Јасеновац и Лордан Зафрановић: Зашто се новац за филм Дјеца Козаре прикупља преко интернета

Вечеру са редитељем Лорданом Зафрановићем, његову потписану фотографију или рекламу на шпици филма - могу да добију они који помогну овом познатом уметнику да сними нови филм.

Донације се сакупљају за остварење о злочинима у Јасеновцу Златни рез 42 (Дјеца Козаре), а тема суочавања са прошлошћу и злоделима Независне државе Хрватске (НДХ) већ је обрађивана у Зафрановићевим делима.

Он је на Фејсбук страници позвао све да помогну снимање и написао да „износ није битан".

Филм је већ изазвао пажњу јавности, јер редитељ годинама покушава да га сними.

„С ким год смо се сусрели и разговарали о филму Златни рез 42 (Дјеца Козаре), рекли су нам да ће нам помоћи у финансирању - како сами грађани тако и организације", одговарају из тима Лордана Зафрановића.

„Чак су нас заустављали на улици и нудили помоћ", наводе у писаној изјави за ББЦ на српском.

Овако се финансирају многи филмови у Европи и свету, додају.

Филмски центар Србије реаговао је на део првобитног текста, наводећи да је филм Дјеца Козаре подржан на конкурсу за суфинансирање пројеката за 2020. годину у категорији: Суфинансирање производње домаћег дугометражног филма са националном темом.

Према тој одлуци, за филм је опредељено 30 милиона динара.

Ово није први пут да се за филмска остварењa у Србији сакупља новац преко интернета, односно да га финансирају гледаоци, каже за ББЦ редитељ Младен Матичевић.

За његов филм о Влади Дивљану Небеска тема се тако сакупљао новац у последњој фази израде.

„Прикупљање новца за филм уз помоћ обожавалаца је апсолутно демократски процес, а новац дају људи који желе да се нека, често битна друштвена тема обради", каже Матичевић.

„Тако обични људи преузимају улогу микропродуцената".

Филм редитеља Зафрановића подржао је и српски патријарх Порфирије.

Филм(ови) о Јасеновцу

Редитељ Лордан Зафрановић годинама се бави анализом зла у време фашизма.

Тако је препознатљива његова ратна трилогија Окупација у 26 слика, Пад Италије и Вечерња звона, филм Крв и пепео Јасеновца и документарац Тестамент/ Залазак стољећа.

Ипак, редитељ покушава да сними и Дјеца Козаре према сценарију Арсена Диклића.

Последњих месеци се о овом остварењу говорило и када је изашао филм Дара из Јасеновца, који је изазвао бројне расправе у јавности на Балкану.

Од похвалних критика у Србији и најаве да ће филм Дара из Јасеновца бити приказиван у средњим школама, до сугестија да је део сценарија плагијат дела Арсена Диклића.

Младен Матичевић био је у сличном проблему када је током 2017. радио филм Небеска тема о познатом музичару Влади Дивљану.

Преко платформе за групно финансирање Индигого тада је за два месеца прикупљено је 41.662 долара.

„Апсолутно подржавам финансирање преко интернета и само се надам да ће и ово остварење бити успешно", каже Матичевић.

Пресудно за одлуку да ли ће уплатити новац за неки филм, каже он, јесте „емотивни однос публике према садржају".

Кад је гледалац продуцент

На Балкану гледаоци врло ретко имају прилику да улажу новац директно у филмску продукцију и на тај начин помажу остварења која желе да заврше на великом платну.

Филмски центар Србије је 2017. покренуо конкурс за суфинансирање производње домаћих дугометражних филмова са националном темом.

У конкурсу је писало да се „помажу филмови од националног историјског значаја који се баве животом или делом особа значајних за националну историју".

Од када је финансирање започето па до јула 2020, изабрано је 12 наслова за које је издвојено укупно 310 милиона динара.

Ипак, појединачни пројекти се све више подржавају преко интернет апликација и платформи које се користе за такозвани краудфандинг.

Продуценткиња Јелена Митровић каже да се на овај начин новац најчешће скупља за кратке и документарне филмове.

„У Европи се филмови финансирају махом уз помоћ фондова, попут Филмског центра Србије, док у Америци постоји могућност добијања новца преко појединачних уплата на различитим апликацијама", каже Митровић за ББЦ.

„Најчешће су то независни филмови".

Шта је краудфаундинг?

Платформа за којом су први посегнули музичари.

ArtistShare је отворио платформу на којој су обожаваоци мање познатих бендова могли да се укључе у продукцију албума својих омиљених музичара.

Када су почеле да се отварају и масовне, мање специјализоване краудфаундинг платформе, користили су их многи уметници међу којима су, поред књижевника и путописаца, најбројнији аутори документарних или играних филмова као алат за промоцију и суфинансирање њихових пројеката.

Кикстартер (Kickstarter) је највећа краудфаундинг платформа са око 15 милиона посета годишње, а Индигого (Indiegogo) има око 10 милион кликова.

Између ове две платформе постоје неке разлике.

На Кикстартеру важи правило све или ништа (дакле, или прикупиш тражену суму новца за пројекат или губиш све), док на Индиеого платформи покретач кампање може да задржи новац који је прикупио и ако није дошао до траженог износа.

Примери из Србије и света

Осим филма Небеска тема о Влади Дивљану, пре четири године, у Србији је емитовањем спота на Јутјубу сакупљан новац за снимање играно-едукативног филма Кнез Лазар.

У фебруару 2012. године, фински редитељ Тимо Вуоренсоле представио је на фестивалу у Берлину филм Гвоздено небо (Iron Sky), а реакције публике биле су више него позитивне.

Најре зато што је реч научно-фантастичној пародији са зачуђујућом причом, али још и више због начина на који су обожаваоци били укључени у његово финансирање.

У једном тренутку се чинило се да неће бити довољно новца за снимање филма, па су се продуценти и редитељ одлучили за „сарадњу с интернетом".

„Кад сам 1998. године почео да снимам филм Star Wreck, интернет је већ постојао и све што нам је требало за снимање тог филма добили смо преко интернета, од глумаца и писаца надаље.

„Када смо почели пројект Гвоздено небо рекао сам да желим поново да сарађујем са интернетом. Одлучио сам да користим краудфаундинг, односно да се послужим интернетом и били смо отворени за људе који су желели да понуде креативна решења.

„Дакле, уместо да смо потрошили милионе на маркетинг, ми смо сарађивали с људима", рекао је фински редитељ загребачком Националу.

Интернет заједници понудили су опције како би им финансијски помогли.

С обзиром да је у Финској забрањено да се новац тражи, а не понуди се нешто заузврат, осим ако није реч о хуманитарној организацији, почели су продају мајица и осталог промотивног материјала за филма.

Штампали су, додао је, и продавали ратне обвезнице, у ствари комад папира на којем је писало да власник потписом и куповином обвезнице по цени од 50 евра подржава филм Гвоздено небо.

Направили су и могућност инвестирања у филм почевши од хиљаду, па све до 60.000 евра, па су тако преко краудфаундинга прикупили 200.000 евра за филм.

У року од само десет сати, преко сајта Кикстартер 2013. године у Америци је прикупљено десет милиона долара за снимање филма о средњошколки детективки Вероники Марс.

Амерички глумац Зек Браф је, такође 2013, за четири дана прикупио два милиона долара за снимање филма Wish I Was Here.

Текст је допуњен информацијом Филмског центра Србије о одлуци о суфинансирању филма Дјеца Козаре

Погледајте видео: Редитељка филма о Сребреници говорила је за ББЦ:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]