Стопа плодности: „Запањујући“ глобални пад броја рођених беба

Свет је затечен глобалним падом броја рођених беба који ће имати „запањујуће" последице по друштво, кажу истраживачи.

Опадање стопе плодности значи да би скоро свака земља на свету до краја века могла да доживи пад броја становника.

А 23 земље - укључујући Шпанију и Јапан - могле би да имају двоструко мањи број становника пре 2100. године.

Становништво ће и драматично остарити, а број новорођених биће једнак броју људи који пуне 80 година.

Шта се дешава?

Стопа плодности - просечан број деце које роди једна жена - опада.

Уколико просек падне испод око 2,1 по жени, број становника почиње да опада.

Жене су 1950. године за живота имале просечно 4,7 деце.

Истраживачи са Института за здравствену метрику и евалуацију Универзитета у Вашингтону показали су да се глобална стопа плодности 2017. године скоро преполовила на 2,4.

Њихова студија, објављена у часопису Лансет, предвиђа да ће до 2100. године пасти испод 1,7.

Као последица тога, истраживачи очекују да број људи на планети достигне врхунац од 9,7 милијарди око 2064. године, пре него што падне на 8,8 милијарди становника до краја века.

„Већина света налази се у транзицији ка природном смањењу становништва", каже за ББЦ истраживач и професор Кристофер Мареј.

„Мислим да је страшно тешко промислити о свим последицама и прихватити колико је то велика ствар. То је нешто изузетно, мораћемо да реорганизујемо читава друштва."

Зашто опада стопа плодности?

Нема никакве везе са бројем сперматозоида или уобичајеним стварима које долазе на ум кад се говори о плодности.

Уместо тога, паду доприноси што се више жена образује и ради, као и већи приступ контрацепцији, па жене одлучују да имају мање деце.

На многе начине, опадање стопе плодности заправо је прича о успеху.

Које земље ће бити највише погођене, а у којима ће популација порасти?

Предвиђа се да ће број становника Јапана опасти са 128 милиона на врхунцу 2017. године на мање од 53 милиона пре краја века. Јапан већ има најстарије становништво на свету и највећу стопу старијих од 100 година. Званична предвиђања кажу да ће старији чинити више од 35 одсто популације до 2040. године.

Очекује се да ће Италија доживети једнако драматични пад популације са 61 милион на 28 милиона становника у истом периоду. Више од 23 одсто становника било је старије од 65 година 2019. године, према подацима Светске банке.

Влада је 2015. године покренула програм нудећи паровима 800 евра по рођеном детету како би повећала стопу плодности, али је она и даље најнижа у ЕУ. Земља има и високу стопу емиграције, а само 2018, Италију је напустило око 157.000 људи.

То су само две од 23 земље - међу којима су и Шпанија, Португал, Тајланд и Јужна Кореја - за које се очекује да им се број становника више него преполови.

Очекује се да ће Кина, тренутно најмногољуднија земља на свету, достићи врхунац од 1,4 милијарде становника за четири године, пре него што се скоро преполови на 732 милиона пре 2100. године. Њено место ће заузети Индија.

И то упркос чињеници да се очекује да популација Индије опадне са данашњих бројки - са 1,3 милијарде из 2017. године, на мање од 1,1 милијарду на крају века, кажу истраживачи.

Стопа рађања у земљи тренутно је на око 2,24 - у паду са 5,91 из 1960. године. И док друге земље покушавају да подстакну раст стопе плодности, премијер Нарендра Моди позвао је људе да заснивају мање породице.

Предвиђа се да ће Велика Британија достићи врхунац од 75 милиона становника 2063. године, а потом пре 2100. године опасти на 71 милион.

Ово ће бити глобалан проблем, јер се очекује да ће 183 од 195 земаља имати стопу плодности испод нивоа потребног за смену генерација, односно одржавање истог броја становника, не рачунајући миграције.

Бразил је доживео драматичан пад стопе плодности у последњих 40 година, са око 6,3 рађања по жени 1960. године на 1,7 у најскоријим проценама. Нова студија из Лансета предвиђа да ће популација Бразила опасти са око 211 милиона из 2017. године, на мање од 164 милиона 2100. године.

Очекује се и да Иран доживи значајан пад у броју становника пре краја века.

Ова земља је доживела скок у популацији после Исламске револуције 1979. године, али је применила ефикасну политику контроле броја становника.

Прошлог месеца, министарство здравља издало је упозорење да је годишњи раст популације пао на испод 1 одсто. Ако се нешто не предузме, саопштило је да би за 30 година земља могла да постане једна од најстаријих на свету.

Зашто је то проблем?

Могли бисте помислити да је ово сјајно за животну средину. Мања популација значи мању емисију угљеника, као и мање крчења шума зарад обрађивања земљишта.

„То би било истина кад не би дошло до обртања старосне структуре - више старих него младих - и свих негативних последица које доноси обрнута старосна структура", каже професор Мареј.

Студија предвиђа:

„То ће довести до огромне друштвене промене. Ово ме брине зато што имам осмогодишњу ћерку и питам се како ће свет у будућности изгледати", додаје Мареј.

Ко плаћа порез у остарелом свету? Ко плаћа здравствено осигурање за старије? Ко се стара о старијима? Хоће ли људи и даље моћи да одлазе у пензију?

„Потребно нам је ублажавање последица свега овога", каже Мареј.

Шта ће се десити се када смањи број становника на свету?

Ово би могла да буде добра вест за сиромашније земље, пошто све мања стопа плодности и економски развој обично иду руку под руку. За земље са нижим приходима, пад стопе плодности могао би да значи бољи животни стандард.

Мањи број деце добија веће парче торте, било да се ради о здравству или образовању. Али у земљама у којима стопа плодности опада већ годинама, додатно смањење би могло да направи велике проблеме.

Ове земље мораће да нађу начин да се старају о све бројнијој старијој популацији, док има све мање младих људи који раде као неговатељи или уплаћују допринос у систем.

Такође, људи ће се можда више радовати пензији, али ће можда морати да раде више да до ње стигну. С друге стране, здравствени систем можда неће бити толико оптерећен као што се очекује, пошто се сматра да ће млади рођени после 2000. године посвећивати више пажње здравом начину живота.

Неговатељи ће постати све важнији, док ће бити потребно све мање педијатара и гинеколога, сматра докторка Тицијана Леоне из Лондонске школе економије.

Докторка Леоне упозорава да ће се земље с остарелим популацијама суочити са кризом што се тиче здравственог и система социјалне помоћи.

„Морамо да кренемо већ сада, тако што ћемо обучавати праву радну снагу."

Хана Ричи из тима Наш свет у подацима са Универзитета у Оксфорду каже и да ће се државна подршка родитељима исплатити.

Кад су владе покушале да ограниче или појачају стопу рађања у некој земљи, то су често биле некакве мере принуде.

Али има примера - најистакнутије у скандинавским земљама - где је стопа рађања виша од очекиваних због подстицаја као што су великодушна трудничка одсуства и бољи услови у вртићима.

Дакле, у будућности, богате земље које се одлуче да уведу великодушне системе помоћи, можда ће доживети раст стопе плодности, сматра Ричи.

Свет би могао да постане културолошки и етнички још помешанији, пошто ће земље које заврше са много мањим популацијама млађих људи можда желети или морати да привуку младе људе са неког другог места.

Има ли икаквих решења?

Земље, укључујући Велику Британију, су користиле миграцију да повећају број становника и надокнаде опадање стопе плодности.

Међутим, то престаје да буде решење када популација скоро сваке земље на свету почне да се смањује.

„Прећи ћемо са периода кад се бира да ли да се отворе границе или не на директно надметање за мигрантима, јер их неће бити довољно", тврди Мареј.

Неке земље су се окушале са променом политике као што је дуже трудничко боловање за мајку и оца, бесплатни вртићи, финансијски подстицаји и додатна права запослених, али не постоји јасан одговор.

Шведска је успела да подигне стопу плодности са 1,7 на 1,9, али друге земље које су уложиле значајан труд у решавање „мањка беба" имале су проблема с овим. Сингапур и даље има стопу плодности од око 1,3.

„Доживео сам да се људи овоме смеју. Не могу да замисле да је то истина, они мисле да ће жене просто одлучити да имају више деце", каже професор Мареј.

„Уколико не можете да пронађете решење, онда нека врста напросто нестане, али од тога нас дели неколико векова".

Истраживачи упозоравају да не сме да се зауставља напредак у женском образовању и приступу контрацепцији.

„Одговор на смањење популације вероватно ће постати главна политичка брига у многим земљама, али не смеју да се праве компромиси с унапређењем репродуктивног здравља жена или напретком у женским правима", каже професор Стајн Емил Волсет.

Шта је са Африком?

Очекује се да ће се пре 2100. године популација подсахарске Африке утростручити на више од три милијарде људи.

Студија наводи да ће Нигерија постати друга најнасељенија земља на свету, са 791 милиона становника.

„Имаћемо много више људи афричког порекла у много више земаља док будемо пролазили кроз све ово", каже професор Мареј.

„Глобално признавање проблема у вези са расизмом постаће утолико важније, уколико буде било великог броја људи афричког порекла у многим земљама."

Зашто је 2,1 праг за стопу плодности?

Можда бисте помислили да тај број треба да буде 2,0 - два родитеља имају двоје деце, тако да популација остаје исте величине.

Али чак и уз најбољу здравствену негу, не доживе сва деца да одрасту. Такође, бебе су благо склоније томе да буду мушке. То значи да је стопа замене генерација у развијеним земљама 2,1.

Земљама са вишом стопом смртности деце потребна је и виша стопа плодности.

Шта кажу експерти?

Професор Ибрахим Абубакар са Универзитетског колеџа у Лондону каже: „Ако су ова предвиђања чак и напола тачна, миграције ће постати потреба сваке земље, а не опција".

„Да бисмо били успешни, потребно је да из основа редефинишемо глобалну политику.

„Прерасподела радно способне популације биће кључна за то да ли ће човечанство напредовати или усахнути."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]