Русија и Украјина: Три године рата у мапама

Борбе бесне по Украјини откако је Русија покренула инвазију пре скоро три године.

Руске снаге су током протекле године полагано прошириле величину територије коју контролишу, углавном на истоку Украјине, али украјинске трупе су учиниле те продоре онолико спорим и тешким колико је било могуће, покренувши истовремено контраофанзиву на руску територију.

Ово је рекапитулација скорашњих значајних догађаја и ситуација у Украјини.

Док се 24. фебруара ближи трећа годишњица руске инвазије, нови амерички председник Доналд Трамп тврди да је руски председник Владимир Путин пристао да започне преговоре о окончању рата.

Његови коментари уследили су у тренутку кад је Русија почела брже да осваја нове територије него у било ком тренутку откако је покренула инвазију.

Русија продире даље на истоку

У источној Украјини, московска ратна машинерија почела је да осваја километар за километром широких отворених поља Донбаса, опкољавајући и заузимајући тамошња села и градове.

Стручњаци из Института за ратне студије (ИСВ) очекују да ће се током зиме руске снаге усредсредити на заузимање украјинских места и градова на првој линији фронта – недавно су заузели град Курахове и наставили да продиру на североисток, ка граду Покровску.

Руски продор ка Покровску најзначајнија је промена у контроли прве линије фронта близу Доњецка у последњих неколико месеци, али иновативне тактике украјинских снага, комбинујући употребу дронова и копнених снага, нанели су значајне губитке трупама и опреми, и успориле офанзиву.

Било је потребно годину дана да руске трупе напредују око 40 километара на запад – Украјина је била присиљена да се повуче из Авдејевке, северно од Доњецка, у фебруару 2024. године, после вишемесечних борби.

Готово читаво предратно становништво Авдејевке од више од 30.000 људи је отишло, а сам град је готово у потпуности уништен.

Руски упад северно од Харкова

Уз операције на источном фронту, Русија је отпочела оно што ИСВ описује као њен „споредан главни циљ" кад је прешла међународну границу северно од другог највећег украјинског града Харкова, у мају 2024. године.

Заузето је неколико села, а хиљаде цивила су побегле.

Руски продор догодио се на самом крају четворомесечног периода током ког САД нису слале оружје Украјини, због пат-позиције у америчког Конгресу која је разрешена у априлу прошле године.

Украјинске снаге су на крају успеле да се одбране и, иако се град Харков нашао под сталним нападима једрећих бомби које су бацали руски ратни авиони, и даље остаје ван домета руске артиљерије.

Украјина предлаже замену територија

Источна Украјина је оспоравана територија од 2014. године, кад су борци подржани од Русије заузели крупне делове источне Доњецке и Луганске области.

Русија је већ заузела источно полуострво Крим у фебруару 2014. године, а убрзо потом је и анектирала.

Трамп каже да је мало вероватно да ће се Украјина вратити границама од пре 2014. године, али је у одговору на питање ББЦ-ја рекао да ће „део те територије бити враћен".

У интервјуу за Гардијан, објављен 11. фебруара, украјински председник Владимир Зеленски сугерисао је да би украјинска територија под руском контролом могла бити замењена за територију коју је Украјина заузела у руској западној Курској области у скорашњим месецима у склопу мировног договора.

Украјина је заузела део области у изненађујућем нападу украјинских трупа покренутом преко границе у августу, продревши и до 30 километара на руску територију.

Руска влада је евакуисала скоро 200.000 људи из области дуж границе, а Путин је осудио украјинску офанзиву као „огромну провокацију".

После две недеље, украјински врховни командант тврдио је да контролише више од 1.200 квадратних километара руске територије и 93 села.

Део те територије Русија је успела да поврати, али Украјина и даље има трупе у Курској области.

Путинов портпарол Дмитри Песков описао је сугестију Зеленског за замену територија као „немогућу".

Три године борби

Потпуна руска инвазија започела је десетинама ракетних напада на градове широм Украјине пре свитања 24. фебруара 2022. године.

Руске копнене трупе ушле су у земљу брзо и у року од неколико недеља већ држале по контролом велике делове украјинске територије, пробивши се до самог предграђа престонице Кијева.

Руске снаге су бомбардовале Харков, други највећи украјински град на крајњем истоку земље, и заузеле територију источно и јужно све до Херсона, опколивши лучки град Маријупољ.

Али, оне су наишле на врло снажан украјински отпор скоро свуда и суочиле се са озбиљним логистичким проблемима, са лоше мотивисаним руским трупама које су патиле од несташице хране, воде и муниције.

Украјинске снаге су такође брзо употребиле оружје добијено са Запада као што је противтенковски систем Нлаw, који се показао изузетно ефикасним против руског продора.

У октобру 2022. године, слика се драматично променила и, када није успела да заузме Кијев, Русија се потпуно повукла са севера.

Наредног месеца, украјинске снаге су успеле да поврате јужни град Херсон.

Од тада, борбе су се углавном водиле на истоку Украјине, са руским снагама које су споро почеле да освајају територију за много месеци, са најмање 70.000 погинулих руских трупа – а процењује се да је их је укупно 500.000 или погинуло или рањено, према британском Министарству одбране.

Аутори: Доминик Бејли, Мајк Хилс, Пол Сарџент, Крис Клејтон, Кејди Вордел, Марк Брајсон, Сана Дионисиоу, Џери Флечер, Кејт Гејнор и Ерван Риволт

О овим мапама

Да бисмо назначили који делови Украјине су под контролом руских трупа, користимо дневне процене које објављује Институт за ратне студије, заједно са Пројектом критичких претњи Америчког предузетничког института.

Ситуација у Украјини се често брзо мења и врло је вероватно да ће бити тренутака када се промене неће одражавати на мапама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]