Ко је Петер Соренсен, нови изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине

Петер Соренсен, дански дипломата са вишегодишњим искуством на Западном Балкану, наследиће Мирослава Лајчека на месту специјалног представника Европске уније за дијалог Београда и Приштине.

Од 1. фебруара, када је најављено званично преузимање позиције, биће задужен за дијалог који би требало да допринесе свеобухватној нормализацији односа Србије и Косова.

Београд и Приштина су постигли Споразум о нормализацији односа у фебруару 2023, уз анекс месец дана касније, током скоро петогодишњег мандата Соренсеновог претходника Мирослава Лајчака.

Споразум је правно обавезујући и његово непримењивање може утицати на пут и Београда и Приштине ка ЕУ.

Дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, почео је 2011. године.

Соренсена чекају многа нерешена питања, а само неколико дана пошто преузме нову улогу, одржавају се избори на Косову - 9. фебруара.

Скопље, Сарајево, Приштина, Београд, Загреб

Соренсен је присутан на Балкану од деведесетих.

Дипломирани правник и некадашњи официр, био је политички саветник Посматрачке мисије Европске заједнице у бившој Југославији од 1995. до 1996, а потом је постао правни саветник високог представника у Сарајеву.

Овај дански политичар је крајем 1990-их водио је политичко одељење и био виши саветник шефа Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Хрватској.

Од 2001. до 2002. радио је као виши саветник специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација на Косову.

Соренсен је био и лични представник високог представника ЕУ у Београду Хавијера Солане у периоду од 2006. до 2010 године.

Из Београда се сели за Скопље где је годину дана био на челу ЕУ делегације.

Исту функцију обављао је у Босни и Херцеговини (БиХ) следеће три године.

По доласку у Сарајево изјавио је да планира „поглед у будућност, а не у прошлост".

Током његовог мандата у Сарајеву је организована и конференција о правима ЛГБТ+ заједнице и на који начин се могу побољшати.

Често је говорио да Босна, као и друге балканске земље са јасном перспективом припадају ЕУ.

Дански политичар представљао је и ЕУ у организацији Уједињених нација у Женеви, а био је њен представник и у Савету УН за људска права.

Залагао се за борбу против дискриминације, посебно жена и деце, људи са инвалидитетом и ЛГБТ+ заједнице и чланова верских заједница.

Заоставштина Мирослава Лајчека

Његов претходник Мирослав Лајчек је на место изасланика ЕУ за дијалог дошао априла 2020.

И он је добар познавалац прилика на Балкану.

Мандат су му обележиле многе непријатности на терену, али је улога Лајчака била важна у преговорима Београда и Приштине.

Приштина је 2021. и 2022. најављивала да ће регистарске таблице које издаје МУП Србије морати да буду замењене косовским, локални Срби на северу Косова поставили су и барикаде на путевима, због чега је примена одложена.

Незадовољство је ескалирало новембра 2022. када су Срби саопштили да излазе из свих институција приштинских власти.

Лајчак је тада позвао на смиривање напетости, али се Срби нису вратили на радна места.

Уследила је дипломатска офанзива најважнијих земаља ЕУ - Француске и Немачке.

Београд и Приштина су, према њиховом предлогу, постигли споразум у фебруару 2023. а затим су месец дана касније на Охриду договорили у анексу и јасне смернице како ће се примењивати.

Србија неће спречавати чланство Косова у било којој међународној организацији, а Србија и Косово се неће међусобно блокирати на путу ка чланству у Европској унији.

Споразум и Анекс постали су саставни део преговарачког процеса о приступању у чланство у Европској унији (ЕУ) за Косово и Србију.

Једна од тачака убрзо примењена јесте Декларација о несталима током сукоба на Косову крајем 1990-их.

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]