''Европо, подржи нас': Студенти возили бицикле више од 1.300 километара до Стразбура

Група студената из Србије за 13 дана бициклима је прешла више од 1.300 километара до француског града Стразбура где је седиште неких европских институција како би указали на ситуацију у Србији, пролазили црвеним тепихом.

„Важно је борити се за праве вредности, а ови људи са којима сам провео 13 дана се боре баш за то."

Тим речима један од студената обратио се окупљенима на дочеку у том француском граду после ретког подухвата.

Сузе, загрљаји, скандирања, песме и химне Европске уније и Србије обележиле су дочек бициклиста у Стразбуру.

Међу њима су били и европарламентарци из Хрватске Гордан Босанац и Словеније Ирена Јовева.

„Част нам је да упознамо 'неке нове клинце' који одбијају да ћуте, њихов долазак није само крај једног пута, већ снажан позив на солидарност", рекао је Босанац.

Дан касније, студенти су прочитали писмо за европске институције, али и француског председника Емануела Макрона у којем указују на тренутну друштвено-политичку ситуацију у Србији.

Затражили су подршку Европе, а пре свега Макрона како би, поручили су, остали у земљи коју воле и за коју се боре.

Садржај писма за европске институције и Макрона се донекле разликују.

У писмима европским институцијама навели су да у Србији „нема демократије, да институције не раде, да о свему одлучује један човек" и да је „зато потребна помоћ Европе".

По повратку у Србију приређен им је дочек у Новом Саду и другим градовима одакле су родом.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО ДОЧЕКА СТУДЕНАТА У СТРАЗБУРУ

'Сваки окрет педала је био протест против страха'

У писму европским институцијама и Макрону, студенти су поручили да су дошли из земље „у којој је много људи изгубило веру и где где је правда постала удаљени ехо".

„Нисмо овде да се жалимо, него да укажемо да се нада још креће, а некад се креће и на два точка.

„Одбили смо да одустанемо, сваки окрет педала је био протест против страха", поручили су студенти у писму које је на енглеском језику прочитао њихов представник.

Написали су и да „живе у земљи где институције служе интересу уског круга моћи и где су медији под притиском".

„Корен узрока лежи дубље од трагичног догађаја у Новом Саду, зато педаламо напред, носимо поруку - Србији треба подршка ЕУ, не тражимо санкције, него трачак истине и одговорности", пише у писму Макрону.

Позвали су француског председника да покаже у оно што говори и истиче - а то је важност европских вредности.

„То би значило много, не само нама, него целој генерацији која жели да остане у земљи и поправимо је.

„Нисмо возили до Стразбура да бисмо побегли из Србије, него да је вратимо", пише у писму студената Макрону.

Објаснили су да су се посебно обратили Макрону јер је председничка функција институција, што се, кажу, у Србији „заборавља".

Макрон и председник Србије Александар Вучић су у одличним односима и често говоре похвално један о другом.

Вучић је пре седам дана боравио у Паризу, рекавши да је презадовољан сусретом са Макроном.

„Купили смо суперкомпјутер од француске компаније Атос за 50 милиона евра. Наредних дана плаћамо другу рату за Рафале, 411 милиона евра", рекао је Вучић.

Додао је и да је позвао Француску да буде учесник светске изложбе ЕXПО 2027.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СТРАЗБУРА

ФОТОГРАФИЈЕ ДОЧЕКА У СТРАЗБУРУ

Куда су све прошли бициклисти?

Дочеци градоначелника

Студенте су дочекали градоначелници неколицине градова кроз који су прошли, попут Будимпеште и немачког Улма.

Градоначелник Улма Мартин Ансбахер им је одржао краћи говор, а потом на српском узвикнуо: „Пумпај".

Тај узвик постао је један од обележја студентских и антивладиних протеста у Србији.

Пре Улма, студенти бициклисти су прошли кроз Минхен где их је дочекао и високи свештеник Српске православне цркве владика Григорије.

Студенти су ту ноћ преспавали у православној цркви у Минхену.

„Они су авангарда не само за Србију, него и за целу Европу", рекао је Григорије за Н1.

Покварен мењач? Нема проблема, трчао и гурао бицикл

На друштвеним мрежама делио се снимак једног од студената како је трчао путем до Штугарта, једне од последњих станица пред Стразбур.

Њему се успут покварио мењач на бициклу, али је одбио да га остави и превезе се аутомобилом део пута.

„Брате, имаш возило за подршку иза", добацио му је један из колоне возила која је пратила студенте до Стразбура.

„Имам, али одбијам да завршим, да дођем до циља пешке, без бицикле. Кренуо сам бициклом, завршићу са бициклом", одговорио му је студент, за кога су навели да се зове Богдан.

Дочек у Минхену

У предвечерје 11. априла, студенти бициклисти стигли су до Минхена, где их је дочекало неколико стотина људи.

Поздравио их је и представник градоначелника Минхена.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ СА ДОЧЕКА У ЛИНЦУ

ПОГЛЕДАЈТЕ ББЦ СНИМКЕ ДОЧЕКА СТУДЕНАТА У БЕЧУ

ПОГЛЕДАЈТЕ И ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ БЕЧА

КРАТКА ПАУЗА И ДОЧЕК У БРАТИСЛАВИ 7. АПРИЛА

ПОГЛЕДАЈТЕ СНИМАК ИЗ БУДИМПЕШТЕ ГДЕ СУ СТУДЕНТИ БИЦИКЛИСТИ ДОШЛИ У СУБОТУ, 5. АПРИЛА

Како је све почело?

Њих 80 са свих универзитета у Србији кренули су из Новог Сада 3. априла.

Испред Ректората Универзитета у Новом Саду тог јутра 3. априла су биле гужва и речи подршке.

И понека чоколадица да се нађе успут, за подизање енергије.

„Желимо да у Стразбуру будемо виђени, да све ово не остане само у нашој земљи, јер треба сви да разумеју шта се овде дешава и зашто радимо ово што радимо", рекли су студенти за ББЦ на српском уочи почетка вожње.

„Овиме показујемо нашу упорност, вољу и жељу", рекао је Саша, студент Академије уметности, новинарима у Новом Саду.

„Мислим да овакав подвиг представља све оно што ми као студенти радимо.

„Ово је маратон и треба да се боримо до краја, јер ће ово да траје", рекао је студент новосадског Природно-математичког факултета Никола уочи поласка на поход.

Погледајте ББЦ видео почетка студентског бициклистичког похода до Стразбура

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ НОВОГ САДА

Шта су о подухвату рекли стручњаци?

„Ух", процедио је Миха Концилија, познати словеначки бициклистички тренер, када сам му саопштио шта је план студената-рекреативаца.

„То ће бити изузетно тешко и велики напор", додао је Концилија, човек који је открио Тадеја Погачара, троструког победника најпрестижније бициклистичке светске трке Тур д Франс (Тоур де Франце) и шампиона Ђиро д'Италија (Гиро д' Италиа).

Студенти желе да се обрате Савету Европе и лидерима Европске уније (ЕУ).

У Бриселу је у последње две недеље два путаборавио председник Србије Александар Вучић, где је највише европске званичнике убеђивао да на великом протесту у Београду 15. марта против демонстраната није коришћен „звучни топ".

Од пада надстрешнице недавно рекоструисане железничке станице у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 16 људи, трају антивладини протести широм земље на којима се захтева кривична одговорност за трагедију.

Откако су се студенти придружили протестима крајем новембра, демонстрације су се омасовиле и готово да нема места у Србији где бар једном није одржан протест.

ЕУ се од почетка протеста неколико пута огласила, али углавном штуро и дипломатски, уз помињање права на слободу окупљања и позиве на дијалог.

„Европска комисија ће тражити одговоре о студентским протестима и коришћења наводног соничног оружја против мирних демонстрација", поручено је из ЕУ уочи посете Вучића.

Погледајте видео: Продоран хук, страх и прекид тишине - шта до сада знамо о инциденту на протесту у Београду 15. марта

Како су се припремали?

Физичка активност, исхрана, сан и да нисмо преоптерећени осталим обавезама - у кратким цртама Бане, студент Академије уметности (АУНС), описује физичке и менталне припреме за пут до Стразбура.

Група студената је 31. марта одвезла тест вожњу од Новог Сада и 116 километара удаљеног Челарева, и назад.

Циљ теста издржљивости био је да изаберу најспремније за вожњу до Стразбура.

„Километража, групна вожња - формација како бисмо били што ефикаснији, брзина коју смо морали да постигнемо.

„Од сунца до кише, прошли смо више временских услова”, каже Бане о тренинзима.

Припремале су се и група студената бициклиста из Београда, Ниша и Крагујевца.

„С обзиром да смо већину упознали током претходних путовања, није било тешко да се договоримо и да их угостимо, као што су они нас," рекао је пред пут Саша са Академије уметности.

Додао је и да су припреме протекле успешно, а да је „подршка дијаспоре изузетна".

Од Београда, односно Новог Сада до Стразбура аутомобилом је потребно више од 12 сати вожње (без стајања), наводи се на разним интернет страницама.

„Они треба да прођу 100-120 километара дневно, и ако возе просечном брзином од 20 километара на сат или мање, возиће шест, седам сати дневно.

„Није то лако...", рекао је пред њихов пут словеначки бициклистички тренер Концилија у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Зашто су ишли преко Мађарске, Аустрије и Немачке?

Једноставно - због терена, каже један од студената и додаје да нису били спремни за Алпе.

„Као и у свему, тако смо и у овоме уједињени”, објашњава студент Бане.

Док смо разговарали, Концилија је неколико пута уздахнуо због студентског похода ка Стразбуру.

Он не памти да је тако неко нешто покушао (и урадио).

„Ако говоримо о професионалцима у сениорској конкуренцији, њима је потребно три, четири године да се припреме за нека велика такмичења, дневно тренирају/возе по неколико сати, по 1.000 сати лети проводе на седишту", каже Концилија.

Упитан какве све напоре очекују студенте, углавном рекреативце, Концилија одговара да то углавном зависи колико су спремни и да се они у бољој форми прилагоде слабијима.

Каже и да треба рачунати на временске услове и колико то утиче на мотивацију.

„Ако пада један дан, још некако и превазиђеш, али ако пада више дана... то су велики напори, треба бити на бициклима шест, седам сати."

Седење велики изазов

Радомир Павловић, дугогодишњи коментатор бициклистичких трка на каналу Јуроспорт (Еуроспорт), сагласан је да је пред студентима био велики изазов.

„Најважније је да имају добру логистичку припрему, план руте, места за одмор, спавање, да не иду 'грлом у јагоде'", рекао је Павловић, искусни бициклиста, за ББЦ на српском.

Као један од највећих проблема споменуо је седални део бицикла јер је бициклистима увек најтеже навићи се на дуго седење.

„Ако неко тренира, вози сваког дана по 30-40 километара, он је навикнут.

„Али ако неко нема тренинг, него седне и вози три сата, следећег дана неће моћи да седи", указује Павловић.

Упозорио је пред њихов полазак у Стразбур и да је важно да имају одговарајућу опрему за све временске услове.

Павловић износи и неколико најважнијих савета:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]