Кинеско-амерички научници на танком леду усред ривалитета Вашингтона и Пекинга

Доктора Сиаосинга Сија нагло је пробудило ужурбано и гласно лупање по вратима његовог дома у Филаделфији непосредно после свитања.

У журби, обукао је само шортс и потрчао у приземље.

Десетак ФБИ агената, неки од њих наоружани, извикивали су наредбе и упали му у кућу.

Његова супруга је изашла из спаваће собе и затекла се на нишану пиштоља једног од агената.

Њихове ћерке, од 13 и 22 године, биле су запањене и нису имале појма шта се дешава.

На очи његове породице, доктору Сију су ставили лисице и одвели га.

Нико није пружио никакво објашњење.

То јутро 21. маја 2015. године остало је урезано у сећању доктора Сија.

Против физичара су подигнуте четири тачке оптужнице за превару у вези са економском шпијунажом у корист Кине – које носе максималну казну од 80 година затвора и новчану казну од и до милион долара.

Четири месеца касније, ФБИ је одустао од свих оптужби против професора са Универзитета Темпл, објаснивши то грешком у њиховим „основним доказима“.

Био је оптужен да је кинеским колегама слао дизајн осетљивог суперпроводника званог џепни грејач – али се испоставило да нацрти које је са њима поделио уопште нису били за џепни грејач.

„Изнова и изнова ми је пред очи излазила Културна револуција“, рекао је стручњак за суперпродовнике, који је био ученик средње школе током чистке Комунистичке партије над интелектуалцима између 1966. и 1976. године.

Др Си сада тужи ФБИ да му је учинио неправду и прекршио његова уставна права.

Он је један од првих кинеско-америчких научника ухваћених између две ватре ескалирајућих тензија између две светске суперсиле током протекле деценије.

САД су почеле да реагују на све већи утицај Кине стратегијом председника Обаме „Окретање Азији“ из 2011. године.

Али односи између САД и Кине брзо су се покварили након што је Доналд Трамп преузео власт 2017. године, кад је Национална стратегија за безбедност прогласила Кину „стратешким конкурентом“.

Технологија је једна од кључних области у којима ове две земље желе да остваре премоћ.

Подозрење према овим научницима почело је да се пооштрава 2018. године, кад је Трампова администрација покренула Кинеску иницијативу да би се супротставила Пекингу и његовој крађи пословних тајни, хаковању и привредној шпијунажи.

„Кинеска иницијатива је пооштрила и формализовала ово подозрење у програм који је подстакао масовне истраге и учинио азијско-америчку заједницу рањивом на расне предрасуде и профилисање“, рекла је Жизел Перез Кусакава, директорка Азијско-америчког академског форума.

Мало тога се променило у призвуку америчке стратегије према Кини под Бајденовом администрацијом, али је она ипак угасила Кинеску иницијативу јер је довела до „штетне перцепције“ расне пристрасности.

Али неки сада страхују да би овај програм могао поново да заживи.

„Ови избори су кључни за кинеско-америчке научнике“, каже доктор Јашенг Хуанг, професор глобалне економије и менаџмента на Масачусетском институту за технологију (МИТ), додавши да је првобитна Кинеска иницијатива била административна мера, али да сада има све више позива да се она преточи у закон.

Пре два месеца, Представнички дом је одобрио предлог закона чији је циљ да поново активира Кинеску иницијативу, уз подршку 214 Републиканаца и 23 демократа.

Иако је мало вероватно да ће предлог овог закона бити усвојен у Сенату под контролом демократа, предстојећи избори би могли да преокрену ту ситуацију.

Америчка влада никад није обелоданила број људи кривично гоњених под Кинеском иницијативом.

Али мање од трећине од око 150 оптуженика уплетених у 77 случајева су осуђени, према извештају из 2021. године МИТ технолоџи ривјуа, који се позвао на саопштења објављена на интернет страници Кинеске иницијативе Министарства правде од 2018. до 2021. године.

Скоро 90 одсто оптужених особа је кинеског порекла.

Само 25 одсто случајева садржало је оптужбе за кршење Закона о економској шпијунажи, док се око трећине тицало истраживачког интегритета, што значи пропуст да се објаве њихове везе са кинеским институцијама или извори прихода.

Критичари кажу да би разлози могли да буду тако безазлени као што су нејасна правила декларисања.

Међународна сарадња, у коју спадају и краткорочне позиције или примање страних средстава, уобичајени су у академским круговима.

Пре Кинеске иницијативе, истраге о кинеско-америчким научницима биле су „ограничене на техничке аспекте“, рекао је доктор Хуанг.

Али су се оне прошириле на одавање информација, које не захтевају разумевање технологије, чинећи такве истраге изузетно субјективним.

Породична траума

Фенг Тао, бивши професор хемије на Универзитету у Канзасу, био је први академик кинеског порекла који је оптужен под Кинеским иницијативом.

Власти су почеле да га истражују након што су примили анонимну дојаву.

Испоставило се да је дојаву послала гостујућа професорка на Универзитету у Канзасу, која се посвађала с њим и запретила му да ће га пријавити ФБИ-ју ако јој не плати 300.000 долара, према судским списима.

ФБИ је прво истраживао др Таоа за шпијунажу, али није пронашао никакве доказе.

Уместо тога открио је да је овај био у комуникацији са једним универзитетом у Кини, који му је понудио стално запослење.

Он је путовао у Кину да би изградио лабораторију за универзитет.

Године 2020, др Тао, који је добио средства за истраживање од две федералне агенције, био је оптужен за превару и давање лажних исказа.

Др Тао је провео четири године покушавајући да спере љагу са имена.

Пресуђено је да те оптужбе не стоје, зато што он није прихватио понуду за посао нити добио било какву исплату.

Суд је такође истакао да то што др Тао није обавестио Универзитет у Канзасу о тим везама није релевантно за владине агенције.

Његова последња пресуда укинута је у јулу.

Др Тао је одбио да нам да интервју, јер је у преговорима са Универзитетом у Канзасу да настави да ради за њих.

Универзитет у Канзасу није одговорио на ББЦ-јев упит.

Његова породица још увек покушава да се избори са последицама случаја.

„Мој муж је радио најмање 16 сати дневно, скоро сваки дан. Он је чист научник. Не могу да верујем да му се ово десило“, рекла је Хонг Пенг.

Да би покрила судске трошкове у висини од 2,3 милиона долара, Пенг, која је техничарка ултразвука, морала је да ради шест дана недељно, често 12-часовне ноћне смене.

Породица још увек дугује више од милион долара.

Једне ноћи, после 24-часовне смене, Пенг се зауставила на семафору, одједном не могавши да се сети где се налази.

„Била сам престрављена. Помислила сам да ако се сад срушим овде, читава моја породица ће се распасти.“

На суду је она такође сазнала да су били подвргнути надзору дроновима.

„Првог дана када су моја деца кренула у средњу школу, снимили су читаву нашу вожњу.“

Одлив мозгова

Анминг Ху, кинеско-канадски експерт за нанотехнологију који предаје на Универзитету у Тенесију, има сличну причу оној доктора Сија и Таоа.

Он је ухапшен 2020. године зато што је наводно држао летња предавања на Технолошком универзитету у Пекингу док је подносио захтев за финансирање код НАСА-е.

Провео је осам ноћи у затвору, јер су тужиоци пресудили да „постоји ризик од бекства“.

Наредне године је био ослобођен по шест тачака оптужнице, али га је случај коштао свих његових истраживачких пројеката.

Др Ху, који се преселио у САД у потрази за бољим пословним приликама пре око две деценије, описао је научнике кинеског порекла као „жртвене јарчеве усред геополитичких тензија“, иако верује да су САД с разлогом забринуте за националну безбедност.

„Дугорочно гледано, то ће подрити темеље америчког лидерства у науци и технологији“, рекао је он.

Извештај Универзитета Стенфорд објављен у јулу показао је да је око 20.000 научника рођених у Кини напустило САД између 2010. и 2021. године, са годишњом цифром која је малтене троструко већа 2021. од оне из 2010. године.

Након покретања Кинеске иницијативе, број кинеских научника који су отишли скочио је за 75 одсто, нарочито у природним наукама, где је више од 1.000 научника отишло само 2021. године.

Али кинески таленти су имали „изразиту улогу“ у америчкој технологији.

Само 2020. године, 17 одсто свих америчких докторских диплома из науке и технологије ишло је студентима из Кине.

Раније је др Ху водио осам доктораната из Кине, али сада избегава било какву сарадњу са кинеским држављанима и институцијама.

Др Си дели сличне сентименте.

„Мудро је немати ништа са Кином.“

У септембру је Министарство трговине додало 37 кинеских ентитета на списак контроле извоза, међу њима и Институт за физику Кинеске академије наука, са којим је др Си сарађивао раније.

Тај списак ће само расти, сматра др Си.

Обојица желе да се боре против предрасуда према научницима кинеског порекла.

Сада посвећен активизму, др Ху је у септембру одржао говор у Конгресу, у нади да ће убедити законодавце да не уводе поново Кинеску иницијативу.

„Забринутости око расних предрасуда и дискриминације неће се завршити Кинеском иницијативом. Многи у оквиру академске заједнице су још увек забринути да ће се наћи под истрагом њихових послодаваца и федералних агенција“, каже он.

Др Си је 2017. године поднео тужбу суду против америчке владе, оспоривши легитимитет поступака ФБИ-ја.

Случај је добио зелено светло федералног апелационог суда тек прошле године.

Он је свестан да су мале шансе да ће добити овај случај, али му је и даље посвећен.

„Макар желимо да позовемо ФБИ-јеве агенте да сведоче и објасне своје поступке“, каже др Си.

„Морамо да их позовемо на одговорност.“

Погледајте ББЦ видео: Колико је Кина заправо комунистичка земља

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]