Српска напредна странка, 13 година постојања: Где су остале странке у Србији биле за свој тринаести рођендан

„Чекај, Миленко, да ја мало залијем", каже Марија Обрадовић, министарка државне управе и локалне самоуправе, као и потпредседница Српске напредне странке (СНС).

„Ајде, ајде", одговорио је Миленко Јованов, народни посланик и потпредседник Главног одбора напредњака.

Спустио је Јованов потом лопату на земљу, а Обрадовић кантом за заливање, уз пратњу шкљоцања фотоапарата, сипала мало воде преко свеже набацане земље.

Званичници владајуће СНС, садњом 13 садница јавора у Парку мира и пријатељства на Новом Београду, обележили су 13 година постојања.

Поред Обрадовић и Јованова, у сађењу су учествовали и други високи званичници странке - Милош Вучевић, Дарко Глишић, Александар Шапић, Зоран Ђорђевић - као и низ младих лидера и посланика.

„Одлучили смо се да на скроман и симболичан начин, баш у Парку мира и пријатељства, обележило 13 година нове, савремене политике", изјавио је Шапић приликом обраћања.

„Ево и време нас је послужило", додао је, показујући око себе на топао и ведар дан.

Српска напредна странка основана је 2008, на власти је од 2012, а у последњих 13 година много тога се у табору напредњака променило.

Није увек било тако ведро међу њима, а посебно је бурно било последњих година, са све учесталијим причама о сукобу лидера странке Александра Вучића и Небојше Стефановића.

Стефановић, министар одбране и потпредседник Владе, током пролећа је, у тишини и без крупних речи, остао без високих функција у СНС, чији је један од оснивача.

Садња

Низ лопата са црвеним врхом - које делују прилично ново и некоришћено - мирно чека поред садница јавора и гомиле земље, недалеко од Музеја савремених уметности у Београду.

Лидери напредњака се за то време полако окупљају са друге стране улице.

„Ми смо са Радничким у групи, а Звезда је у другој", објашњава о Александар Шапић, лидер београдских напредњака и један од потпредседника странке, ситуацију у ватерполо Лиги шампиона Дарку Глишићу, председнику Извршног одбора СНС-а.

Под „ми", Шапић мисли на Нови Београд, клуб из општине коју предводи, а који је последњих година доживео метеорски успон и ове сезоне има дрим тим, предвођен низом репрезентативаца Србије.

Милош Вучевић, такође потпредседник СНС-а и градоначелник Новог Сада, недалеко одатле мирно стоји међу младим посланицима, а последња се скупу придружила Марија Обрадовић.

„Хоћемо ли", рекао је Шапић у једном тренутку и напредњаци су кренули.

На путу ка лопатама и садницама, колону су предводили управо он и Глишић, а њих двојица заузела су и централне саднице.

„Изволите, градоначелниче", рекао је Шапић Вучевићу, показујући на дрво поред његовог.

Остали су отишли на ободе колоне.

Фоторепортери и сниматељи су се скупили и садња је могла да почне.

После неколико лопата земље, новинарима се обратио Шапић.

Како је рекао, годишњица напредњака симболично је обележена у Парку мира и пријатељства, јер СНС већ 13 година води баш такву политику.

„То је нова, савремена политика, током које је Србија од земље можда и на маргинама Европе постала лидер региона, земља развоја, просперитета и ауто-путева", навео је Шапић, додајући да је утемељивач те политике Александар Вучић.

Шапић је навео и да се СНС, као „свака озбиљнија компанија у свету, стално мења и регенерише како би одговорила изазовима времена".

Крајем маја ове године, Шапићев Српски патриотски савез (СПАС) приступио је Српској напредној странци, када је он постао потпредседник Главног одбора.

Политичку каријеру почео је као помоћник градоначелника Београда, док је ту функцију обављао Драган Ђилас, тада званичник Демократске странке (ДС).

У јуну 2011. Шапић је изабран за председника Градског одбора ДС-а у Београду, а годину дана касније постаје председник општине Нови Београд.

ДС напушта у новембру 2014, а четири године касније оснива СПАС.

О свему томе - чињеници да није од почетка био део СНС-а - било је речи и током садње.

„Политике се мењају, странке се мењају, али погледе на кључне политичке ствари нисам мењао - исте вредности заступам и данас", рекао је Шапић.

„Указала ми се прилика да кроз јаку организацију квалитетније имплементирам политику у коју верујем и нисам желео да је пропустим", додао је.

Остали нису били тако расположени за причу.

Протоколом је предвиђено да се обрати само Шапић, рекао је кратко новинарима Дарко Глишић, председник Извршног одбора напредњака.

Исто је нешто касније за ББЦ на српском, после покушаја добијања изјаве, поновио Ђорђе Дабић, посланик СНС-а у Скупштини Србије.

Његов колега, Милош Терзић, одговорио је да је заузет и да због много посла нема времена, док је министарка Обрадовић рекла да ће на питања одговорити преко мејла - што се и догодило.

Убрзо после Шапићевог обраћања, напредњаци су отишли.

Сађење дрвећа завршили су радници Градског зеленила.

Историја

Са слике прве велике радости, доласка на власт 2012, у страначком врху напредњака 13 година касније готово да нема никога - осим Александра Вучића, Зоране Михајловић и Марка Ђурића.

„Садашњи СНС је незамисливо неупоредив - време у Србији као да је стало, док се СНС на главачке окренула, и то не једном, већ више пута", изјавио је раније за ББЦ на српском Радош Љушић, један од оснивача напредњака.

„Добро познајем људе који су учествовали у оснивању странке, па кад погледам ко су данас посланици у парламенту, министри, председници општина, директори јавних предузећа и носиоци функција других државних установа, стичем утисак да је то један сасвим нови свет, нови људи, непознати и нама који смо странку стварали 2008", додао је.

Положај најодговорнијих у Србији изборио је Томислав Николић, док је Александар Вучић учврстио власт странке коју је преузео када је Николић изабран за председника Србије.

СНС сада слави 13 рођендан, што значи да је две трећине „живота" провела на власти.

Марија Обрадовић, потпредседница СНС-а, у писаном одговору за ББЦ наводи да „ниједна странка која је у била на власти није учинила оволико за развој и напредак земље".

„На поверење народа могу да рачунају само они који се боре за његове интересе и верујем да ће СНС и у будућности наставити то да чини", навела је кратко.

Како каже, грађани то препознају и због тога СНС-у дају поверење.

Многи широм света, па и у Србији, не воле број 13 - страх од њега назива се трискаидекафобија - али Обрадовић нема страхова када је реч о броју 13 и будућности СНС.

„Нисам сујеверна", каже кратко.

На последњим парламентарним изборима одржаним крајем јуна 2020, напредњаци су освојили 60 одсто гласова, што је резултат какав није имала ниједна политичка партија од социјалиста 1990, као и ниједан лидер од Слободана Милошевића, бившег председника Србије и Југославије.

Међутим, истраживање невладине организације Црта, показује да је живот за демократију у Србији све тежи.

„Иако Србија поседује формалне карактеристике демократије, она то током протекле деценије у пракси престаје да буде", закључак је публикације Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

Студијом је обухваћен период од 2010. до 2020. године, а, према наводима истраживача, забележени су негативни трендови у свим областима од значаја за функционисање демократије - од избора и медија, до стања партија, људских права и цивилног друштва.

У последњем извештају Фридом хауса (Freedom House), организације за људска права и промоцију демократије, Србија је добила критике због „провладине пропаганде која је допринела убедљивој победи СНС-а на парламентарним изборима", а земља је сврстана у „хибридне режиме".

Једна од главних одлика хибридних режима, објашњавају, јесте што власт омогућава одржавање избора на којима има какву-такву конкуренцију.

„Иако избори нису увек слободни нити поштени, нису увек ни апсолутно лажирани, као што је то случај у аутократским режимима", наводе из Фридом хауса.

Председник Србије Александар Вучић често је и сам констатовао да стање у Србији „није савршено", али да се ради на променама.

„Почели смо да унапређујемо стање у области владавине права, спремни смо да саслушамо критике и савете по питању демократије и корупције - постоје озбиљни проблеми којима треба да се позабавимо", рекао је Вучић у априлу 2021.

Где су остале странке биле за 13 рођендан?

Демократска странка обновила је рад 16. фебруара 1990. године после враћања вишестраначја у Србију.

Тада је за председника изабран Драгољуб Мићуновић.

Демократе на власт долазе после револуције 5. октобра 2000, када је са власти свргнут Слободан Милошевић, тако да су 13. годишњицу - 2003. године - дочекали на власти.

Међутим, мање од месец дана касније убијен је лидер демократа и премијер Србије Зоран Ђинђић.

После избора 2004. године ДС је била у опозицији, а на власт долази поново 2007, током друге владе Војислава Коштунице.

Демократе су на власти биле све до 2012. године, када их смењују напредњаци.

Странка се од тада разделила на више мањих и ДС је данас готово на политичкој маргини.

Српски покрет обнове основан је 14. марта 1990. године.

То значи да је за 13. годишњицу такође дочекао током бурне 2003.

После убиства премијера Зорана Ђинђића, у децембру су одржани ванредни парламентарни избори, на које је СПО изашао са Новом Србијом Велимира Илића.

Тако су 2004. постали су део владајуће коалиције у влади Војислава Коштунице.

Утицај СПО после тога почиње да пада, али 2008. поново постају део власти у влади Бориса Тадића.

Од 2014. године СПО је део коалиције око Српске напредне странке, али је њихов политички утицај миноран.

Социјалистичка партија Србије основана је 17. јула 1990. године, када је наследила Савез комуниста Србије.

Тринаест година касније - три после промена 5. октобра 2000. године - СПС је био део политичке маргине са које су почели да се подижу најпре подршком мањинској влади Војислава Коштунице.

Оживели су поново 2008, после историјског помирења са Демократском странком, када постају део владе Бориса Тадића.

Од 2012. године су део владајуће коалиције око СНС.

Српска радикална странка у фебруару ове године обележила је јубилеј - 30 година постојања.

Основана је 23. фебруара 1991, што значи да су за 13. годишњицу били у опозицији.

Иако је СРС на изборима крајем децембра 2003. године освојила највише гласова, премијер је постао лидер Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница.

После 2008. године њихов утицај значајно опада, а на последњим изборима радикали нису прешли цензус.

Демократска странка Србије основана је крајем јула 1992. године, издвајањем из Демократске странке.

За 13. годишњицу ДСС је био на власти, управо током мандата владе Војислава Коштунице.

Владајућу коалицију те 2005. чинили су Демократска странка Србије, Г17+, Српски покрет обнове и Нова Србија.

На власти су били до 2008. године и од тада значајно опада њихов утицај.

Основана је у новембру 2005. године, такође издвајањем из Демократске странке.

За 13. годишњицу, те 2018. године, ЛДП је било у опозицији, после коалиције са Лигом социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и Социјалдемократском странком (СДС) Бориса Тадића на изборима 2016. године.

На наредним парламентарним изборима 2020. године, ЛДП је освојио тек 0,32 одсто гласова.

Погледајте како је изгледао самит Покрета несврстаних у Београду - шта новим дипломатама значе Тито, Насер и Нехру

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]