Србија и финансије: Како поморци плаћају порез када се врате у земљу и да ли се разликују од фриленсера

Соња Денић из Аранђеловца провела је три и по године радећи у баровима на прекоокеанским бродовима, а у Србију је долазила на неколико месеци да се одмори и напуни батерије пре нове пловидбе.

„Живот на крузеру значи одвојеност од породице и радни дан који некада траје више од 12 сати - што безбрижно време код куће чини јако драгоценим", каже она.

Али то време сада можда неће бити тако безбрижно, пошто би српске поморце и лађаре по повратку са пловидби могли да дочекају проблеми са порезом.

„Нико не зна да вам каже који је износ који треба да платите, за сваког се разликује пошто не постоји регуларна и јединствена пракса - то је највећи проблем", каже за ББЦ на српском Бранислав Вајда, председник Гранског синдиката лађара и помораца Србије и Удружења професионалних лађара Србије (УПЛС).

Не постоје званични подаци о броју српских држављана који раде на бродовима у иностранству, а Грански синдикат лађара и помораца Србије процењује да их има око 20 хиљада.

„Радила сам за америчку компанију и они су плаћали порезе у Сједињеним Америчким Државама, али није постојао никакав порез који се плаћао у Србији", каже Денић.

Већина помораца, лађара и радника на бродовима се у компанијама за које раде воде као самозапослени.

Према Закону о порезу на доходак грађана, обавезни су да сами пријаве порез за зараду који су остварили ван земље, наводе из синдиката.

„Али у пракси, висина пореза зависи од самосталног тумачења пореских инспектора.

„Овакав однос државе може да доведе до тога да се ти људи трајно одселе из Србије", каже Вајда који је заповедник врсте А.

У Пореској управи и Министарству финансија нису до објављивања текста одговорили на упите ББЦ-ја о начинима опорезивања помораца и лађара који раде у иностранству.

У чему је проблем

Република Србија нема законе и подзаконске акте који посебно регулишу и ближе објашњавају делатности поморства и лађарства.

Активна дискусија око њиховог опорезивања почела је после протеста фриленсера, који су се почетком 2021ч године побунили због предлога новог Закона о порезу на доходак, каже Вајда.

Међутим, према његовом мишљењу, проблем са законом постоји још од осамостаљења Црне Горе 2006. године.

Србија, као самостална држава, никада није донела адекватан закон зато што су надлежни сматрали да „ми немамо поморце и море", сматра он.

Ипак, ситуација се сада значајно променила - тада је број помораца и лађара био мањи, а већином се радило о наутичком особљу.

Данас у ту групу спадају многи, „од конобара до фризера" који раде на бродовима.

Проблеми са рачунањем висине пореза настају због начина на који је дефинисан појам резидента у Закону о порезу на доходак грађана, наводи Вајда.

Резидентом се сматра свако ко проведе 183 или више дана у земљи током једне пореске године, али и сви они који „имају пребивалиште или центар пословних и животних интереса" у Србији иако већи део године проводе у иностранству.

„Таква дефиниција пружа могућност за различита тумачења", додаје Вајда.

Не може се наћи више информација о томе шта све спада у „пословне и животне интересе".

Људи који раде на крузерима, али им породица живи у земљи, баш као и они када нису на пловидби, јесу резиденти Србије по законима који тренутно важе, истиче Владислав Чал, власник рачуноводствене агенције.

„Они су тренутно третирани на исти начин као и људи који током читаве године живе у Србији. попут фриленсера, али их не треба стављати у исти кош", каже Чал.

Он објашњава да није исто када неко живи и ради у Србији за страну фирму и проводи време са породицом и пријатељима, и када је запослени шест или девет месеци на броду.

Питање резидентности је кључно у овом случају, сматра Иван Раонић, порески стручњак и судски вештак.

„Обично порез наплаћује земља у којој је лице провело више о пола године, али може бити и другачије прописано међународним уговорима о двоструком опорезивању", каже он за ББЦ на српском.

Србија има склопљене Уговоре о избегавању двоструког опорезивања са 61 земљом, наводи се на сајту Министарства финансија.

„Република Србија признаје својим резидентима све порезе плаћене у иностранству на основу потписаних међународних уговора о двоструком опорезивању као порески кредит до висине пореза који би био плаћен у Србији", објашњава Раонић.

Међутим, са неким земљама, попут Сједињених Америчких Држава, под чијим заставама плове српски поморци и где су регистроване фирме са којима имају уговоре, такав договор не постоји.

Законом о наплати пореза на доходак је прописано да наплата застарева за пет година, те држава може поморцима и лађарима да испостави рачун заосталих обавеза.

Уколико порез буде морао да се плаћа и за претходне године, „то ће бити катастрофа", додаје Денић.

„Поготово после свега овога са корона вирусом, када смо били спречени да радимо више од годину дана", каже она.

Коме су се поморци обраћали

Поморци и лађари не траже апсолутно ослобађање од плаћања пореза, али нејасноће у закону који не препознаје њихова занимања највећи су проблем за грађане Србије који раде на пловилима изван земље, каже Вајда.

Из УПЛС-а су добили четири различита тумачења Закона о порезу на доходак грађана у неформалним разговорима са представницима четири пореске управе, напомиње он.

Министарству финансија су, почетком маја, упутили молбу за дефинисање пореског статуса помораца Србије и домаћих радника на страним бродовима, али и даље чекају на одговор.

Тражили су да им се објасни да ли се поморци и лађари сматрају резидентима уколико проводе више од пола године ван земље, као и да се дефинишу обавезе за поморце који су резиденти и нерезиденти.

Њихова молба је „узета у рад", рекли су из министарства у мејлу послатом УПЛС-у 16. јуна у који је ББЦ на српском имао увид.

Не узима се у обзир да су људи на бродовима имали здравствено или пензионо осигурање за време трајања уговора и онда желе да вам наплате порез у Србији за целу годину, тврди Вајда.

„Неки порески инспектори могу да одлуче и да наплате порез на бруто доходак који укључује трошкове превоза, исхране, смештаја и осталих ствари које нису ваша плата", истиче Вајда.

Како се радници из Србије запошљавају на бродовима

Већина радника из Србије на пловидбама у иностранству није стално запослена, већ се потписују уговори на неколико месеци и приликом сваког новог ангажмана саставља се нови.

Богдан Јовановић, кувар из Београда, радио је на прекоокеанским и речним бродовима у Европи.

Преко океана је путовао као запослени у компанији Туи Крузес, немачком фирмом са седиштем у Хамбургу, чији крузери плове под малтешком заставом.

„Мислим да то раде управо због пореза, стажа, прековременог рада и осталих ствари, јер Малта има пореске олакшице у односу на Немачку", објашњава Јовановић.

Када је радио на речним бродовима, имао је уговор са компанијом Ривер Адвајс из Базела у Швајцарској.

„Та компанија ти отвори налог на платформи за електронско плаћање Лео Пеј са Малте и обавезан си да ту примаш плату", каже овај кувар.

Додаје да је био здравствено осигуран и на речном и на прекоокеанском броду, али каже да му није уплаћивано пензионо осигурање.

Радници из Србије раде и на бродовима америчке корпорација Принцес Крузес са седиштем у Калифорнији.

На сајту ове компаније наводи се да сви запослени на њеним бродовима који нису амерички резиденти треба да поднесу захтев за плаћање пореза приликом повратка у своју земљу.

Принцес Крузес све оне који долазе из тих земаља ангажују по моделу самозапошљавања, додаје се.

Како је ова област регулисана у региону

Из Удружења професионалних лађара Србије (УПЛС) као пример добре праксе наводе Хрватску.

Поморски законик Републике Хрватске донет је 2004, а допуњен 2009. године.

Према одредбама овог закона, члан посаде брода у међународној пловидби је обвезник пореза на доходак само у случају да време проведено на броду не прелази 182 дана у пореској години.

Пријава пореза за самозапослене је, као и у Србији, обавеза помораца и лађара.

„У Хрватској поморци који су већи део године у иностранству плаћају просечно стотинак евра месечно у периоду који проводе код куће за пензионо и здравствено осигурање, што је прихватљиво и то је пример добре праксе", оцењује Бранислав Вајда.

На сајту Синдиката помораца Хрватске постоји и калкулатор обрачуна пореза и чланови овог синдиката могу да добију информације о суми коју би требало да плате држави по повратку у Хрватску.

У суседној Црној Гори, Закон о порезу на доходак физичких лица резиденте дефинише на исти начин као и српски прописи - тај статус имају они који проведу више од 183 дана у земљи у току пореске године или они који имају пребивалиште, центар пословних и животних интереса у Црној Гори.

Међутим, у овом закону наглашено је да накнаде за трошкове попут превоза, исхране или смештаја нису опорезиви.

У овој бившој југословенској републици порез на доходак је 9 одсто, осим ако примања прелазе висину просечне годишње плате у Црној Гори и у том случају износи 11 одсто.

Вајда тврди да би неадекватни прописи у Србији могли да доведу до исељења помораца и лађара у земље у којима је та сфера детаљније уређена, међу које спада и Хрватска.

Соња Денић се, с друге стране, пита због чега би неко ко је девет или десет месеци провео на крузеру платио порез у Србији.

„Нисам имала ништа са Србијом у том периоду, осим што сам овде потрошила новац зарађен у иностранству.

„Не знам за шта бих платила порез када сам у Србији била само на одмору, не видим разлику између нас и других Срба који раде у иностранству и плаћају порез у тим земљама", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]