Корона вирус: Зашто се у Русији мало говори о броју преминулих од Ковида-19

Заштитити себе у смени на болничком одељењу за Ковид процес је који су здравствени радници у Регионалној болници у Перму усавршавали током више месеци праксе.

Они се брзо увуку у једнократна заштитна одела пре него што затегну пластичне маске преко лица.

Колега им потом помогне да навуку дупли слој гумених рукавица, улепивши их траком око њихових зглобова.

Годину дана од избијања пандемије, вирус против ког се бори овај тим је познат, али њихова опрезна дневна рутина подсетник је на ризик.

Прошле јесени Ковид-19 је најтеже погодио Перм, док се ширио из Москве преко читавих региона, а бројке оболелих и мртвих су почеле нагло да скачу.

Имена и бројке

Валериј Гиљов се разболео у септембру са класичним симптомима Ковида.

Овај члан обезбеђења једне телевизијске станице у Перму почео је да објављује свој дневник на друштвена мрежама, описујући како је звао хитну помоћ која се никад није појавила.

У последњем посту пред смрт, Гиљов је написао да је коначно у болници, али да се осећа „веома лоше".

„Мислим да је могао да буде спашен", каже ми његов зет Виктор Моржин, присећајући се како је Валериј волео да води унуке на теквондо и хип-хоп концерте.

„Мислим да здравствена служба, власти, нису били спремни за толико пацијената."

Током тог јесењег скока заражавања од Ковида, у Перму је од вируса умрло 2.388 људи према државној агенцији за статистику Ростат.

Али подаци о вишку смртности за Перм - број људи који су умрли изнад очекиване норме - двапут је већи за та четири месеца, према истом извору.

У међувремену, бројке градских власти стигле су до свега 1.869 за трајање читаве пандемије.

Виша стопа смртности у два руска града

Вишак смртности у Москви: 28,233

У 2020: 149,281; у 2019: 121,048

Вишак смртности у Перму: 5,683

У 2020: 40,123; у 2019: 34,440

Извор: Росстат

Демографова прича

„Ја ни не гледам те бројке", каже демограф Алексеј Ракша, тврдећи да се дневни подаци у Русији „пеглају, заокружују, смањују" да би изгледале боље.

Званичници то од почетка поричу.

Алексеј је радио за Ростат шест година, све док прошлог лета није био присиљен да оде зато што је био сувише гласан о Ковиду.

Али он каже да су Ростатове бројке кључне за процењивање праве цене пандемије и, као и многи експерти, користи вишак смртности као најбољи показатељ.

„Ако се Русија заустави на 500.000 случајева вишка смртности, то ће бити добар сценарио", тврди сада овај слободњак демограф.

Он рачуна да актуелна бројка износи око 450.000 - што је огроман скок са 94.267 смрти које је на интернету у петак објавио руски кризни штаб за Ковид.

Званичници, међутим, ретко наводе чак и те много ниже бројке.

„У случају Ковида, бирате између економије и живота људи - углавном живота старијих људи", каже Алексеј говорећи о резону владе.

Срели смо се у кафићу - овде није било закључавања од пролећа.

„Руска држава бира економију. Они то неће рећи, али је то очигледно."

Отпор закључавању

Већина мера закључавања због Ковида укинута је широм земље у јуну, делимично да би се одржао референдум који би омогућио Владимиру Путину да остане на власти. У Перму, здравствени систем почео је да осећа последице тог отварања у јесен.

Почетком октобра, Артјом Борискин објавио је на интернету видео снимак колоне амбулантних кола.

Овај болничар из хитне помоћи сећа се да су морали да остављају болесне код куће зато што у болницама више није било места за њих.

Кад су се разболеле од Ковида и саме екипе амбулантних кола, он каже да су пацијенти чекали „од два до 20 сати" после позива, некад чак и по неколико дана.

„Мислим да предузете мере нису биле довољне да се смањи број нових случајева", тврди Артјом.

Он каже да се влада опирала другом закључавању „зато што би онда морала да плати људима да остану код куће".

„Ограничења је требало да буду строжа. Мислим да бисмо имали мање случајева болести и мање смрти."

Колективни имунитет?

Неколико месеци касније, нема много наговештаја доласка пролећа на замрзнутим улицама Перма.

Такође, има врло мало знака пандемије, сем људи које носе маске на лицима.

Продавнице су отворене, аутобуси су крцати, а полицијски час за барове почиње тек у 01:00.

Али ових дана је стопа заражавања ниска широм Русије, можда због тога што је толико људи већ имало вирус.

Алексеј Ракша рачуна да је чак до трећине популације могло да буде заражено, судећи на основу података о вишку смртности.

Регионална болница у Перму, међутим, није престала да прима случајеве Ковида.

„Успели смо да стабилизујемо овај проблем, али он није нестао", каже главни доктор Анатолиј Касатов, док стоји поред позлаћене статуе Лењина која сада украшава болнички ходник заједно са биљкама у саксијама.

Али он се не слаже да је влада требало да уведе строже мере.

Одлуке доносе представници из свих званичних сфера, истиче он, не само здравства.

Тешка историја

Алексеј Ракша каже да постоји још један разлог зашто се Руси не баве толико мртвима као други - ова земља је искусила страшна превирања у скорашњој прошлости, после пада Совјетског Савеза.

„Европљани или Американци нису прошли кроз лоша времена као Русија деведесетих", истиче демограф.

„То је било горе него за време Велике кризе у Америци. У поређењу са тим временима, којих се Руси још увек сећају, ова криза са Ковидом није ништа."

Она није „ништа" за десетине хиљада директно погођених породица, наравно.

Али званична верзија Русије, која у дневне собе стиже преко државне телевизије, јесте да се она боље носи с овом пандемијом од већине других земаља .

Земља се наводно налази на путу опоравка, док Европа улази у још један суморни циклус ограничења.

Непријатне бројке се овде улепшавају. Приче о мртвима напросто се не причају.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]