Корона вирус: Колико је безбедно ући у авион

Једна од последица пандемије корона вируса била је масовно смањење ваздушног саобраћаја. У априлу он је опао за 95 одсто у односу на исти период прошле године.

Неке авио компаније су приземљиле читаве флоте, док су се друге пребациле на теретни саобраћај, у покушају да одрже функционисање ланца снабдевања и зараде оно што могу.

Сада, међутим, многи превозници који су обуставили операције почињу да се враћају на небо.

Изиџет је почетком месеца почео да нуди ограничен број летова. Рајанер је урадио исто - и најавио да од јула жели поново да уведе 40 одсто свог стандардног распореда летења.

Ер Франс и Луфтханза су такође почели да нуде сведени распоред летова. Сви ће појачати услуге како потражња буде почела да се враћа.

У Великој Британији се ситуација закомпликовала увођењем контроверзних правила карантина 8. јуна - која тренутно присиљавају путнике да се самоизолују на две недеље по доласку у земљу.

Али очекује се да ће влада установити велики број „ваздушних мостова" или „путничких коридора" , који ће омогућити људима да путују из земаља које се доживљавају као мали ризик од заразе, где правила карантина не важе.

Ово би могло да омогући људима да овог лета путују на популарне туристичке дестинације. Али могу ли да лете безбедно или ће бити у опасности да се заразе?

Корона вирус Ковид-19 и даље је релативно нов, тако да су прецизни подаци о томе како може да се рашири међу путницима авиона веома оскудни. Али претходне студије бавиле су се ширењем других респираторних болести.

Засновано на доступним информацијама, амерички Центри за контролу и превенцију болести обично се труде да прате људе који седе у предња два и задња два реда од људи за које се показало да имају озбиљну инфекцију.

Студија из 2018. године, коју су спровели истраживачи са Универзитета Ејмори у Атланти, покушала је да изради модел како се путници и особље кабине крећу по авиону и како би то могло да утиче на пренос заразних болести.

„Капљична респираторна заразна болест мало је вероватно да ће се пренети даље од једног метра од зараженог путника. Стога је пренос ограничен на један ред испред или један ред иза заразног путника", закључило је истраживање.

Али супротно овоме, једно раније истраживање - које су спровели исти научници - показало је да су у случајевима из стварног живота путници са САРС вирусом или грипом заправо заразили велики број људи изван свог непосредног окружења у авиону.

Њихово објашњење је било да су се неки од оних који су се разболели заправо заразили на аеродрому, док су улазили у авион или излазили из њега, или додиривањем контаминираних површина, уместо удисањем заражених капљица.

Симулације су показале и да, зато што су се чланови особља кабине кретали по авиону и имали бројне контакте за различитим путницима, могли су да генеришу неколико нових инфекција, и закључиле да је „од велике важности да стјуардесе не путују ако су болесне".

За то време, званичници јавног здравља у Канади кажу да нису пронашли никакве случајеве даље заразе након што је откривено да су два путника на лету из Гуангжуа до Торонта имала Ковид-19. На лету је било 350 особа, а лет је трајао 15 сати.

Иако би многи људи могли да помисле да ће седење у скученом простору на дуже периоде неизбежно довести до ширења заразе, главни инжењер гиганта ваздушног саобраћаја Ербаса инсистира да није тако.

Жан-Брајс Думонт тврди да начин на који су дизајнирани модерни авиони значи да је ваздух у њима аутоматски веома чист. „Свака два или три минута, математички, сав ваздух се обнови", каже он. „То значи да се 20 до 30 пута у једном сату ваздух око вас потпуно промени."

Просто речено, ваздух се сакупља из простора изван летелице, обично преко мотора, и меша са рециклираним ваздухом из кабине.

Рециклирани ваздух, који се изнова користи делом да би се температура и влажност одржали на правом нивоу, пролази кроз филтере ХЕПА (филтрација ваздуха високе ефикасности) који су слични онима коришћеним у болницама.

Вирус Ковид-19 је у пречнику отприлике 125 нанометара (нанометар је милијардити део метра) и налази се у оквиру опсега величине честица које хватају ХЕПА филтери - 10 нанометара и изнад.

Думонт каже: „ХЕПА филтери имају стандарде, а стандарди које користимо у комерцијалном авио саобраћају су међу највишим. Они филтрирају 99,97 одсто сићушних честица величине Ковида-19."

Проток самог ваздуха, објашњава он, такође је направљен тако да минимизује ризике од инфекције.

„Ваздух тече вертикално. Удувава се изнад ваших глава и извлачи испод ваших стопала. То чини да је степен ширења било чега у ваздуху прилично ограничен. Тако путник из првог реда, на пример, не може да зарази некога у двадесетом реду."

Али да ли је то довољно? Овај редовни проток ваздуха, од врха ка дну, може да се омете путницима који напуштају седишта или особљем кабине које се креће тамо-вамо кроз пролаз, стога мењајући путању честица које су се задесиле у ваздуху.

И најважније од свега, иако ХЕПА филтери функционишу, они не могу да ухвате све капљице Ковида-19 или аеросоле пре него што их удахнете, каже доктор Џулијан Тенг, виролог консултант из лестерске Краљевске амбуланте и ванредни професор са Универзитета у Лестеру.

Он је и један од људи из тима који стоји иза студије, објављене овог месеца, која се бави минимизовањем ваздушног преноса Ковида-19 у затвореним просторима.

„Филтрација функционише само у масовним протоцима ваздуха, већина преноса током путовања авионом биће разговори лицем у лице кратког домета. Пренос аеросола у непосредној близини је оно чега највише треба да се бринете у авиону, возу или аутобусу - то је највећи ризик."

А чак и ако се одмакнете, ризик није елиминисан, каже доктор Тенг.

„Колико дуго Ковид-19 може да остане у ваздуху зависи од великог броја фактора. Варира код различитих људи, варира у зависности од стања ваше инфекције и не можете да кажете да ће све капљице пасти на земљу у оквиру од два метра."

„Неке мање капљице могу да остану у ваздуху и да путују и до 16 метара - а све оне могле би да носе вирус."

Доктор Тенг и његове колеге аутори студије кажу да постоји све више доказа колико је важна улога преноса преко ваздуха код заразних болести као што су Ковид-19 или мерс, сарс и инфлуенца, за шта тврде да је раније било занемарено.

Али Думонт сматра да ће просте мере предострожности, као што су ношење маски и кашљање или кијање у лакат смањити ризик.

„Желим да будем прецизан око овога. Ми желимо да људи носе маске", каже он. То би, тврди он, у комбинацији са брзом заменом ваздуха, требало да минимизује изложеност вирусу.

Дакле, да ли би био рационалан потез увести и физичко дистанцирање у авиону, на пример, блокирањем средњих седишта - потез о ком размишљају неке авио компаније, али који је Рајанеров генерални директор Мајкл О'Лири описао као „идиотски"?

„Не мислимо", каже Думонт. „Ми сматрамо да то не додаје смањењу ризика."

То је став који подржава и Међународно удружење авио превозника (Иата), које заступа авио компаније. „Физичко дистанцирање у авиону није неопходно", тврди виши потпредседник за безбедност Ник Карин.

Нагласак, каже он, треба да буде на повишеном и честом дубоком чишћењу кабине, као и мерама да се избегне да се путници гомилају у одређеним деловима авиона. То би могло да подразумева забрану стварања редова за тоалет.

Али виролог доктор Тенг се не слаже: „Проблем је у томе што ако седите до некога - на 0,6 метара у економској класи, на пример - ко кашље или кија у тој непосредној области, тај аеросол ће стићи до вас пре него што буде имао времена да стигне до система за филтрирање, филтрира се и поново спусти."

У међувремену, Међународна организација цивилног авионског саобраћаја (ICAO) - тело УН-а задужено за авио саобраћај - издало је детаљне препоруке за авио компаније и аеродроме, са циљем да се смање ризици од инфекције на сваком стадијуму путовања, од чекина до подизања пртљага.

Нагласак је на покушају да се одржи дистанца гдегод је то могуће, у окружењу у ком би велики број људи иначе дошао у контакт један с другим.

Узимајући ове препоруке у обзир, влада Велике Британије је објавила властите смернице, које кажу:

Кључна порука, каже Ник Карин из Иата-е, јесте да „не постоји сребрни метак, не постоји једна једина мера која може да спречи инфекцију."

Доктор Тенг, за то време, каже да би он летео уз све мере предострожности. „Уколико уђем у авион, ја бих носио маску. То није 100 одсто, али макар имам неку заштиту."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]