Може ли анализа крви из прста да помогне у дијагностиковању Алцхајмерове болести

Истраживање које се спроводи у неколико земаља испитује да ли анализа капиларне крви која се вади из прста може да се користи за дијагностиковање Алцхајмерове болести.

Циљ студије, у којој учествује 1.000 добровољаца старијих од 60 година у Уједињеном Краљевству (УК), Сједињеним Америчким Државама (САД), и Канади, је да открије биомаркере повезане са овом болешћу.

Др Мајкл Сандберг, лекар опште праксе у Лондону, срећан је што учествује у истраживању јер је гледао како се његова мајка, која је имала Алцхајмерову болест, полако гасила.

Његови тестови на болест су негативни, и каже да је то било „огромно олакшање".

Студију названу Био-Хермес-002 воде британска добротворна организација за медицинска истраживања ЛифеАрц и Фондација светске платформе за борбу против Алцхајмерове болести, уз подршку Института за истраживање деменције у УК-у.

„Испитујемо присуство три протеина, такозваних биомаркера у крви, који су повезани са Алцхајмеровом болешћу", каже др Ђована Лали, директорка за стратегију и операције у организацији ЛифеАрц.

„Анализом концентрације и нивоа тих протеина можда можемо да утврдимо да ли постоји ризик од развоја Алцхајмерове болести".

Истраживања су показала да абнормални протеини, познати као амилоид и тау, могу да се нагомилавају у мозгу током 15 година пре појаве првих симптома Алцхајмерове болести, најчешћег облика деменције.

Сви добровољци ће бити подвргнути најсавременијим тестовима на Алцхајмерову болест, међу које спада позитронска емисиона томографија (ПЕТ) за истраживање можданих функција уз употребу радиоактивног маркера или лумбална пункција ради узимања узорка ликвора (цереброспиналне течности).

Такви тестови су скупи, инванзивни и трају дуго, и њима могу да се подвргну само двоје од сто оболелих од Алцхајмерове болести.

Зато се истраживачи надају да би анализа капиларне крви из прста могла да буде револуционаран начин за откривање ове болести.

Професорка Фиона Карагер, директорка за политику и истраживања у Друштву за борбу против Алцхајмерове болести, каже да с обзиром да тестови још нису широко доступни у УК-у, „постављање тачне дијагнозе траје предуго".

„Уз нове терапије које се развијају, рана и тачна дијагноза мора да буде приоритет за британску Националну здравствену службу (НХС)", додаје она.

„Зато финансирамо рад на увођењу тестова крви из прста на деменцију у НХС-у, да би свако мога да добије брзу и тачну дијагнозу".

„Верујем да је знање моћ и веома сам узбуђен што ћемо можда моћи да помогнемо људима код којих постоји ризик од развоја деменције без скупих снимања и употребе игле", каже Др Сандберг, један од учесника у истраживању, каже ББЦ.

Када је Сандберг добио резултате, и снимак мозга и тест крви из прста су били негативни.

„То је било огромно олакшање с обзиром на то кроз шта је моја мајка прошла", каже он.

Ово је, наравно, само једна група налаза.

Научници ће морати да анализирају резултате свих 1.000 добровољаца који учествују у студији да би утврдили колико је анализа крви из прста корисна за откривање ризика од Алцхајмерове болести.

Др Емер Мексвини, неурорадиолошкиња у приватном центру за ментално здравље РеЦогнитион Хеалтх, ангажује неке од добровољаца у УК-у.

„Ако ова студија буде успешна, добићемо универзалан и тачан тест који може да открије присуство абнормалног протеина амилоида у мозгу без компликованих и скупих испитивања", каже она.

Употреба биомаркера у крви за утврђивање ризика од Алцхајмерове болести је област истраживања која се веома брзо развија.

Прошле године, регулаторна тела у САД-у су одобрила анализу крви за дијагностиковање Алцхајмерове болести.

Тај тест подразумева класично вађење крви помоћу игле и шприца.

У УК-у се спроводи још једно истраживање које испитује да ли примена тестова крви побољшава и дијагностику и лечење у стварним условима здравствене праксе.

Кључна предност примене теста капиларне крви из прста је што би људи могли сами да га обаве код куће, а узорак крви би потом слали поштом у лабораторију на анализу, јер није потребно да се крв држи у хладним условима.

Научници се надају да би ови тестови крви у будућности могли да се користе као алат за рано откривање деменције код старијих људи.

До сада је студија обухватила 883 од планираних 1.000 добровољаца, а више од 360 је завршило сва испитивања.

Међу учесницима су когнитивно здрави, људи који имају блага когнитивна оштећења и неки који имају рани стадијум Алцхајмерове болести.

Најмање 25 одсто добровољаца биће из недовољно заступљених група.

Очекује се да ће испитивање бити завршено 2028. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk