Црна Гора, Балкан, авио-саобраћај: Како ће изгледати балканско небо кад прође корона

Вилдан Рамусовић из Словеније и Ивана Сретеновић из Црне Горе крајем децембра купују карте Монтенегро ерлајнса, не слутећи да, до укрцавања на авион, ова компанија више неће постојати, а још мање да их о томе нико неће обавестити.

Ивана је 23. децембра на сајту Монтенегро ерлајнса купила повратну карту Тиват-Београд. Платила је 105 евра.

Међутим, када је 26. дошла на аеродром у Тивту и покушала да добије карту за укрцавање, сазнала је да то није могуће.

Дан раније, 25. децембра, на сајту Монтенегро ерлајнса ништа не слути да се ова компанија гаси, али на Фејсбук профилу, компанија објављује да од 26. децембра обуставља планирани саобраћај.

Влада Црне Горе је, на седници одржаној дан раније, одлучила да ће угасити државну авио-компанију због многобројних финансијских потешкоћа, али и најавила да ће основати нову.

Ипак, Ивану, која има карту за лет дан касније, о свему томе нико није обавестио.

Погледајте видео: Пилот Монтенегро ерлајнса исцртао срцеизнад неба Црне Горе

„Са сузама у очима"

„Шалтер Монтенгеро ерлајнса је био затворен, запослени су стајали испред, били су потрешени, са сузама у очима", описује Ивана долазак на аеродром Тиват 26. децембра.

Лет Монтенегро ерлајнса, којим је требало да отпутује за Београд, обављала је српска национална компанија Ер Србија.

Ивана је од особља, каже, добила информацију да може да полети само ако купи нову карту, овог пута, српског авиопревозника.

У истој ситуацији је, каже, било још десетак путника.

„Запослени Монтенегро ерлајнса су рекли да не могу да нам помогну, да су дошли на посао само да би затворили шалтер", прича.

Ивана је потом купила нову карту, овог пута за лет Ер Србија, у једном правцу.

Платила је скоро колико повратну Монтенегро ерлајнса.

„Чим сам слетела у Београд купила сам нову карту и за повратак 29. децембра. Свеукупно, нове карте платила сам 180 евра", прича Ивана.

За све то време, каже, од Монтенегро ерлајнса није добила мејл или позив са обавештењем да летови престају.

У Београд је морала да оде због заказаних обавеза, а одлагање путовања није долазило у обзир ни због ПЦР теста који је већ урадила, прича.

„Послала сам мејл Монтенегро ерлајнсу, али ми нико није одговорио. Шалтери не раде, телефони не раде", каже Ивана.

У сличној ситуацији нашао се и Вилдан Рамусовић који је 23. децембра слетео у Црну Гору из Љубљане.

Повратак за Словенију планирао је за 10. јануар - у џепу је имао повратну карту на лету Монтенегро ерлајнса.

„Све сам сазнао преко друштвених мрежа, нисам добио мејл или поруку Монтенегро ерлајнса да је повратни лет отказан", прича Вилдан.

Телефоном је звао пословнице црногорске авио компаније, али се, каже, нико није јављао.

Вилдан сада са групом људи која живи и ради у Словенији покушава да организује приватни друмски превоз назад до Љубљане.

„Мислим да што више нас треба да пошаље мејлове и тражи новац назад", сматра Вилдан.

На сајту Монтенегро ерлајнса касније је објављено извињење путницима.

У њему наводе да је „радикална одлука Владе Црне Горе била неочекивана", те да нису успели правовремено да обуставе продају карата, откажу летове или организују пријем путника на летове других компанија.

У саопштењу се наводи да се компанија нада да ће у наредном периоду моћи да понуди путницима са купљеним картама рефундацију или замену лета, али да то тренутно није могућа због тога што компанија од 25. децембра нема новца на рачуну.

Шта се десило са Монтенегро ерлајнсом?

Влада Црне Горе је на четвртој седници 24. децембра најавила ликвидацију Монтенегро ерлајнса и оснивање нове националне авио-компаније.

Према подацима које је Влада објавила, Монтенегро ерлајнссамо Европској организацији за безбедност ваздушне пловидбе дугује 160.000 евра, а авионима је претила опасност заплене на европским аеродромима од 26. децембра 2020.

Влада је навела и да је последња месечна зарада запосленима у Монтенeгро ерлајнсу исплаћена у септембру 2020, а дa компанија од октобра 2016. није плаћала обавезе Пореској управи.

Већ 1. јануара, министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић објављује на Твитер налогу да је Влада Црне Горе почела оснивање нове авио-компаније ТО Монтенегро доо са почетним капиталом од 30 милиона евра.

Министар Спајић је позвао људе да дају предлоге за назив нове националне компаније и 8. јануара објавио да је стигло више од 500 предлога.

До објављивања овог текста из Министарства финансија и социјалног старања Црне Горе ББЦ редакција није добила одговор о томе да ли ће нова компанија преузети на себе обавезу да рефундира трошкове путницима који су остали без летова.

На друштвеним мрежама је неколико дана после објаве о гашењу компаније, објављено да је Синдикална организација линијских пилота Монтенегро ерлајнса угасила рачун, а износ који је био на рачуну, 11.500 евра, уплатили су на жиро рачун Фондације „Буди хуман", намењен лечењу деце.

Монтенегро ерлајнз је настао 1997. године - тада је у флоти је имао један авион - Фокер 28.

Први пут је полетео 7. маја 1997. из Подгорице, тада града у Савезној републици Југославији, до Барија у Италији.

До данас, флота Монтенегро ерлајнса проширила се на четири авиона.

„Било је само питање времена када држава више неће моћи да финансира Монтенегро ерлајнс", каже Лука Поповић, аутор и оснивач сајта Екс Ју Авијејшн Њуз.

Иако је црногорска авио-компанија годинама имала проблеме са губицима, криза проузрокована вирусом корона допринела је пропасти, сматра Поповић.

Додаје да је и промена власти у Црној Гори убрзала гашења авио-компаније.

Први пут после скоро три деценије, у Влади Црне Горе није Демократска партија социјалиста.

Иако је председник партије Мило Ђукановић и даље на месту председника државе, Владу Црне Горе чине победници Демократског фронта, странке Демократе и покрет УРА Дритана Абазовића.

„Једино велико изненађење је којом се брзином десило гашење Монтенегро ерлајнса после промене власти", сматра Поповић.

Додаје да „није сигуран да је то био најпаметнији начин".

„Много људи је остало без новца који су купили карте, а људи су остали и без посла преко ноћи, буквално без икакве раније најаве", каже.

Поповић истиче да се дугови преостале две националне авио-компаније на Балкану - српске Ер Србије и хрватског Кроација ерлајнса, као и националних компанија које су банкротирале од распада Југославије до данас, може мерити милијардама евра.

„Проблем је што државе на Балкану сматрају државног превозника као неки симбол националности, а обзиром да су све државе настале у последњих тридесетак година, томе се даје посебан значај", каже.

Изван граница Балкана, у Европи, већина националних превозника је приватизовано или држава има мањи удео у њима.

„Наше фирме се не воде по тржишним правилима - уводе се линије које можда уопште нису рентабилне или постоје да би носиле име земље из које лете", каже Поповић.

Од ЈАТ-а до вируса корона

Док су државе Балкана пре деведесетих прошлог века биле део Југославије, слоган националне авиокомпаније ЈАТ ( Југословенски авиотранспорт) био је „Више од летења".

Претходник ЈАТ-а, компанија која је обележила почетак цивилног авио транспорта на Балкану, носила је назив Друштво за авио саобраћај Авиопут и основана је 1927. године.

После Другог светског рата мења назив у Југословенски Авиотранспорт (ЈАТ) и седамдесетих и осамдесетих проживљава „златне године" - са Балкана се могло на скоро све меридијане.

Распадом Југославије, ЈАТ одлази у историју и 2003. мења назив у ЈАТ Ервејс.

Десет година касније, 2013. настаје Ер Србија уговором Владе Србије и Етихада, националног превозника Уједињених Арапских Емирата.

Већинско власништво у компанији имала је Србија са 51 посто удела, а Етихад 49.

Уговор о оснивању Ер Србије обавезао је Етихад да уложи 40 милиона долара и обезбеди још 60 милиона кроз кредитне линије, а Влади Србије су остала дуговања бившег ЈАТ Ервејса.

Последње дане 2020, обележиле су промене и у Ер Србији.

Република Србија повећала је власнички удео у Ер Србији са 51 на 82 одсто, док је удео Етихад ервејза умањен са 49 на 18 одсто.

Смањење власничког удела Етихада било је питање времена, тврди Поповић.

„Власнички удео од 18 одсто је симболички и мислим да ће се Етихад временом потпуно повући.

„Етихад је у проблемима већ дуги низ година, 2019. су имали губитак од 870 милиона евра", каже Поповић.

Члан Председништва Народне странке Владимир Ковачевић оценио је 5. јануара да је Влада Србије откупом 31 одсто удела од Етихада за 100 милиона евра „омогућила компанији из Уједињених Арапских Емирата зараду од 96,1 милиона долара само на тој трансакцији".

„Цена по којој је Влада Србије 2013. године уступила један одсто удела Етихаду износила је 816.000 долара. Цена по којој тај удео откупила 2020. године је 3,96 милиона долара.

„Чист 'ћар' за Етихад износи 3,1 милиона долара за један одсто удела, а за 31 одсто чак 96,1 милиона долара, и истовремено је компанија из Емирата задржала 18 одсто удела у Ер Србији", рекао је Ковачевић, функционер опозиционе странке коју предводи Вук Јеремић, бивши шеф српске дипломатије.

Међутим, у време пандемије вируса корона, која је приземљила авионе широм света и створила невероватне губитке за авиоиндустрију, Фискални савет Србије упозоравао је на још један проблем српске националне авиокомпаније.

Крајем 2020. године, Фискални савет је указао да губици Ер Србије тек мањим делом потичу од проблема проузрокованих епидемијом, те да ова компанија не може да функционише без помоћи државе - потребно је реконструисати компанију како би постала профитабилна.

„Иако споља изгледа фантастично, лети се на много дестинација, многе линије нису профитабилне", упозорава и Поповић.

Он додаје да ће држава бити приморана да пронађе новог партнера.

„Било је прича да кинески инвеститор може да буде нови партнер, али мислим да је то могуће само у неком политичком аранжману - да се акције скоро поклоне.

„Не верујем да ће ико хтети да плати, поготово не сад, у ситуацији када је ави-оиндустрија у колапсу у целом свету и никоме није у интересу да купује губиташе или авио-компаније са проблемима", песимистичан је Поповић.

Према ранијој процени Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре штета у сектору ваздушног саобраћаја због пандемије корона вируса процењена је на око 190 милиона евра.

У априлу 2020. године, тадашња министарка грађевинарства и саобраћаја Зорана Михајловић навела је да прве процене говоре да је директна штета у авио, водном и друмском сектору Србије око 120 милиона евра.

Уколико се ситуација са пандемијом настави, што је готово сигурно у наредном периоду, та сума би могла да премаши 700 милиона евра, рекла је она тада.

Процењена штета само за ваздушни саобраћај на нивоу Европске уније износи 160 милијарди евра, указала је Зорана Михајловић.

Има ли наде за балканске авиокомпаније и јефтине карте?

У последњих тридесет година, од распада Југославије до данас, на Балкану је настало и пропало око 50 националних и приватних авио-компанија, подаци су специјализованог портала за авијацију Танго Сикс.

Свака од новонасталих држава након распада Југославије имала је у неком тренутку националну авио компанију - до 2020. остале су само две.

Гашењем Монтенгеро ерлајнса, балканским небом лете само - Ер Србија и Кроација ерлајнс.

Обе компаније добијају помоћ државе како би прегрмеле пандемију и превазишле проблеме са дуговањима.

Међутим, није само вирус корона проблем.

„Проблем је са свим овим тржиштима што су мала да би подржала националног превозника", објашњава Поповић.

Многима од њих, нису помогле ни приватизације - словеначки Адрија Ервејс банкротирао је крајем 2019. године након што је компанију купио немачки инвестициони фонд.

Инострани капитал не значи нужно спас.

„Словенија је хтела да скине са себе националног превозника који је био у губитку и представљао велики проблем, продали су фонду који је лоше водио компанију и банкротирали су", прича Поповић.

Флај Боснија, инвестиција Саудијске Арабије, обуставила је летове због дугова према аеродрому у Сарајеву.

Ипак, другачији модел инвестирања у авио превоз изабрала је Северне Македонија, објашњава Поповић.

Македонски авиотранспорт 2009. одлази у историју, а данас, барем пре почетка пандемије, из Северне Македоније се летело на четрдесетак дестинација.

„Северна Македонија је одлучила да подржи нискобуџетне компаније, уместо да новац даје националном превознику", каже Поповић.

Улагање у нискобуџетне линије има своје мане, наглашава, јер такве компаније обично лете до удаљенијих аеродрома.

„Оне углавном опслужују дијаспору, не служе толико локалном становништву, али свакако имају позитиван економски ефекат".

Црна Гора би могла да се угледа на Северну Македонију, додаје Поповић.

„Мислим да би тако нешто можда било паметније урадити и у Црној Гори - уместо улагања у националног авиопревозника".

Док купци карата Монтенегро ерлајнса још не знају да ли ће добити назад новац који су потрошили на карте које никада неће искористи, шта чека остале путнике са Балкана у 2021?

„Смањиће се број летова јер ће бити мања потражња, не само због рестрикција и страха услед пандемије, него и због економске кризе која је већ почела", каже Поповић.

Додатни проблем за земље Балкана које нису у Европској унији јесу и забране уласка у земље чланице.

„Биће врло тешка ситуација у наредних пар година, чак и кад пандемија прође, мислим да се авиоиндустрија неће вратити на ниво из 2019. све до неке 2024, 2025", каже Поповић, без имало оптимизма.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]