Попис становништва Србије: Све што треба да знате - питања и одговори

Током октобра, пописано је више од шест милиона становника Србије, а они до којих пописивачи нису стигли до 7. новембра моћи ће то да ураде телефонским путем у наредних 10 дана .

„Грађанима, који из било ког разлога нису пописани, остављена је могућност да се најкасније до 17. новембра, до 20.00 часова, јаве ради договора о телефонском пописивању, а у изузетним ситуацијама, дежурни пописивач може изаћи на терен", наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику (РЗС).

Инфо-центар РЗС-а дежураће од сваког дана 8 до 20 сати, а на сајту биће објављени бројеви телефона дежурних пописивача, по општинама и градовима.

Око 15.000 пописивача током октобра је куцало на врата домаћинстава у Србији носећи формуларе са 69 питања.

До краја октобра је, наводе из РЗС-а, пописано 6.300.000 становника Србије, 2.400.000 домаћинстава и око 3.400.000 станова.

Попис становништва требало би да се организује на сваких десет година, последњи у Србији одржан је 2011, али је епидемија корона вируса прошле године одложила овај процес.

Пописом су обухваћени сви држављани Републике Србије, али и странци који су на дужем боравку у земљи.

Прелиминарни резултати пописа се очекују месец дана после завршеног рада пописивача на терену, а коначни сукцесивно, почевши од марта 2023. закључно са јуном 2024. године, кажу из РСЗ.

Ево одговара на најчешћа питања о овогодишњем попису.

Колико још траје попис?

Иако је планирано да попис буде завршен 31. октобра, из РЗС-а кажу да ће попис трајати до 17. новембра.

Број инфо-центра и дежурни бројеви телефона биће на услузи онима који се нису пописали сваког дана од 8 до 20 сати.

Уколико буде било потребе, дежурни пописивачи доћи ће и у домове становника.

Шта ако се нисам пописао?

Попис је продужен и биће могуће пописати се и током прве половине новембра.

Чак и у општинама у којима је попис завршен, пописивачи ће дежурати у просторијама пописне комисије, објаснио је Петар Коровић из РЗС-а за РТС.

„У свакој општини у којој је завршен попис ми ћемо имати дежурног пописивача, тако да ће сви грађани који су остали непописани или прескочени или нису ступили у контакт са инфо центром моћи да се јаве дежурном пописивачу у року од седам дана", рекао је он.

Да ли морам да учествујем у попису?

Да.

„Лице које се обухвата пописом дужно је да у њему учествује, односно, да одговори на сва пописна питања и да на свако да потпуне и тачне одговоре", прописује члан 26. Законa о попису становништва, домаћинства и станова.

Законом је прописана и прекршајна одговорност, као и новчане казне у износу од 20.000 до 50.000 динара за оне који одбију да одговоре на питања или дају нетачне и непотпуне одговоре.

До сада је током пописа „пар десетина грађана" одбило да буде пописано и против њих је покренут прекршајни поступак, рекао је Коровић за РТС.

Шта је попис становништва?

Попис становништва подразумева опсежно прикупљање података о свим становницима једне државе и ради се у скоро свим земљама света, углавном на десет година.

То је „најважнији извор појединачних података о становништву и стамбеном фонду једне државе и, самим тим, представља окосницу националне статистике", наводи се на сајту Републичког завода за статистику.

Пописом се утврђује тачан број становника, њихов пол, године старости, где и како живе, каквог су брачног статуса и материјалног стања.

Прикупљени подаци пружају увид у тачан број породица, станова и квалитет живота становника једне државе.

„Попис је пресек становништва у држави, колико Србија има становника", каже демограф Владимир Никитовић за ББЦ.

Претходни пописи обухватали су и држављане Србије који живе у дијаспори, без обзира када су тамо отишли, а сада ће бити обухваћени само они који бораве ван Србије краће од годину дана.

Зашто се ради попис становништва?

Републички завод за статистику користи ову методу за непосредно прикупљање података ради утврђивања тачног броја грађана и њихових потреба, што служи као основа за планирање социјалних и економских политика државе.

Подаци се статистички обрађују и користе за „социоекономске анализе и планирања на националном и локалном нивоу", пише на сајту РЗС-а.

„Постоје подаци о становницима у разним базама државних институција, али они нису комплетни, па се на сваких 10 година ради овај пресек и добија се прецизан податак", наводи демограф Владимир Никитовић.

Тако се на основу података прикупљених током пописа раде анализе привредног и друштвеног развоја земље или миграција. Ови подаци такође се користе за израду инвестиционих стратегија или урбанистичких планова.

„Пописи дају могућност да становништво оствари сопствена права, а држава да има увид у потребе људи", појашњава Никитовић.

„Све се ово ради како би становницима било боље, а држава функционисала ефикасније".

Која су питања на попису?

На пописници, формулару у који се уносе подаци о сваком становнику, има 69 питања.

То су упити о личним подацима, образовању, брачном стању, променама адресе становања, пословном статусу, инвалидитету и превозним средствима.

Пописивачи ће постављати и питања о стамбеном простору и домаћинству.

Док се нека питања не постављају млађима од 12 или 15 година, пунолетни грађани обавезни су да одговоре на 67.

Два питања на која људи не морају да одговоре су које су вероисповести и националности.

Зашто не мора да се одговори на питања о националности и вероисповести?

На пописници коју је припремио РЗС, код питања које се односи на изјашњавање о националној припадности наводи се да „према члану 47. Устава Републике Србије, лице није дужно да се изјасни".

Иста напомена наведена је и код питања о вероисповести.

Највиши акт Србије донет је 2006. године, а ови чланови су додати ради заштите од дискриминације на верској и националној основи, образложено је.

Могућност да се не одреде по националној припадности на последњем попису искористило је 160.346 грађана, односно нешто више од два одсто, наводи се у подацима РЗС-а.

Када је реч о онима који се нису изјаснили на питање о вероисповести, било их је за 80.000 више.

Дакле, ово је могућност за оне који не припадају ни једној религији или сматрају да не припадају било ком народу - да се тако изјасне.

На попису из 2011. године, скоро шест милиона становника изјаснили су се као Срби, што је 83,32 одсто од укупног броја становника.

Према истом попису, Србија има нешто мање од 7,2 милиона становника.

Православних хришћана у Србији је 2011. године било нешто више од шест милиона, односно 84,59 одсто.

ББЦ жели даодговори на ваша питања:Шта желите да знате о попису становништва?

Пошаљите нам ваша питања попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ К

Попис и корона: Да ли пописивачи треба да носе маске?

Пописивачи су дужни да се придржавају епидемиолошких мера против корона вируса које су на снази у земљи и да се понашају у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Ношење маски у Србији није обавезно, али их пописивачи имају и ставиће их на лице уколико процене да је то потребно или им то неко затражи, кажу из РЗС-а за ББЦ на српском.

Уколико је „неко од чланова домаћинства болестан или се грађани плаше заражавања и не дозвољавају улазак у стан, пописивач треба да објасни да је пописивање обавезно и да предложи грађанима опцију телефонског пописивања", пише у Водичу за пописиваче.

У том случају, пописивач узима контакт телефон домаћинства и заказује термин пописивања, додаје се.

Које је радно време пописивача?

Пописивачи сами праве распоред излазака на терен, наводе из Републичког завода за статистику за ББЦ на српском.

У складу са кућним редом, не одлазе у домаћинства од 16 до 18 часова, као ни у периоду од 22 часа до 7 сати ујутру.

Да ли могу да се попишем телефонски или путем вебсајта?

Није могуће учествовати у попису путем вебсајта.

Могућност пописивања телефоном, међутим, постоји.

Заражени корона вирусом и они који нису били код куће када су пописивачи покушали да попишу њихово домаћинство, могу да закажу телефонско пописивање.

Ако је попис становништва, зашто су питања о имовини?

Ова питања се односе на врсту и величину стана или куће, број укућана, броју соба, купатила и тоалета, да ли су стан или кућа условни за живот, као и о власништву.

Попис имовине, подсећа демограф Владимир Никитовић, неизоставни је део још од првих статистичких пресека.

„Као што људи живе у неким просторима, држава мора да води рачуна и о тим објектима јер када знате довољно знате о систему којим управљате, можете управљати боље", каже он.

Да ли могу пописивачи да ми траже личне податке?

Да, у складу са Законом о попису становништва, домаћинства и станова.

Међу информацијама које се прикупљају су име и презиме пописиване особе, адреса, пол и и јединствени матични број грађана.

Шта ако нисам код куће?

Пописивачи ће долазити поново, а ако и трећи пут никога не затекну, оставиће писано обавештење о томе да су покушали да са вама разговарају, као и број телефона преко ког могу да договоре термин пописивања, наводи се на сајту РЗС-а.

Позиви на овај број телефона су бесплатни.

Шта ако сам ван града или земље?

Уместо ђака и студената који се школују у другом граду или иностранству, одговараће чланови домаћинства.

Исто важи и за све који су због посла или из било ког другог разлога ван града у време пописа.

Сви они ће бити пописани и у месту у ком тренутно бораве као „привремено присутна лица", али ће ући у статистику као становници места где су пријављени.

Када је реч о онима који су из било ког разлога ван земље током пописа, податке могу дати чланови породице који су у Србији.

За одсутне особе постоји и посебан сет питања о дужини боравка, природи одсуства и колико планирају да остану ван града или земље.

Уколико у домаћинству нема никога ко би пописивачима могао да пружи податке, они који су ван земље, а не живе у иностранству, могу се јавити на инфо број телефона до краја октобра.

Да ли се пописују држављани Србије који живе у иностранству?

На овом попису - не.

Међутим, током трајања пописа, држављани Србије који живе дуже од три месеца у иностранству могу да учествују у посебном истраживању Републичког завода за статистику.

„Сврха спровођења овог истраживања јесте да добијемо што потпунију слику о бројности и основним демографским, миграторним, образовним карактеристикама наших грађана у иностранству", наводи се на сајту РЗС-а.

Учествовање у истраживању је добровољно, а заинтересовани могу попунити онлајн упитник.

Како се пописују подстанари који нису пријављени?

Једно од питања на попису је и по ком основу се користи стан у ком се попис врши, а понуђени одговори су власништво, закуп или подстанарство, сродство и остало.

Уколико у стану живи закупац стана, требало би тако и да одговори како би статистика била прецизнија, чак и ако нема уговор о подстанарству са власником стана.

„Према Закону о попису, прикупљени пописни подаци користе се искључиво у статистичне сврхе, тако да не могу бити уступљени другим физичким или правним лицима", наводи се на сајту Попис 2022.

Људи често оклевају да пријаве одређену имовину, подстанаре или место становања плашећи се да надлежне службе не искористе те податке за наплату додатног пореза.

Помоћник директора РСЗ Коровић каже да попис „нема за циљ да установи број станова који се рентира, већ да ће подаци користити искључиво у статистичке сврхе".

Како се пописују студенти?

Студенти који живе ван домаћинства - било у домовима или становима - биће пописани два пута.

У месту у ком живи њихова породица, чланови домаћинства ће пописивачима давати податке о њима.

У месту у ком бораве због школовања, биће пописани лично као „привремено присутна лица".

Ко финансира попис?

„Финансијска средства за спровођење Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године заједнички су обезбедиле Република Србија и Европска унија", наводи се на сајту РЗС-а.

Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику објаснила је за Радио Слободна Европа да Европска унија покрива око 40 одсто трошкова, а да се преосталих 60 одсто финансира средствима из буџета Србије.

Зато се у горњем десном углу на пописном листу налази се застава Европске уније, лого пројекта #ЕУзаТебе и напомена да је пројекат пописа „финансиран средствима Европске уније и кофинансиран средствима Владе Републике Србије".

ЕУ за тебе је пројекат сарадње Владе Србије и Делегације Европске уније, а Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ има права на коришћење новца из приступних фондова.

Где се чувају подаци и да ли су безбедни?

Податке прикупљене током пописа, пописивачи једном дневно шаљу Републичком заводу за статистику, наводи се у Водичу за пописиваче.

Сви подаци су заштићени и чувају се на серверу у рачунском центру ове институције у Београду,

„Приступ серверу имају само овлашћена лица, а сервер је у власништву Републичког завода за статистику", наводе из РЗС-а за ББЦ на српском.

Да ли подаци са пописа могу да се злоупотребе?

Иако се узимају лични подаци, када се крене у њихову обраду, сви пописани становници Србије добиће „псеудониме", комбинацију бројева и слова, а њихови подаци ће се на даље тако обрађивати.

„То је оправдан страх, али се ради о поверења у државу и систем. Људи некад мисле и да ће им злоупотребити матични број када им га траже у полицији или банци", каже кроз смех Владимир Никитовић.

„Многе службе вас на неки начин пописују откако се родите, али и у тим случајевима, као и за попис - сви лични подаци су заштићени", додаје.

Закон о попису који је донет 2020. и допуњен 2021. садржи чланове о заштити прикупљених података.

„Подаци прикупљени у Попису користе се искључиво у статистичке сврхе и Републички завод за статистику их не може уступати другим физичким и правним лицима", наводи се у Закону.

Збирни статистички подаци користе се у различитим институцијама за израду анализа и планова.

Од кад се пописује становништво Србије?

Од 1961. године пописи се организују на десет година, у складу са препоруком Уједињених нација.

Међутим, први попис на овим просторима урађен је за време кнеза Милоша Обреновића 1834.

Овај попис је обухватио читаво становништво изузев Турака и Рома, који су били изузети од плаћања пореза у Кнежевини Србији.

До 1910. пописи су рађени најчешће на сваких пет година.

Следећи попис у Србији је био када је она била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921, а у Краљевини Југославији одржан је само један попис 1931.

Следећи попис је планиран 10 година касније, али због почетка Другог светског рата, он није одржан.

У новонасталој социјалистичкој Југославији одржан је „скраћени" попис 1948. како би се утврдила ратна штета.

Први комплетни попис након Другог светског рата одржан је 1953.

Од 1961. до 1991. и распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, одржан су четири пописа у размаку од 10 година.

У Савезној Републици Југославији, планирани попис 2001. одложен је за 2002. у Србији, а у Црној Гори за 2003.

Последњи попис становништва у Србији је одржан 2011.

Као и на претходном попису, није обухваћена територија Косова, а Албанци у општинама Бујановац и Прешево на југу Србије бојкотовали су попис.

Извор: сајт Попис 2022

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]