Да ли рађање може да скрати животни век

Када деца бесне, одбијају вечеру или неће да спавају, маме често у шали кажу да им деца скраћују живот за неколико година.

Али нова истраживања указују да то можда и није тако далеко од истине.

Анализа историјских података показује да је неким женама животни век можда био краћи и до шест месеци за свако дете које су родиле, а изгледа да је ова веза била најизраженија код жена које су живеле у најтежим условима.

Истраживачи су проучавали парохијске књиге, у којима су записани подаци о рођењу и смрти 4.684 жена које су живеле у периоду око велике глади у Финској, од 1866. до 1868. године.

То је била једна од „најстрашнијих глади у новијој европској историји", објашњава водећи аутор студије др Јуан Јанг са Универзитета у Гронингену у Холандији.

Жене које су рађале током глади имале су скраћен очекивани животни век за око шест месеци по детету, открили су др Јанг и његов тим, професорка Хана Дагдејл, професор Вирпи Лумаа и доктор Ерик Постма.

Налази показују да је то можда било зато што су мајке огромну количину енергије за опоравак сопствених ћелија преусмеравале на репродукцију, због чега су касније у животу биле подложније болестима.

Међутим, код жена које су живеле пре или после глади, није пронађена веза између броја деце и дужине животног века.

„Ову везу видимо само код жена које су биле у репродуктивном периоду живота у време глади", каже др Јанг.

То указује да је окружење у којем су жене живеле током зачећа, трудноће и порођаја било кључни чинилац.

Зашто рађање утиче на животни века?

Па, због чега је постојала та веза?

Једно објашњење може да буде да дугорочни утицаји трудноће и рађања на здравље могу да се погоршају у изузетно тешким условима живота.

Одавно је познато да су жене после порођаја изложене већем ризику од кардиоваскуларних болести и метаболичких поремећаја, делимично због повећања телесне тежине и појачаног физиолошког стреса.

„Постоји и могуће објашњење да сама трудноћа, рађање, дојење, и брига о деци током тог периода доводи до исцрпљивања мајчиних ресурса", додаје Јанг.

Трудноћа и дојење захтевају много енергије, што значи да током глади мајка има још мање енергије за одржавање функција организма које спречавају развој болести касније у животу.

„У друштвима у којима жене рађају много, много више деце и можда немају довољно времена за опоравак између два порођаја, могуће је да се ти утицаји на здравље додатно нагомилавају", објашњава др Јанг.

Али с обзиром да је студија анализирала историјске податке, а не резултате лабораторијских експеримената, каже да не може то да тврди.

Веза између броја потомака и животног века

Налази студије указују да је животни век жена које су имале много деце био краћи, али и да број потомака није једнако утицао на све жене.

„Ту се заправо ради о комбинацији веома велике породице… и таквих глади", објашњава Јанг.

Већ деценијама научници покушавају да разумеју разлику између врста које живе краће и имају много потомака, попут мишева и инсеката, и оних које живе дуже и имају мањи број беба, као што су слонови, китови и људи.

Једна од водећих теорија је да преусмеравање енергије са опоравка ћелија на репродукцију доприноси убрзаном старењу.

Да ли број деце на исти начин утиче на мајке данас?

Поставља се питање да ли подаци о женама пре 200 година могу да се примене на мајке у 21. веку.

„Важно је да се ови налази посматрају у контексту тог историјског периода, када нису били развијени савремени здравствени системи", каже Јанг.

„У том периоду жене су имале у просеку четворо до петоро деце, што је много више него данас".

Од 1800-их број деце по породици се драстично смањио широм света.

У 2023. години просечна жена имала је нешто мало више од двоје деце, што је подстакнуто већим приступом образовању, запослењу и контрацепцији, као и мањој стопи смртности деце.

Међутим, и даље постоје земље, попут Нигера, Чада, Сомалије, и Јужног Судана, где жене и данас обично имају најмање четворо деце.

А у протеклих годину дана, међународна иницијатива Интегрисана класификација фаза прехрамбене сигурности коју подржавају Уједињене нације, прогласила је глад у Судану, Јужном Судану и Гази.

Иако Јанг наводи да су потребна додатна истраживања, ово указује да је могуће да слични обрасци и сада постоје у појединим деловима света.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]