Треба ли чешће мењати постељину

Наша постељина и јастук су место где проводимо трећину времена свакодневно, а такав контакт нашег тела са њима ствара савршено окружење за све врсте непозваних гостију.

После дугог дана, нема ништа лепше него увући се у топао кревет, главу наслонити на мекани јастук и ушушкати се испод јоргана.

Међутим, нисмо ми људи једини који мисле да је лежање у кревету блаженство.

Завирите испод постељине и вероватно ћете се ужаснути када схватите да је она домаћин милионима бактерија, гљивица, гриња, и вируса.

Сви они такође мисле да је ваш кревет рај, топло место у коме могу да расту, пуно зноја, пљувачке, мртвих ћелија коже, и честица хране за уживање.

Узмимо за пример гриње.

Са нас отпада 500 милиона ћелија коже дневно, што за сићушну грињу представља богат шведски сто.

Нажалост, и бубе и њихов измет могу да изазову алергије, астму и екцем.

Постељина је такође рај за бактерије.

На пример, истраживачи на Пастеровом институту у Лилу у Француској су 2013. године анализирали постељину пацијената у болницама и открили да је прљава постељина била препуна стафилокока, бактерија која се обично налази на људској кожи.

Иако је већина врста стафилокока бенигна, неке, као што је стафилококус ауреус (златни стафилокок), могу да изазову инфекције коже, акне, па чак и упалу плућа код пацијената ослабљеног имуног система.

„Људи носе бактерије као део њиховог микробиома коже и могу да их избацују у великом броју”, каже Манал Мохамед, микробиолог са Универзитета у Вестминстеру у Уједињеном Краљевству (УК), који није учествовао у студију.

„Иако су ове бактерије обично безопасне, могу да изазову озбиљне болести ако уђу у тело кроз отворене ране, које су чешће у болницама”, каже Мохамед.

Болнице су богат извор података јер се хигијена схвата озбиљно, а постељина и јастуци се перу после сваког пацијента.

Научници са Универзитета у Ибадану у Нигерији су 2018. године пронашли Ешерихију коли у неопраној болничкој постељини, заједно са другим патогеним бактеријама за које се зна да изазивају инфекције уринарног тракта, упалу плућа, дијареју, менингитис, и сепсу.

У таквим условима, прљава постељина представља прави ризик од инфекције.

Истраживачи су 2022. године прикупили узорке из болничких соба у којима су лежали пацијенти оболели од мајмунских богиња.

Открили су да се током мењања постељине вирусне честице испуштају у околни ваздух.

У Великој Британији се 2018. године веровало да се здравствени радник разболео након што је био изложен вирусу док је мењао постељину пацијента.

Болнице, барем оне у развијеним земљама, су увеле ригорозне мере за спречавање преноса болести.

„У болницама се постељина пере на веома високим температурама, што убија већину бактерија”, каже Дејвид Денинг, професор заразних болести и глобалног здравља на Универзитету у Манчестеру у Великој Британији.

Изузетак је врста бактерије клостридије Цлостридиум диффициле која изазива дијареју, посебно код старијих људи.

Професор Денинг каже да прањем постељине може да се уништи до половине количине ове врсте клостридије, али да је тешко уклонити споре бактерије.

Упркос томе, број инфекција бактеријом Цлостридиум диффициле је смањене у УК-у, што указује да је ризик од преношења веома низак ако се поштују стандардна правила прања постељине у болницама.

Наравно, већа је вероватноћа да се патогене бактерије нађу у болничкој постељини на којима спавају болесни људи него у постељини здравих људи.

Али шта је са вашим јастуцима и чаршавима код куће?

Амерички произвођач постељина Америслееп је 2013. године рекао да су узели узорак са јастучнице која није прана недељу дана.

У јастучници је пронађено око три милиона бактерија по 6,45 квадратних центиметара - око 17.000 пута више него на просечној дасци за тоалет.

У међувремену, 2006. године Денинг и колеге су прикупили шест јастука од пријатеља и породице.

Јастуци су се редовно користили и били су стари између 18 месеци и 20 година.

У свим јастуцима су пронађене гљивице, посебно врста Аспергиллус фумигатус која се обично налази у земљишту.

„Изражено бројкама, говоримо о милијардама или трилионима гљивичних честица у сваком јастуку”, каже професор Денинг.

„Мислимо да је разлог присуства толиког броја [гљивица] тај што се већини нас ноћу зноји глава.

„Такође, сви имамо кућне гриње у нашим креветима, а измет гриња обезбеђује храну за опстанак гљивица.

„И наравно, јастук се греје свако вече јер на њега стављамо главу.

„Дакле, постоји влага, постоји храна и постоји топлота”.

С обзиром да већина нас ретко пере јастуке, ништа не омета опстанак гљивица и оне могу да преживе годинама.

Једино када их узнемиравамо је када растресамо јастуке из којих тада испадну споре гљивица.

Чак и ако перемо јастуке, гљивице могу да преживе на температурама до 50 степени Целзијуса, а прањем јастуци свакако постају још влажнији што омогућава гљивицама да наставе да расту.

С обзиром на време које људи проводе спавајући и близину јастука устима, ово откриће указује на значајне последице по пацијенте који пате од респираторних обољења, посебно астме и синуситиса (упала синуса).

До половине људи који пате од тешке астме је алергично на гљивицу Аспергиллус фумигатус, а изложеност овој врсти може да изазове хроничну болест плућа код људи који су раније имали туберкулозу или болести плућа повезане са пушењем.

Професор Денинг каже да иако 99,9 одсто људи који имају здрав имуни систем могу лако да се носе са спорама гљивице Аспергиллус фумигатус које удишу, код оних компромитованог имунитета гљивица може да пробије ослабљену одбрану домаћина и изазове инфекције опасне по живот.

„Ако имате леукемију, или вам је пресађен орган, или сте имали ту несрећу да сте због корона вируса или грипа завршили на интензивној нези, добијате оно што се зове инвазивна аспергилоза, а то је када гљивица једноставно стигне до плућа и настави да уништава плућно ткиво”, каже Денинг.

Дакле, ако прање јастука не помаже, да ли можемо нешто друго да урадимо?

Професор Денинг каже да ако немате астму, болест плућа или синуса, требало би да мењате јастук сваке две године.

Али људи који пате од ових стања требало би да купују нов јастук сваких три до шест месеци.

А што се тиче покривача за кревет, већина стручњака препоручује да се перу једном недељно.

Као и прање, пеглање смањује број бактерија у постељини.

„Ако немате ништа паметније да радите, можете пажљиво да испеглати све ваше чаршаве, али како сви имамо бактерије у нашим телима, то заправо и не чини разлику [за здраву особу]”, каже Денинг.

„Али ако имате неку болест или сте слабашног здравља, онда је пеглање можда важније од прања.

„Такође, ако имате дете које мокри у кревет, онда свакако морате да посветите више пажње прању и да све перете на високим температурама”.

Број бактерија и гљивица се повећава ако у кревету спава кућни љубимац, ако се не туширате пре спавања, одлазите у кревет у прљавим чарапама или спавате са шминком или млеком за тело – и то не узимајући у обзир доручковање или ноћне залогаје у кревету.

„Не кажем да не би требало да се једе у кревету, али мислим да ако то радите, онда је важно да редовно перете чаршаве, а искрено говорећи, мислим да у том случају једном недељно није сасвим довољно”, каже професор Денинг.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]