пораза него победа, али створиш такву слику у глави, а ако не освојиш турнир то аутоматски значи пораз."

Теби се тако, наводи, већ са 15 година „цео свет мења и слама".

Ненад Зимоњић, бивши селектор Дејвис куп репрезентације и осмоструки гренд слем шампион у дублу, каже за ББЦ да је „пролазио кроз нешто слично".

„Био сам јако јако успешан у Југославији, најбољи до 12 година, међу првих пет до 14, када сам добио и првог спонзора из иностранства, али то све прави додатни притисак", наводи.

Он зато саветује да се „колико год је могуће, на децу не прави притисак резултата, који само ствара контраефекат".

„Уместо тога, треба развити свест и одговорност да се боре, дају све од себе, свакодневно буду дисциплиновани на тренинзима и на мечевима - то је оно што доноси резултат на дуже стазе.

„Мислим да деца пре свега треба да се играју и да им то буде забавно, а да резултат не треба да буде приоритет, иако многима јесте, почевши од родитеља, који врше притисак на тренере."

Саговорници ББЦ-ја готово углас причају о проблематичном односу појединих родитеља који желе да баш њихово дете - постане нови Новак Ђоковић.

„То је прво немогуће, а друго велика грешка", каже Болић кратко, док Пралица сматра да је то „код нас генерално проблем", јер „ретко ко води дете да се само бави спортом".

„Баце га на тенис десет година, без школе и ичега, а онда схвате да су шансе никакве или минималне, па буде 'где си био, шта си радио'", каже Вранеш.

Марија Лукач зато тенис назива и „незахвалним спортом за децу", пре свега због „болесних амбиција већине родитеља, који виде могућност зараде или афирмације".

„Притискају децу, гањају их да тренирају, а то је као да вучеш фикус за лишће да би брже порастао", каже Лукач.

„Ми смо све време инсистирали да школа буде подједнако заступљена као тенис, да би она једног дана могла да бира или професионалну каријеру или да то уновчи у смислу образовања."

Јулија је тако преко тениса добила стипендију Универзитета Вашингтон у Сијетлу, што назива „одличном одлуком" коју никада не би променила.

Како после Новака

У међувремену је прошло много времена - ни Јулија, ни тениска Србија више нису исти.

Од златне генерације активан је остао само Ђоковић, који се креће ка епитету највећег у историји тениса.

Међутим, питање је шта ће бити када и он заврши каријеру, што није тако далеко.

Болић каже да Тениски савез вредно ради на пројекту „нови век српског тениса".

„Промовишемо Србију као тениску земљу и радимо на омасовљењу кроз приближавање тениса деци од шест до десет година.

„Циљ је вратити децу дружењу, да их имамо што више која се играју тениса, а ови најбољи ће се већ сами појавити - на нама је да их препознамо и помогнемо им колико можемо."

На питање колико кошта стварање новог Новака, одговара: „Не постоји мерило".

„Да је тако једноставно и да се он може тек тако направити, зашто Новакова браћа нису врхунски тенисери или зашто Швајцарска нема новог Федерера?

„Не може то тако, Новак је Новак, он се такав рађа... Сећам се кад је као 12-годишњи дечак тренирао на Партизану током НАТО бомбардовања Југославије, тада се још видело да ће бити шампион."

Он сматра да ће Србија и после Ђоковића бити „озбиљна тениска земља", иако је „успех и када имаш један АТП поен - то значи да си међу 2.000 најбољих на свету".

„Нећемо можда у скорије време имати гренд слем шампионе, али ни то није искључено.

„Оно што је наша реалност јесте да будемо стално конкурентни у Дејвис и Фед купу, где имамо врло талентовану генерацију девојчица."

Застао је и додао: „Будућност тениса је добра."

Погледајте видео: „Највећи Новаков фан" - Ли бодри Новака широм света и има поруку за њега

Пралица, ипак, сматра да за већи успех нових нада недостаје боља инфраструктура, као и „већа подршка система".

„Савез пружа помоћ, али увек може боље. И даље се све своди на родитеље.

„Докле год је тако, нећемо у тениском смислу бити бољи, иако имамо добре играче и играчице - талентовани смо за све спортове, али је у овом потребан и систем."

Вранеш предлаже да са најбољим играчима, у сарадњи са савезом, ради један тренер.

У том случају, он би бирао играче који ће имати финансијску подршку, за разлику од актуелног система где се она добија на основу ранга, а сваки тенисер ради по сопственом програму.

„Селекција ће тако постати боља, као и конкуренција", сматра.

На путу до вимблдонског комплекса, и Зимоњић је причао о будућности тениса у Србији.

Сматра да је најважније код деце „развити љубав према спорту, а да ли ће неко успети на крају не може да се зна, не постоје гаранције ни за шта".

„Надам се да ће бити конкурентних тенисера, али податак који сви заборављају јесте да смо и Новак и Ана и Јелена и Виктор и ја радили негде у иностранству.

„Сада је битно да се то развије и код нас, а има доста бивших играча који су почели да раде као тренери, тако да се надам да ће то подићи тенис на виши ниво."

Неки нови снови

Када је по завршетку колеџа оставила рекет, Јулија је имала „малу кризу идентитета".

„'Ко сам ја без тениса', питала сам се.

„Да, био је велика ствар у мом животу, али схватила сам да то што сам била рангирана 1.100. у синглу и 900. у дублу нема никакве везе са тиме каква сам ја."

Није желела да, попут многих пензионисаних колега, пређе у тренере - „има других ствари у животу", каже кратко уз осмех - али се спортом и даље бави.

Пронашла се у планинарењу и скијању, које јој је било забрањено током каријере.

На питање да ли и даље воли тенис, одговара потврдно.

„Играм рекреативно када нађем с ким, што није лако, јер то треба да буду људи који су некада играли, а и ја у последње време слабо стижем због посла и путовања.

„Некад се и изнервирам кад се сетим на ком сам нивоу била, а сада се једва померам по терену", наводи.

Стари тениски снови су до сада избледели и није јој жао што их није испунила.

„Раније ми је можда било криво, али сам се пронашла у неким новим стварима и супер ми је, веома сам испуњена.

„Имам неке нове снове који ме вуку даље, а и они ће се променити за десетак година - све иде својим путем."

Погледајте видео: Каквог су укуса чувене вимблдонске јагоде са шлагом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]