Дан примирја у Првом светском рату: Србија обележава скромно и нерадно

У специјалном вагону маршала Фернинанда Фоша, у шуми код града Компјењ у Француској, пре тачно 101. годину, Немачка је потписала капитулацију. Крај Првог светског рата, који је буктао од 1914. године, био је на видику.

Примирје између сила Антанте и Немачке потписано је рано ујутру, у 5:20, али је симболично ступило на снагу у 11 часова, 11. дана 11. месеца 1918. године.

Примирје, које је било на снази све до коначног потписивања мировног споразума 28. јуна наредне године у Версају, обележава се у многим земљама. Можда под различитим именом, али истог дана.

Дан примирја се обележава у Уједињеном краљевству, Француској, Белгији и Новом Зеланду. У земљама Комонвелта се прославља Дан сећања, док Американци обележавају Дан ветерана.

У Србији се Дан примирја обележава од 2012. године.

Крај рата, на папиру

Силе Антанте потписале су примирје са Бугарском 29. септембра, Османским царством 30. октобра и трећег новембра са Аустрогураском. Немачка је била последња држава Централних сила која је пружала отпор.

Многи замисле 11. новембар 1918. године као дан када је пуцњава утихнула и када су земље учеснице Првог светског рата, барем државе победнице, могле да одахну.

Али Први светски рат није потпуно престао у 11 часова.

Историчарка Тара Фин пише да је, иронично, само 11. новембра било око 11.000 страдалих, несталих и повређених.

Историчар Дејан Ристић каже да је тачан број погинулих од тог дана тешко одредити.

„То је тешко рећи, јер су почетком новембра 1918. постојала два велика фронта, Западни и Солунски фронт, односно фронт на територији наших јужних крајева", каже Ристић за ББЦ.

Документ о примирју саставио је француски маршал и врховни командант савезничких војски, Фердинанд Фош.

Примирје је подразумевало прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација и уништавање немачких ратних бродова и подморница.

Предвиђено је да важи 36 дана, након чега би било обновљено. До закључивања коначног мировног споразума у Версају 1919. године, примирје је обновљено четири пута.

Дуг пут до државног празника

„Позиције које је српска војска држала 11. новембра 1918. постају границе Срба, Хрвата и Словенаца и то су данашње границе постјугословенских република", каже Ристић.

Он је, као некадашњи државни секретар за културу, иницирао увођење Дана примирја као државног празника.

„Србија није могла раније технички, а ни правно, да уведе овај празник", објашњава Ристић.

У доба Краљевине Југославије, Дан примирја је обележаван, али не у својству државног празника.

„Победоносна војска је била српска војска, а након Првог светског рата је настала Краљевина Југославија, дакле, потпуно други државни, идеолошки, друштвени и етнички концепт."

Ристић каже да је Србија могла да уведе Дан примирја тек након 2006. године, када је постала „независна и самостална држава".

Обележавање Дана примирја: У касарнама - широко, код куће - скромно и нерадно

На Дан примирја 2018. године, пола сата после поднева, огласила су се звона у храму Светог Саве.

Нешто раније, бројни државни званичници и припадници војске Србије положили су венце код спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату. Церемонију је предводио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Дан раније, 10. новембра, симболика бројева поново је била присутна. Вежба „Век победника" одржана је на 10 локација у Србији.

„Можда је то за друге био дан примирја, за нас је то био дан победе, ослобођења", изјавио је тада за министар одбране Александар Вулин за лист Политика.

Тада су се могли чути коментари да је Дан примирја ставио превелики аценат на војску, док се о жртвама Првог светског рата, и невероватним губицима које је Србија претрпела, није пуно говорило.

„Мислим да у Србији не постоји породица која није имала савременика, учесника или жртву Првог светског рата. Али колико се нас тог дана окупило код неког споменика? Сви смо били на друштвеним мрежама и критиковали како Дан примирја није обележен", каже историчар Дејан Ристић.

„Ја сам са мојом породицом отишао до осматрачнице са Кајмакчалана, у Пионирском парку у Београду, и положили смо букет цвећа у част страдалима у рату."

Колико год да се о Првом светском рату, као теми која је у Србији темељно обрађена, говори, Ристић сумња да ће овај Дан победе грађани другачије обележети у односу на прошлу годину.

„Седећемо код куће, срећни што је нерадни дан. Изгубили свест, отупели смо."

„Сто година је за Србе праисторија. Ту неке посебне емпатије и осећања захвалности нема", каже Ристић.

Преци који неће умрети други пут

Када је реч о сећању на претке, борце и жртве Првог светског рата, ђаци ОШ „Јеврем Обреновић" из Шапца већ седму годину заредом на улици организују интерактивни час поводом Дана примирја.

„Ученици на тај начин негују однос према националној свести, култури и историји", каже за ББЦ Јелена Јеврић, директорка ове шабачке школе.

Ђаци су и ове године направили хиљаде Наталијиних рамонди - цвета који у Србији представља симбол Дана примирја - али и летака са текстовима на тему Првог светског рата, његових жртава, хероја и историје Шапца.

„Они тако постају предавачи суграђанима, одајући почаст прецима и не дозвољавајући да 'умру други пут', јер их нису заборавили", каже Јеврић.

Прва и последња жртва Првог светског рата

Тог 28. јула 1914. године, ученик београдске Трговачке школе Душан Ђоновић погинуо је од аустроугарске гранате.

Он се сматра првом жртвом Првог светског рата, тврди Ристић.

„Та жртва је означила карактер Првог светског рата - а то је да ће страдати милиони недужних цивила", каже Ристић.

Он помиње и канадског војника, који је, према историјским записима, страдао у Фландрији, 11. новембра 1918. у 10:59.

„Канађани њега виде као великог јунака, а ми о нашем ни не говоримо", каже Ристић.

На иницијативу Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака, у Првој економској школи постављена је спомен плоча Душану Ђоновићу.

Тачан укупан број српских жртава у Првом светском рату није познат.

Kада су у питању војни губици, процене различитих историчара говоре о бројци од око 400.000 жртава.

У оквиру пројекта „Свет се сећа", канадској иницијативи која се спроводи у државама учесницима рата, Војни архив Србије је 2013. године почео да ради попис војних жртава.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]