Корона вирус и статистика: У Србији за десет месеци преминуло 21.000 људи више у исто време него прошле године - шта то значи

Од јануара до октобра 2021. у Србији је преминула 21 хиљада људи више него у истом периоду претходне године, подаци су Републичког завода за статистику.

Ово није изненађујуће за демографе, каже Владимир Никитовић са Института друштвених наука.

„То је директан и индиректан утицај пандемије.

„То су људи који не би умрли да нема пандемије", тврди Никитовић за ББЦ на српском.

Укупно је од последица корона вируса од избијања пандемије до 26. новембра преминуло више од 11.000 људи.

Колико људи је преминуло 2021?

Током ове године у Србији је умрло 108.379, а за десет месеци 2020. преминуло је 86.798, што значи да је разлика - 21.581 у односу на лани, наводи РЗС.

Иако је то у процентима раст од 24,9 одсто, Никитовић подсећа да у првих десет месеци 2020. у Србији није било значајног повећања смртности.

Кад је реч о пандемији, то можда нису најбољи параметри, јер је највише људи преминуло у другом таласу, у новембру и децембру 2020.

Када се рачуница изводи у односу на научно утемељенији трогодишњи просек - биће између 23 и 25.000 више преминулих ове године, наводи Никитовић.

Међу њима је највише старијих људи, који су имали више 65 година.

То је летос потврдио и министар здравља Србије Златибор Лончар.

Поједини епидемиолози су износили и додатна тумачења смртности, која би се могла проверити у истраживању, додаје.

„Ти људи који су сада умрли, врло вероватно би умрли у наредне две до три године због придружених болести или је неко осетљивији на ту врсту вируса.

„То има резона кад се зна здравствено стање нације", напомиње он.

Србија спада у у групу земаља које су погођеније пандемијом короне, када је реч о смртности, због општег здравственог билтена - како то називају демографи.

„Наше становништво здравствено лошије стоји.

„Очекивано трајање живота људи који су у средњим годинама или старији је међу најнижима у Европи, то другим речима значи да смо болеснији и склонији смо већој смртности", каже Никитовић.

У науци се то назива „смртношћу која се могла избећи", попут оне која је последица кардиоваскуларних болести.

Прошле године је дошло до пораста и тих болести, подсећа он.

У Србији од болести срца и крвних судова током 2020. умрло је 55.305 људи, 25.617 мушкараца и 29.688 жена, објавио је данас Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

„То је већ превазиђено у развијенијим државама и то је корона најјасније показала, како на здравствено стање утичу животни стилови, то је једна страна медаље.

„Друга је здравствени систем који није био на нивоу задатка", додаје, посебно на почетку.

Оба та фактора су утицала и слична је ситуација у земљама у региону.

„Припадали смо сличним системима, то се односи и на начин живота и системе здравствене заштите.

„А кад је реч о преношењу, јасно је да вирус нема проблем са географијом, ако се нешто дешава у Хрватској или Босни и Херцеговини дешаваће се и код нас", наводи Никитовић.

Као и Србија, и Хрватска и БиХ већ годинама бележе негативан природни прираштај - сваке године умре више људи, него што се роди беба, објавила је Ал Џазира.

Ти трендови наставили су се и током пандемије.

Када је реч о рођенима у Србији у периоду од јануара до октобра 2021. године родило се 50.974 деце.

У односу на исти период претходне године, када је број живорођених износио 51.753, бележи се пад од 779, односно за 1,5 одсто.

Ти неповољни трендови постоје већ годинама уназад и споро се мењају, оцењује демограф.

Иако су постојале спекулације на почетку пандемије да ће затварање довести до бејби бума, научници су од старта очекивали супротан ефекат.

То се и обистинило.

„Постојала је нека врста страха првобитног и шока када су се многе ствари одложиле за касније, па тако и ове", наводи стручњак са Института друштвених наука.

Пандемија изазвана корона вирусом само је убрзала лоше демографске трендове који постоје у Србији, каже Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

„Kада је у питању рађање, као позитивна компонента природног прираштаја констатујемо да у нашој земљи у протеклих седам деценија није било просте замене генерација", истиче она у писаном одговору за ББЦ.

То поткрепљује подацима - за последњих 50 година број жена у Србији које могу да рађају смањен је за више од пола милиона.

Почетком седамдесетих година прошлог века број такозваних фертилних жена износио је више од два милиона - 2.013.364 или 55,2 процента укупног броја женског становништва.

У 2020. години тај број износи мање од милион и по - 1.496.982 или 42,3 % од укупног броја жена.

Колико је укупно стање лоше?

Није катастрофално, каже Владимир Никитовић.

Посебно, додаје, ако се пореди са годинама ратова или пандемијом шпанске грознице пре више од 100 година која је однела између 40 и 50 милиона живота у целом свету.

Од последица корона вируса досад је у свету умрло више од пет милиона људи.

„Постоји званичан податак да је број умрлих на светском нивоу осам милиона људи од последица загађења".

Сваке године загађење ваздуха убије седам милиона људи, процене су Светске здравствене организације.

Њихови подаци показују да готово 99 одсто светске популације дише ваздух који садржи прекомерне дозе загађујућих материја.

„У том контексту се види да сама пандемија, по мом мишљењу, не може да достигне резултате као неке из ранијих времена", закључује Никитовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]