Самит Берлинског процеса у Лондону: Кад миграције засене европске интеграције Балкана

У дану када су се лидери Западног Балкана окупили у Лондону да разговарају о европској будућности региона, Велика Британија је за овај део света донела - пакет санкција.

Влада Кира Стармера увела је мере попут замрзавања имовине и забране путовања за појединце и групе које помажу мигрантима да се илегално дочепају обала британских острва.

„Постоји пут криминалаца који преко Западног Балкана доводе мигранте у Велику Британију и ми смо, заједно са европским партнерима, чврсто опредељени да тај пут затворимо", поручио је Стармер у писаном саопштењу.

Ове речи балканским и европским лидерима могао је да саопшти и лично јер су се сви нашли за столом Берлинског процеса.

Ову иницијативу основала је 2014. године некадашња немачка канцеларка Ангела Меркел, са циљем повезивања земаља Западног Балкана и њихове боље припреме за улазак у Европску унију.

Једанаест година касније, ниједна земља није успела да уђе у ЕУ, питања ратова деведесетих, крвавог распада Југославије и односа земаља које су из ње настале и даље нису решена, а теме и приоритети на самиту ове године умногоме су се промениле.

Дворац исти, учесници и обућа нови

Самит, који носи име главног града Немачке где је основан, поново је, после 2018. године, одржан у дворцу Ланкастер, надомак краљевске Бакингемске палате.

Али мало тога је остало исто.

Уместо Терезе Меј и Ангеле Меркел, некадашњих шефица британске и немачке владе, госте су дочекали Кир Стармер и Фридрих Мерц.

На дугом списку званица, хрватски и албански премијер су међу реткима који су били на истом месту пре шест година.

Еди Рама је променио важан детаљ: уместо у белим патикама, о којима се причало 2018, дошао је у класичним црним ципелама.

Такво је било и балканско дипломатско поподне у Лондону - класично.

Потрајало је нешто више од два сата, лидери су без великог ентузијазма и осмеха пролазили поред британских гардиста са карактеристичним шубарама, а медијима се на крају није обратио домаћин, шеф британске владе.

Јавности је уместо тога понуђен списак од 50 закључака учесника самита, где редослед тема само наговештава приоритете разговора.

Миграције: Високи приоритети, начелна решења

Већ од девете тачке на списку, миграције су наведене као прва тема разговора европских и балканских лидера.

Питање које доминира британском унутрашњом политичком сценом очекивано се нашло високо на листи приоритета домаћина самита, али великих вести и решења није било.

Начелни договор о заједничком раду на заштити граница и спречавању илегалног пребацивања људи преко Балкана највише је што је могло да буде записано у завршни документ овог скупа.

Ипак, није се одмакло много даље од тога.

ББЦ је у марту 2025. писао да британска влада разматра могућности да људе, чији је захтев за азилом у тој земљи одбијен, шаље на Балкан, у својеврсне повратне центре.

Ђуро Мацут, премијер Србије, каже да се у Лондону о таквим центрима није конкретно разговарало.

„Постоји спремност неких земаља или неких региона да на такве иницијативе више или мање одговоре", одговорио је Мацут на питање ББЦ после састанка.

Гледајући на то питање као на европско, Мацут каже да ће влада на чијем је челу одговор тек формулисати.

„Србија ће се односити према томе када будемо добили комплетну понуду, када добијемо и оно што би ишло уз то питање.

„Неке земље су желеле да то буде прављење комплетне инфраструктуре за људе који не добију боравак у Великој Британији, али о томе тек треба разговарати."

За Христијана Мицковског, премијера Северне Македоније, дилеме нема.

„Такав тип кампова код нас није предмет разговора, али нама треба подршка Велике Британије, као што и њима треба подршка Македоније у заштити британске границе неколико хиљада километара далеко.

„Ми бисмо прихватили британске војнике, експерте, полицијске официре, да заједно штитимо границу и радимо заједно", каже Мицковски.

Он мигрантску руту описује речима да „Македонија брани Европу од Европе, јер илегални мигранти на балканској рути у Македонију улазе или преко јужне границе са Грчком или преко источне границе са Бугарском".

Иако су медији спекулисали да би плод лондонског састанка могао бити споразум Британије о сарадњи у овим питањима са Косовом, тако нешто званично није потврђено.

Аљбин Курти, премијер Косова у техничком мандату, имао је одвојени састанак и са Ивет Купер, британском шефицом дипломатије која је донедавно била министарка унутрашњих послова.

По завршету самита Берлинског процеса, Курти је на позив новинара да одговори на питања само одмахнуо, сигнализирајући да жури и показујући на сат.

Слично је реаговао и албански премијер Еди Рама.

Писаним саопштењем јавности се обратио и домаћин наредног скупа.

Милојко Спајић, премијер Црне Горе, поручио је да је његова земља спремна да 13. сусрет балканских и европских лидера одржи у Подгорици 2026. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]