Рат у Украјини: Како би сукоб могао да погорша демографску кризу у Русији

Кад је у фебруару избио рат, Станислав је спаковао торбе и одлетео из Русије заједно са породицом.

За собом су оставили постарије родитеље, опремљену кућу, књиге, одећу и дечје играчке, банковне рачуне на којима је већина уштеђевине, па чак и викендицу.

Обоје су школовани и на пословима су имали високе положаје, али кажу да су из Русије отишли не намеравајући да се врате.

„Не желим да будем део овог рата у Украјини и не желим да живим у земљи која убија невине људе", каже Станислав, који је пристао да му објавимо само име, док говори за ББЦ преко видео позива из Израела.

Он се плаши да би политичка репресија у Русији, за коју каже да се погоршала у последњој деценији под Владимиром Путином, могла да постане много гора.

„Замислите да живите у некој соби и да се сваког дана њени зидови и таваница смање за по милиметар.

„После годину дана то постане приметније, али мислите да ће све бити у реду. За пет година, соба се смањи за метар. За десет година, за вас је ту крај", каже он.

Егзодус људи са високом стручном спремом

Од почетка рата, земљу су напустиле десетине хиљада школованих Руса који имају високу стручну спрему попут Станислава и његове жене, према проценама из пословног сектора.

Неки су се плашили да би могли бити регрутовани у оружане снаге, али су други одабрали да емигрирају због политичких ставова или економског пада који се очекује у будућности.

Званичнике наводно посебно брину људи из ИТ сектора који напуштају земљу, они чије вештине су корисне у различитим сферама живота и могу да дају вредан допринос привреди.

Сергеј Плуготаренко, шеф Руског удружења за електронске комуникације, рекао је парламентарном одбору у марту да је од почетка рата отишло између 50.000 и 70.000 радника из технолошког сектора.

До краја априла могло би да оде још 100.000, додао је он.

Иако неки овај одлазак људи из земље пореде са „одливом мозгова", демографи кажу да он представља само делић руског становништва.

Признаје се, међутим, да егзодус врши додатни притисак на дугогодишње проблеме Русије са наталитетом, нарочито у комбинацији са једном од најгорих смртних стопа од ковида-19 на свету.

„Средином деведесетих владала је совјетска криза морталитета. Стопа смртности је била огромба због алкохолизма, великог броја самоубистава, све заједно спаковано у огромну економску кризу", каже за ББЦ Федерика Коко, новинарка Фајненшел тајмса која се бави подацима и која је недавно писала чланак о овој теми.

„Русија још увек осећа последице тога зато што, због високе стопе смртности, у Русији тренутно има мање млађих мушкараца и жена у двадесетим и тридесетим годинама.

„Уз све то, многи од њих су регрутовани у војску, нарочито млађи мушкарци, а неки одлазе из земље да би избегли економску кризу", каже.

Несумњиво је да ће становништво Украјине понети највећи терет руске инвазије.

Убијене су хиљаде људи, међу којима и стотине деце, према подацима Уједињених нација (УН).

Градоначелник Маријупоља, који се под опсадом налази недељама, 12. априла је рекао да је у нападима и због недостатка хране и основних потрепштина услед сукоба број погинулих цивила можда достигао 20.000.

Али демографи предвиђају да би економска криза после сукоба могла да остави трага и на становништво Русије.

Стопа фертилитета у паду

Стопа фертилитета обично опадне кад привреда неке земље доживи пад или порасте кад се поправи.

Ово правило важи за Русију у последњих 30 година, каже за ББЦ Лесли Рут, постдокторанткиња са Универзитета у Колорадо-Булдеру, специјализована за Русију и Централну Азију.

Рут каже да је наталитет био веома низак деведесетих после распада Совјетског Савеза, али је поново скочио кад је економија ојачала, негде од 2005. године.

А 2015. године, руска стопа плодности била је међу вишим за неку европску земљу - скоро 1,8 деце по жени.

Међутим, стопа је опала наредних година као реакција на санкције и економска ограничења након што је Русија анектирала Крим 2014. године.

Анексијом украјинског полуострва Русија је добила нове становнике, а то би могло поново да се деси ако стотине хиљада људи из украјинске области Донбас добије руско држављанство.

Међутим, Рут каже да то не утиче нужно на стопу фертилитета.

„Главна лекција је јасна веза са привредним недаћама које изазивају демографски пад, уместо обрнуто."

„Пад привреде штети свеукупном здрављу становништва и ствара додатни морбидитета и морталитета, тако да имате становништво које није само мање, већ је и болесније", додаје она.

Мање људи се сели у Русију

Рут верује да ће привредни пад довести до споријег прилива миграната из Централне Азије и са Јужног Кавказа који долазе у Русију да раде.

„Ови миграциони токови важан су део раста руског становништва и привреде, и још важнији део привреде земаља које их шаљу.

„Тај прекид имаће поражавајуће последице у групама које су већ сиромашне и маргинализоване", каже она.

Проблеми који се везују за дугорочну економску кризу обухватају вишу стопу незапослености, неповољне услове за младе који почињу да раде, све већу неједнакост, нижи животни стандард и мању стопу убирања пореза заједно са вишим здравственим осигурањем и трошковима социјалне помоћи.

Она, међутим, признаје да ће тежина последица зависити од тока рата.

'Тежак период'

Владу годинама брине низак наталитет у Русији.

Говорећи о „веома тешком демографском периоду", Путин је увео државна давања за првороткиње у јануару 2020. године.

Влада је претходно издвајала средства само за друго дете.

Најављене су нове пореске олакшице за породице, а проширене су мере дечје помоћи, као што су бесплатни оброци у школама и повластице везане за висину примања.

Али Илја Кашницки, ванредни професор Интердисциплинарног центра за популациону динамику са Универзитета Јужне Данске у Одензеу, сматра да, „реално гледано, не постоји никаква мера која би преокренула кризу смањивања становништва".

„Можемо у великој мери да ублажимо ударац, али све што се сада дешава иде у погрешном смеру", каже он за ББЦ.

Уз све то, због корона вируса је умрло најмање 360.000 људи у Русији, али процене су да је било чак милион смртних случајева повезаних са ковидом-19.

Кашницки верује да ће руско становништво осетити краткорочне последице преко веће стопе смртности, изолације, емиграције и пада квалитета живота, што ће опет на дуже стазе допринети додатном паду стопе фертилитета.

Рут каже да мере подстицаја да људи имају децу углавном дају мешане резултате, зато што је „стварно тешко променити наталитет у друштву у ком је жеља за великим бројем деце ниска".

Забрињава и то што се стратегија „подстицања рађања" у Русији често комбинује са све већим ограничењима репродуктивних права и абортуса, каже она.

Рут признаје да старење и смањивање становништва нису јединствени за Русију и додаје да се у најразвијенијим земљама то доживљава као последица „позитивних процеса, као што су повећање нивоа образовања, родне равноправности и слободе људи да бирају величину породице".

„Овде трагедија, дакле, није то што се становништво Русије смањује, већ како и зашто се смањује, и шта то значи по животе људи који остају", додаје.

А шта је са људима који оду, као што је Станислав?

„Лично мислим да би санкције требало да буду још оштрије.

„Спреман сам да изгубим све, сву уштеђевину, стан и викендицу, ако то значи да ће режим пасти", каже он, упркос томе што је и сам Рус.

Десетине хиљада Руса напустило је земљу откако је почео рат, Јевгениј је један од њих:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]