Како данас купујемо

Некада робне куће, а сада тржни центри.

Рекламе за нове производе прекидају слушање музике, а апликације продавница одеће нуде ваучере за попуст.

„Куповина се прилично изменила, сада имамо много више производа који су нам у сваком моменту доступни.

„Сваки дан је дан за куповину", каже 65-годишња Биљана Јоцић, присећајући се 1980-их у Југославији.

Купац у социјализму је имао избор али сужен, као и доступне информације - реклама је било на радију, телевизији и у новинама, објашњава Драган Стојковић, професор на Економском факултету, за ББЦ на српском.

Потрошачи су били „пасивнији, често су се прилагођавали ономе што је на тржишту било доступно".

„Доласком капитализма и појавом интернета, дошло је до драстичне промене, производи су постали разноврснији, а купци пробирљивији и мање лојални", указује он.

Како је интернет променио куповину?

Скоро сваку куповину 25-годишња Катарина Илић обави у интернет продавницама.

„Досадно ми је да проводим сате у тржним центрима, а и физички је напорно", каже.

Некада јој се не допадне оно што је купила, па онда врати пакет.

Биљана Јочић, напротив, углавном воли да „види шта ће купити".

„Из интернет продавница поручујем понекад, али са Instagram и Фејсбук страница врло ретко", говори она.

Интернет и куповина су постали неодвојиви једно од другог у 21. веку, каже Стојковић.

Иако у Србији онлајн куповина и даље није превише заступљена, информисање о производу на интернету је врло важно, објашњава он.

„Млађе генерације су на Instagramу, мало старије на Фејсбуку, а сада се појавио и ТикТок као значајно место рекламирања.

„Битно је бити присутан у виртуелном свету, то знају и купци и потрошачи", каже.

Тржишна утакмица је тако „постала много неизвеснија него што је некада била".

„Раније сте одлазили код аутомеханичара да вам помогне при куповини аута, а сада имате Гугл као саветника коме се највише верује", сматра он.

Неповерљиви купци и импулсивна куповина

Пре него што се одлучи на куповину, Катарина дуго истражује.

„Размишљам да ли би ми нешто друго можда више одговарало или упоређујем цене истог производа на различитим сајтовима интернет продавница", каже.

Данашњи купци су неповерљивији, сматра Стојковић.

Људи су раније једноставно одлазили у продавницу и куповали, или производе попут кућних апарата узимали „на пробу".

Појавом интернета, они претражују информације, читају искуства других купаца и „све мање имају поверења у произвођаче и продавце", објашњава он.

Иако је некад неповерљива, Катарина има проблем и са импулсивном куповином.

„Углавном за јефтиније производе, тад само поручујем без размишљања колико ће ми пара остати на рачуну.

„Осетим се боље, као да сам урадила неки задатак са листе обавеза", додаје.

При имулсивној куповини емоције играју кључну улогу, каже психолошкиња Марија Петровић.

Стручњаци за маркетинг то знају и не либе се да их искористе у кампањама, објашњава.

„Људи су при јаким интензивним стањима склонији импулсивној куповини - да би се наградили, утешили или орасположили.

„Краткотрајно куповина умањује непријатност и фрустрацију изазвану непријатним осећањима, а у стању пријатности појачава ефекат додатном стимулацијом", каже Петровић за ББЦ на српском.

'Лечење куповином'

Анализа психолошкиње Марије Петровић

Куповина је важна јер омогућава људима лакше функционисање и обезбеђује „неопходности", здрав живот и сигурност.

Ипак, током промене куповне моћи појединца, често се мења и идеја шта је потреба, а шта жеља.

Почетком 21. века, конзумеризам је постао у неком облику део идентитета већине људи, јер смо окружени маркетиншким кампањама, рекламама на друштвеним мрежама и инфлуенсерима који доносе боље, сјајније, блиставије примере и препоруке за „идеалнији" живот.

Нега косе, коже, куповина одеће и обуће, нова превозна средства, путовања, намештај - чак се и одлазак код психотерапеута одвија под велом конзумеризма.

Примарни ефекат конзумеризма је задовољство, али је оно кратког даха, јер је пропраћено осећајем празнине због сталног упоређивања са другима.

Овакав животни стил намеће потребу да особа ради више, ствара више и купује више, верујући да ће на тај начин обезбедити срећу.

Тако се свако непријатно осећање и фрустрацију „лече" новом куповином, а то задовољство кратко траје.

Животни стил који може да се купи

Кад год би у тинејџерским годинама Катарина пожелела одећу неке модне марке, нову тетоважу, пирсинг или другачију боју косе, разлог би углавном био „инспирација са друштвених мрежа."

„Instagram је био толико утицајан кад сам била тинејџерка, а тамо су увек постојали различити концепти лепоте везани за то како изгледамо и живимо", каже она.

Ова мрежа је донела и два типа девојака које су инспирисале пратитељке - Тамблр девојка (Тумблр гирл) носила је платнене патике, мрежасте чарапе и ишла на концерте, док је пиллатес принцесс волела пастелне боје, устајала рано, хранила се здраво и свакодневно вежбала.

„Покушавала сам да будем оба типа девојке, а свака од њих је захтевала куповину различите одеће, хране и свега осталог", говори Катарина.

Рекламе су некада биле само оглашавање, а данас промовишу читав стил живота, сматра Жолт Лазар, професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Обичан свет жели да доживи оно што свакодневно посматра у медијима, па осмехнута лица са билборда или огласа на сајтовима и друштвеним мрежама поручују да није битно ко смо, већ на какав начин живимо.

„Купујући производ, купујемо и стил живота", рекао је Лазар за ББЦ на српском.

Деца и тинејџери као купци

Променом тржишта променили су се и купци, сматра Драган Стојковић.

Сада су „и деца и тинејџери део тржишта", указује.

Док су током 1970-их и 1980-их на купце утицалерекламе на телевизији, данас су улогу преузеле друштвене мреже, нарочито видео снимци отпакивања производа, посебно популарни међу млађима.

На многим од ових снимака у крупном кадру су руке и прсти, чиме се привлачи пажња најмлађих јер су шаке одраслих често у њиховом видном пољу.

У њима се често чују и звуци привлачни деци, попут пуцкетања пластике у коју је играчка упакована.

Деца млађа од осам година не разумеју у потпуности природу реклама, виде је као информативну, стварну и забавну, упозорава Стојковић.

У временима политичких и друштвених промена, привреда посткомунистичких земаља у које спада и Србија, доживела је бројне промене, објашњава Маделина Морару са Универзитета у Букурешту.

Купци нису били довољно припремљени за приступ великим количинама робе, пише Морару у раду 'Транзиција из комунизма у демократију у румунском маркетингу'.

Због тога су, бар неко време, потрошачи игнорисали локалне производе.

„Тако су се развили данашњи потрошачи којима су жеље постале потребе", сматра Морару.

Без обзира на генерацијске разлике, за Биљану и Катарину је куповина важан део живота.

„Све оно без чега данас не могу некад сам видела као хир.

„Мислим да не бих могла без одласка у тржни центар макар једном недељно", каже Биљана.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]