Момци са ранчевима на бициклима: Ви кликнете, они донесу храну, а шта је између

Виђате их на бициклима, моторима, електричним тротинетима са великим плавим, жутим и наранџастим кутијама, а добијате их лако-преко апликације.

У Србији послује неколико курирских компанија овог типа, Глово, Волт, Донеси..

Реч је о момцима и по некој девојци који развозе храну и друге потрепштине.

Један од њих, који ради за финску компању за доставу Волт, недавно је доживео саобраћајну незгоду.

Тај случај је отворио Пандорину кутију.

Законом није регулисано како курири остварују права на здравствено и социјално, а да би радили за доставне компаније запошљавају се преко омладинских задруга.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за ББЦ на српском кажу да је у случају повреде на раду послодавац дужан да пријави ту повреду, а омладинска, односно студентска задруга је дужна да повређеном изда Извештај о повреди на раду.

Из Волта за ББЦ на српском о овом случају само кажу да су повређеног радника обишли у болници.

„Курири су запослени код другог послодавца с којим имамо партнерске уговоре, тако да је на њима законска обавеза да осигурају своје запослене", кажу из Волта Србија.

Шта је Волт?

Волт је мобилна апликација којом се на једноставан начин поручује храна из ресторана који има склопљен уговор са овом компанијом.

Србија је 15. држава, а Београд 45. град у којем је доступна ова апликација.

ББЦ на српском је контактирао и компанију Глово, како би добили детаљније одговоре о начину њиховог пословања, али до објављивања овог текста одговори нису стигли.

„Та групација запослених је потпуно незаштићена", каже за ББЦ на српском председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић.

Милош Вучковић уредник портала Радник.рс каже за ББЦ на српском да је највећи проблем то што се не зна ко је послодавац.

Некад је „пуцала кичма"

Немања Милосављевић у почетку је радио само као достављач, а сада има своју фирму и своје запослене достављаче с којима заједно послује са Волтом.

„Овај посао ми прија, успевам лепо да организујем радни дан", каже 32-годишњи Милосављевић за ББЦ на српском.

Он каже да када је успешан дан ради по 11 сати да би зарадио више од пет хиљада динара.

„Али током тог дана имам времена да попијем три кафе, одем на ручак, заиста није напорно", додаје Немања.

Каже да је раније радио грађевинске послове и да је развожење хране много лакше и исплатљивије.

„Некада сам радио цео дан на грађевини за 25 евра и од тог посла ми је пуцала кичма", каже Немања.

Да су возачи ти који одлучују када ће и колико возити потврђују и у Волту.

„Не постоје минимални и максимални сати које морају да испуне и та флексибилност је кључ њиховог задовољства Волт моделом", додају из компаније.

Курири Волту морају да плате опрему уколико је оштете или изгубе или је неко украде.

Звучи лепо, али има проблема

Вучковић каже да је формално послодавац партнер, који не одређује услове рада и цену рада.

„На овај начин онлајн курирске службе пребацују сав ризик пословања на своје партнере", каже Вучковић.

Он додаје да то значи да они не могу да захтевају повећање цене раде, штрајк, боловање.

У Министарству за рад кажу да се ниједан радник курирских служби које функционишу преко апликације није обратио Инспекторату за рад.

"Уколико су курири ангажовани преко регистроване курирске службе, неправилности у раду могу да пријаве инспекцији рада, а ако раде за онлајн курирску службу требало би да пријаве надлежној тржишној инспекцији", кажу из министарства.

Овакво пословање проблематично је и за Ранку Савић из АСНС-а.

Савић додаје да „курири немају права као запослени на одређено и неодређено време, што значи да немају право ни на годишњи одмор, регрес, топли оброк, превоз".

Она поставља питања како је рад куририских онлајн служби регулисан, као и који се закони примењују на ове запослене.

„Проблем наше државе је што толерише разне видове рада, а да за то нема основа у закону".

„То питање се постави тек када се деси неки већи проблем", закључује она.

Повреде на раду

„Закон о безбедности и здрављу на раду прописује да без обзира на облик радног ангажовања сви имају право на безбедност и здравље током обављања посла, које је дужан да обезбеди послодавац", кажу из Министарства за рад.

Такође, здравствено осигурање имају сви који раде на привременим и повременим пословима преко омладинске односно студентске задруге.

Нови закон нова правила

За крај године најављен је и нови Закон о агенцијском запошљавању.

Предлогом закона о агенцијском запошљавању који је усвојила Влада Србије, послодавци стичу могућност да све своје раднике изнајме преко агенције под условом да ти радници имају стални радни однос у агенцији за привремено запошљавање.

Са друге стране, предлог закона обезбеђује агенцијским радницима исте услове рада као запосленима код послодавца ком су изнајмљени.

„Он неће променити њихов статус, јер партнери дигиталних платформи који упућују своје возаче да раде путем дигиталних платформи се не сматрају агенцијама за привремено запошљавање", каже Вучковић.

Додаје да статус ових радника није регулисан ни у земљама Запада, одакле је такозвани феномем „уберизације" и кренуо, па верује да неће бити регулисан ни у нашој земљи у скоријем року.

У Волту кажу да је омладинска задруга задужена да исплати осигурање, ако су се курири преко ње регистровали.

„Социјално и здравствено осигурање је обавеза студентских организација или компаније која је посредник у пословању, у коју спада и одсуство због болести, на пример у случају грипа", кажу из Волта.

Ранка Савић додаје је да ће уколико дође до несреће, нажалост, њихов послодавац како би скинуо одговорност са себе прво раскинути Уговор о раду.

„Једино решење је правно регулисање положаја ових запослених", каже Савић.

„Они раде само кад су потребни послодавцу", додаје она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]