Како и колико људи у Србији одржава здравље зуба

Док не заболи код зубара се не иде.

Реченица је коју често на послу чује Катарина Тимотијевић, стоматолошкиња из Београда.

„Бол никада није разлог да се извади зуб, али у Србији често важи правило да ко добро вади, тај је и добар зубар.

„Људима је драже да буду крезуби него да зуб лече и поправљају", каже Тимотијевић.

Није зубобоља једина од које људима пулсира у глави, већ живац заболи и од цене стоматолошких услуга, пошто ситна поправка може да кошта и више од 30 евра.

Од 2006. године уз здравствену књижицу бесплатно код стоматолога у Србији могу да иду деца, студенти, труднице, старији од 65 година и социјално угрожени.

Сви остали плаћају.

Нису зуби лоши зато што људи немају пара, додаје Тимотијевић.

„Људи у Србији су имали лоше зубе и нису водили рачуна о оралној хигијени ни када је зубар био бесплатан.

„Већи је проблем свест него новац, зато је превенција најбитнија ствар у вези са здрављем и уштедом", каже Тимотијевић.

Да зуби нису јача страна становника Србије показује и бројка од 700.000 оних који немају ниједан зуб или 11 одсто укупног броја становника.

Уз то, нешто више од половине, 57 одсто је изјавило да пере зубе више од једном дневно, показало је последње истраживање Института за јавно здравље Батут из 2019. године.

„Млади генерално перу зубе, а код старијих то зависи од социјалног статуса.

„Они са мањим примањима слабо перу зубе", каже Чедомир Трајковић, начелник одељења стоматологије у Сурдулици, месту на југу Србије.

Око 75 одсто младих, узраста од 15 до 24 године, редовно пере зубе, подаци су истраживања Батута.

Државно јефтиније, али се иде приватно

Превентивни прегледи у домовима здравља су организовани за предшколску и школску децу, објашњава начелник стоматологије у Сурдулици.

„Без обзира на бесплатне прегледе и млађи и старији су више окренути приватницима.

„Ко нема новца може да сређује зубе државно, а ако је потребна протеза, њена цена зависи од примања", каже Трајковић.

Државно могу да се раде само мобилне протезе, додаје.

Сваки дом здравља самостално формира цене услуга.

Вађење зуба код државног зубара је 500, поправка и пломба око 1.000, а тотална мобилна протеза 5.500 динара.

Четкица само протрчи поред зуба

Прати и опрати зубе није исто.

Прање и одржавање је најјефтинија терапија, али некако звучи сувише једноставно, објашњава Тимотијевић.

„Са овом навиком треба почети још код беба, прањем усне дупље.

„Педијатри и стоматолози су ти који треба да објасне родитељима како се одржава хигијена", каже она.

Када никну први зуби треба их рибати после сваког оброка.

„Зубе треба прати најмање два пута дневно, ујутру и увече, а ко је у могућности и после сваког оброка.

„Четкица не може да очисти просторе између зуба, па је пожељно користити конац", каже Тимотијевић.

Рибају се полако, три минута, док се не сијају, додаје.

„Људи у Србији слабо знају да перу зубе јер их нико не учи", каже она.

Није све до трљања, нешто је и до генетике

Радо се смеје, има широк осмех, али је од саме помисли на зубара хвата језа.

Сања Маринковић, 38-годишњакиња из Београда, има одувек проблема са зубима.

„Прве мостове и круне ставили су ми кад сам имала 20 година.

„У детињству се нисам плашила зубара, али сам због зуба и десни који их превише прекривају стално имала проблема са упалама", каже она за ББЦ.

Сањина мајка има исти проблем са зубима као и она.

„Шта год да сам радила то није утицало на њихов квалитет и очуваност.

„Сада сам пацијент Стоматолошког факултета у Београду, у њих имам највише поверења, а уз то су и јефтинији од приватника", каже.

До сада је имала неколико операција, много упала, вадили су јој зубе.

Мучно јој је, каже, било и само узимање отисака, када се у уста гура смеса како би направили модлу за зуб.

Леп и пун осмех Сањи ће испразнити новчаник.

„Знам људе који су узимали кредите у банкама да би платили надоградњу или зубне импланте.

„Само за импланте сам до сада дала 1.500 и операцију сам платила 400 евра", прича она.

Ту није крај ни мукама а ни трошковима.

Привремене круне које се носе због зарастања десни Сања је платила око 500 евра.

Када буде завршила са зубима и коначним крунама, које ће је додатно коштати више од 2.000 евра, можда је неће болети зуби, али глава од трошкова сигурно да хоће, објашњава.

Вађење драже од поправке

„Здравствена просвећеност у Србији није на неком нивоу, нарочито када треба да се иде код зубара.

„Дођу када нешто зашкрипи, а када им се предложи да зуб лечимо, они траже да се вади јер ће да праве протезу", каже Трајковић.

Не слуша стоматолога и убеђен је да је вађење зуба брже и једноставније, описује просечног пацијента у Сурдулици.

„Више од 30 одсто пацијената се одлучи да вади зуб уместо да га лечи", каже Трајковић.

Нису бол и естетика једини проблеми са зубима.

Упаљен и болестан зуб може да доведе до тешких бактеријских инфекција, отока на оку, зглобовима и проблема са срцем, објашњава стоматолог.

Дечији зуби злата вредни

Деца у Сурдулици не могу да се похвале квалитетним зубима.

„Деца имају много кварне зубе, малтене у разреду од двадесетак ученика, једно до двоје има све здраве зубе.

„Ситуација је мало боља после пандемије, али и даље то није на неком завидном нивоу", каже Трајковић.

У Србији влада погрешно мишљење да млечни зуби нису битни, јер ће поиспадати.

„Важно је одржавати здравље млечних зуба, од тренутка ницања па док не испадну", објашњава Тимотијевић.

Истраживање о дечијем оралном здрављу у Србији показало је да у Србији 13,4 одсто деце узраста 12-36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце свакодневно конзумира слаткише;

У узрасту од 12 година све здраве зубе има трећина (36 одсто) деце, а у узрасту 15 година још мање - 22 одсто, подаци су из истраживања спроведеног 2019–2020. године.

Препоруке за очување оралног здравља:

Извор: Институт за јавно здравље Батут

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]