Србија и демографија: Зашто је попис важан и ко су људи који пописују становнике

Нагађања о тачном броју становника Србије ускоро би могла да буду окончана.

На прикупљању података којим ће се утврдити прецизна демографска слика државе учествоваће читав ланац радника - 250 општинских координатора, 2.200 инструктора и готово седам пута више пописивача.

Методом „од врата до врата" обилазиће домаћинства током месеца октобра, постављајући читав низ питања.

Личне податке становника, од имена и презимена, јединственог матичног броја, адресе, места рођења до брачног статуса, националне и верске припадности, овог пута ће, пак, уносити у апликацију која је специјално развијена за попис.

Папирни упитници постају успомена из прошлости.

„Демографска питања су важна, а прецизне информације о структури становништва су значајне за доношење различитих стратегија које се тичу даљег развоја државе", каже демографкиња Власта Кокотовић Каназир за ББЦ на српском.

Последњи попис организован је 2011. године, а Србија је тада имала нешто више од седам милиона становника.

Првобитно заказан за прошлу годину, а потом одложен због корона вируса, попис је званично заказан за октобар 2022.

Према подацима Републичког завода за статистику од 1. јула 2022. године, у Србији је у 2021. години живело 6.834.326 становника, чија је просечна старост била 43,5 година.

Од тога 51,3 одсто чине жене, а 48,7 одсто мушкарци.

Током прошле године у Србији се дневно рађало 170 беба, а умирало је 374 људи.

Подаци показују да је настављен тренд депопулације, што значи да је стопа раста у односу на претходну годину била негативна и износила је минус 9,4 одсто.

Забележен је и процес демографског старења становништва, који се манифестује ниским учешћем младих и растућим уделом старих у укупном становништву.

Тако је у 2021. години удео старих 65 и више година износио 21,3 одсто, а млађих од 15 година 14,3 одсто.

'Могао је неко да каже да је Марсовац'

Александар Огризовић из Врбаса био је пре 11 година један од 30 пописивача у том граду.

Пријавио се, између осталог, јер је за рад добијао надокнаду, а у том тренутку био је на бироу за запошљавање.

„Углавном су нам давали комшилук, нешто што је близу тебе, јер су се водили логиком да те ти људи и познају, да познајеш тај крај", сећа се Огризовић за ББЦ на српском.

Свежањ папирних образаца и хемијска оловка били су његов основни алат за рад тих дана.

Током тронедељног рада, није било проблема.

„Људи су могли да кажу шта год су желели, а пописивач је дужан да напише тачно онако како су рекли, то нам је било стриктно наведено.

„Могао је неко да каже да је Марсовац и ти си морао, буквално, тако да наведеш", објашњава овај 38-годишњак.

Уколико особа о себи или одсутном члану домаћинства да нетачне или непотпуне информације, а то се пре свега односи на личне податке попут имена и презимена, адресе, некретнина које поседују, следи јој новчана казна од 20.000 до 50.000 динара.

Сличне казне чекају и пописиваче уколико не воде рачуна о тачности података.

За пописиваче су задужени инструктори.

Огризовић је са инструктором отишао код првог човека кога је требало да упише, а о даљем раду инструктора је обавештавао на два, три дана.

„Готово сви су хтели да се изјасне о националној припадности, што није чудно, јер у Војводини има велики број припадника разних националних заједница.

„Сећам се да се петоро или шесторо декларисало Југословенима", прича Огризовић.

Према последњем попису најбројније националне мањине у Србији су Мађари, Роми и Бошњаци, Хрвати, Власи и Црногорци.

Већина Албанаца са југа Србије није се одазвала попису, јер су политички представници Албанаца у Србији позвали на бојкот уз образложење да се на претходним пописима смањивао број Албанаца и да су формулари били на ћирилици и на српском језику.

Обрасци за овогодишњи попис преведени су на 13 језика националних мањина, а пописивачи општина где живе мањине биће њихови представници.

Ко су инструктори, а ко пописивачи

Институција надлежна за попис становништва, домаћинстава и станова у Србији, Републички завод за статистику (РЗС) уочи пописа расписује јавни позив за позиције инструктора и пописивача.

Да би се запослили на овим радним местима, свако од пријављених кандидата пролази одређену обуку, после које полаже и завршни тест.

Током петодневне обуке пролазе кроз методологију пописа, приближава им се рад на терену и потенцијална решења у случају да се појави неки проблем.

Инструктори надгледају рад пописивача, пружају адекватне смернице и редовно прате извештаје које им пописивачи достављају.

Један инструктор, у просеку, надгледа рад седам пописивача.

Међу главним условима које кандидати треба да испуњавају за ове позиције јесу држављанство Србије, пребивалиште или пријављено боравиште у Србији, четворогодишње средње образовање, да није покренута нека истрага против њих и да имају најмање 18 година.

Посебни услови су познавање рада на рачунару и могућност коришћења сопственог рачунара.

Власта Кокотовић Каназир сматра да ће новине у методологији која се огледа у електронском уносу података олакшати, али и убрзати процес објављивања коначних података.

„Верујем да ће бити већи удео старог становништва, док ће млађе генерације бити него 2011.

„Демографска слика великих градова биће повољнија у односу на мање градове, посебно у односу на оне на југу и истоку земље", прича Каназир и додаје да очекује пад броја становника у Србији.

Пре 11 година, око 17 одсто становништва било је старије од 65 година, док је млађих од 15 година било око 14 одсто.

Промена ће бити и међу питањима.

Колико имате биолошке деце питање је које ће се ове године први пут поставити и мушкарцима, док ће они који су радили у иностранству, а потом се вратили у Србију имати дужи списак у поређењу са 2011. годином.

Поред информације о томе када су се вратили у земљу, потребно је и да наведу када су отишли, како би се видело које су то земље у које становници Србије најчешће одлазе.

Пад броја становника у Србији траје већ три деценије.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), број живорођене деце у Србији на годишњем нивоу први пут је пао испод 62.000, а у истих 12 месеци број умрлих надмашио је број рођених за више од 55.000.

Смртност је у 2020. порасла због пандемије корона вируса, а од јануара до октобра 2021. у Србији је преминула 21.000 људи више него у истом периоду претходне године, подаци су исте институције.

Попис становништва у региону

Смањује се и број становника и у државама у региону.

Последњи попис у Хрватској одржан почетком 2022. показује да је у овој држави готово 400.000 мање људи него 2011. када су се становници ове бивше југословенске републике последњи пут пребројавали.

Укупан број људи сада је мањи од четири милиона.

Црна Гора још чека на датум пописа, а да би се заказао, потребно је да се претходно усвоји Предлог закона о пописивању становништва који се услед честих промена на политичкој сцени ове државе још није нашао пред посланицима.

Пре 11 година у овој држави живело је нешто више 600.000 људи.

Одговор на питање колики је тачан број становника чекаће и Босна и Херцеговина.

Податке пописа из 2013. добила је три године касније, према којима је у овој држави било нешто више од три и по милиона становника.

Северна Македонија је сопствено становништво пописала у марту 2022.

У овој држави живи 1,8 милиона становника, што је 200.000 мање у односу на 2002. када је последњи пут био попис.

Словенија пописала сопствено становништво 2021. године, а према подацима у тој држави живи нешто више од два милиона људи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]