Црна Гора, дрога и медицина: „Декриминализација канабиса може поспешити европске интеграције”

После Словеније, Северне Македоније и Хрватске, Црна Гора би могла да постане четврта држава бивше Југославије у којој ће употреба канабиса бити дозвољена у медицинске сврхе.

Удружење Легализуј.ме прикупило је више од 6.000 потписа грађана Црне Горе за легализацију канабиса у медицинске и рекреативне сврхе и планира да иницијативу поднесе скупштини на разматрање.

Един Шаркиновић, који је после саобраћајне несреће 2004. остао квадриплегичар и не може да помера тело од рамена надоле, нада се позитивном исходу како би без проблема долазио до лека који би му олакшао живот.

„Мени као особи са инвалидитетом канабис помаже, јер спречава невољне покрете, такозване спазме", каже Шаркиновић за ББЦ на српском.

Међутим, Чедомир Шагрић из Института за јавно здравље Ниш упозорава да треба бити опрезан са озакоњењима психоактивних супстанци и да треба правити разлику између декриминализације и потпуне легализације канабиса.

Преговарамо са појединим посланицима црногорске скупштине о формалној предаји иницијативе за легализацију канабиса, рекао је Никола Бановић из организације Легализуј.ме за ББЦ на српском.

Очекују да предлог уђе у скупштинску процедуру током лета.

„Овом иницијативом желимо да брендирамо Црну Гору као еколошку државу, каква је по Уставу, да помогнемо оболелима, али и да нашим грађанима буде омогућено да гаје и продају ову биљку како на домаћем, тако и на страном тржишту", додаје.

Не би било први пут да се о легализацији одређених дрога изјашњава пред институцијама у Црној Гори.

Андрија Поповић, председник Либералне партије, предложио је 2014. године да се канабис легализује у медицинске сврхе.

Међутим, и Влада Црне Горе и скупштински Законодавни одбор тада су одбили измене Предлога закона о спречавању злоупотреба дрога.

Влада Црне Горе тада је образложила да је Поповићев предлог измена закона био „уопштен и непрецизан" и као такав „подложан слободном и широком тумачењу".

„Влада је мишљења да треба омогућити употребу лека који садржи марихуану, нарочито код малигних обољења праћених боловима јаког интензитета, због мање штетних пропратних појава од неких лекова који се тренутно користе.

„Међутим, примена лека који садржи марихуану у терапеутске сврхе захтева шире измене и допуне важећег нормативног оквира, у разумном року и прописаној процедури, уз широку консултацију стручне јавности и доступних искустава", наведено је у мишљењу владе 23. октобра 2014.

Закон о спречавању злоупотреба дрога у Црној Гори предвиђа казну од 100 до 2.000 евра за сваког код кога полиција пронађе канабис за личну употребу.

У Црној Гори је дозвољен узгој индустријске конопље, једне од врста биљке канабис без психоактивних својстава која има примену у индустрији.

За узгој је неопходна посебна дозвола.

Узгој мора да буде на посебно издвојеном делу пољопривредног земљишта, као и да узгајивач има уговор са фирмом која се бави прерадом конопље.

Шта кажу покретачи петиције?

Декриминализација канабиса, како за медицинску, тако и за рекреативну употребу и регулација тог, за сада црног тржишта, у основи је ове петиције, појашњава Никола Бановић из удружења Легализуј.ме.

Осим дозволе за коришћење, иницијатива се односи и на узгајање канабиса.

„Поспешили бисмо пољопривреду, они који желе би морали да се региструју и то би све било проверено и регулисано, као и откуп, који је обавезан.

„А за оне који не желе да продају, предвиђена је могућност да узгајају до четири биљке по домаћинству", додаје.

Црна Гора, наводи он, не би се разликовала од других земаља где је канабис декриминализован или легализован.

„Одлучили смо се за уругвајски модел по коме би месечно могло да се купује до 40 грама које могу да конзумирају код куће или у одређеним просторима", каже Бановић.

Канабис би могли да купују само пунолетни, а према предлогу, само уз потврду овлашћених канабис клубова који би били основани и у којима би се продавао.

Када је реч о канабису у медицинске сврхе, предлогом овог удружења, лекари би издавали рецепт са тачно одређеном количином за сваког пацијента.

Са тим рецептом, канабис би могао да се набавља и у апотеци.

Туристи би такође могли да купе канабис уз пријаву да су у Црној Гори на пропутовању или имају дозволу боравка.

„Циљ нам је да повећамо број туриста, продужимо туристичку сезону и тиме повећамо прилив новца из иностранства", наводи члан удружења Легализуј.ме.

Ово удружење настало је 20. априла 2021. године - симболично на датум који заговорници легализације канабиса широм света славе као свој дан.

Према урбаној легенди на коју се позива амерички магазин Тајм, 420, односно 4 часа и 20 минута је била шифра којом су се студенти на једном америчком кампусу договарали када ће пушити канабис.

У Сједињеним Државама, стандард који је одређен за формате датума је другачији, па прво иде месец, а онда дан.

Управо због тога је узет датум 20. април јер би у америчком формату то било 4.20.

Погледајте видео: Како изгледа највећа фарма канабиса на свету

Бановић верује да би легализација марихуане убрзала и европске интеграције Црне Горе.

„Европска унија је кренула у декриминалицизацију канабиса и мислимо да би нам то дало потпору за европски пут", каже он.

Бановић сматра да би корист била и здравствена и привредна.

„Они који узгајају - имаће профит, а они којима је то у медицинске сврхе потребно - неће имати проблема да дођу до продукта канабиса."

Бановић процењује да би на тај начин око 75 одсто количине канабиса у Црној Гори било под контролом, а држава би убирала приходе кроз акцизе, посебне порезе који сада постоје на дуванским производима, алкохолним пићима и гориву.

Како канабис помаже у медицинске сврхе?

Неке студије су показале да употреба канабиса помаже у ублажавању мучнине код хемиотерапије, умањивању болова код пацијената са канцером и других болести и стања, ублажавању грчева и бола код мултипле склерозе, лечењу епилепсије, па чак и потенцијалу за смањивање одређених тумора.

Постоје неки докази да канабис помаже и за побољшање сна код особа са специфичним стањима, као што је фибромијалгија.

Неке студије су откриле да канабидиол (ЦБД - активни састојак канабиса) смањује нападе код особа са ретким поремећајима епилепсије у детињству.

Неуролог др Милан Савић, заговорник легализације у медицинске сврхе, предлагао је 2019. године да се канабис уведе као симптоматска терапија за пацијенте оболеле од малигних и неуролошких болести, јер је „ефикасније и има мање нежељених ефеката".

Међутим, Чедомир Шагрић из Института за јавно здравље Ниш каже да још нема јасне научне потпоре да би канабис могао да се користи као званична и призната медицинска терапија.

„Не постоји ниједан корисни ефекат употребе марихуане, али декриминализацијом или легализацијом би се ставила под контролу употреба, продаја и производња ове супстанце", каже он.

Наводи да је после легализације канабиса у појединим деловима Сједињених Америчких Држава дошло до пораста употребе, али и саобраћајних несрећа и потребе за лекарском помоћи код корисника канабиса.

У Црној Гори је у слободној продаји могуће купити ЦБД, скраћеница за канабидиол или једно од стотинак једињења која се налазе у канабису без психоактивних дејстава.

Управо ЦБД помаже Едину Шаркиновићу да реши проблеме са спазмом, али недовољно.

Шаркиновић је 2018. у америчкоj држави Колорадо, где је од 2000. канабис легализован у медицинске сврхе, почео терапију овом супстанцом.

„Лекар који је запослен у једном од кофишопова где се продаје канабис објаснио ми је које врсте могу да ми помогну, али неке су ми изазивале параноју, па сам почео да користим друге које немају негативне нуспојаве."

Легализација медицинског канабиса у Црној Гори би, наводи он, понудила читав спектар врста канабиса и омогућила људима да пронађу оно што им одговара.

„Дефинитивно би ми легализација помогла да побољшам квалитет живота, јер ЦБД који користим тренутно ми помаже, али не онолико колико би то било употребом канабиса са ТХЦ-ом", каже Шаркиновић за ББЦ на српском.

ТХЦ је једињење које се налази у канабису и има психоактивно дејство.

Каква је ситуација у региону?

Још почетком 20. века, коришћење конопље у медицинске сврхе забележено је у српским фармакопејама, списковима упутстава за апотекаре коју је издала влада или надлежни орган.

Међутим, од тада су закони промењени и канабис је постао нелегалан у Србији.

Употреба канабиса је легализована у неким земљама попут Канаде, Шпаније, појединим америчким државама, Јужној Африци, Тајланду, али и неким земљама бивше Југославије.

Словенија је 2015. године прва дозволила употребу неких производа од канабиса у медицинске сврхе и декриминализовала поседовање ове супстанце.

Пример Словеније, наредне године следиле су Северна Македонија и Хрватска.

У Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори и даље је незаконита употреба канабиса како у медицинске сврхе, тако и у рекреативне.

Погледајте видео: Како изгледа берба конопље у Србији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]