Рак бубрега: Болест без симптома која брзо напредује

Редовни систематски прегледи и анализе крви увек под контролом, да би се у једном дану све променило за 180 степени.

На једној од рутинских провера Александру Хајдуковићу су уочене промене на бубрегу, на ултразвучном прегледу.

Три године пре тога имао је инфаркт морао је да иде на обавезне контроле на осам месеци.

Првог новембра 2024. саопштено му је да има рак бубрега, од кога у Србији годишње оболи 800 људи.

„У том тренутку вам се сруше сви планови и амбиције", говори овај 59-годишњак за ББЦ на српском, годину дана касније.

Рак бубрега је болест коју је тешко препознати на основу симптома и дијагностикује се на основу ултразвучних прегледа, указао је Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Универзитетског Клиничког центра Србије на конференцији за медије.

Крв у мокраћи, бол у слабинској регији и тумор који може да се напипа најчешћи су симптоми рака бубрега, али су јасно уочљиви код мање од 10 одсто пацијената, подаци су Удружења пацијената за борбу против карцинома бешике, простате, тестиса и бубрега „Уротакт“.

Додатни симптоми који могу да указују на овај малигнитет јесу и бол у доњем делу леђа или у боку који не пролази, грозница која се непрестано враћа, губитак апетита или телесне масе, све чешћи осећај умора и успорени рад црева.

Највећи проблем је што болест готово увек пролази без симптома, па се код многих пацијената открије тек када је већ у одмаклој фази, додају.

Болест се јавља у шестој или седмој деценији, углавном код мушкараца, али последњих година све је више и млађих пацијената.

И спада у 10 најсмртоноснијих малигнитета.

Филтрирају крв и уклањају штетне материје

Александар је у децембру 2024. имао прву операцију, парцијалну нефректомију, којом се уклања део бубрега како би се сачувао остатак здравог ткива.

Операција је и даље основни начин лечења и код тумора који је до пет, шест центиметара, може да се одстрани само промена и сачува бубрег, објаснио је уролог Џамић.

Код 30 одсто пацијената у тренутку када се болест дијагностикује већ постоје метастазе, додаје.

Фактори који могу да допринесу развоју рака бубрега су:

Бубрези су парни орган и њихова основна функција јесте филтрирање крви, уклањање отпада и регулација равнотеже течности и електролита у телу.

Током филтрације, крв долази у бубрег кроз бубрежну артерију, крвни суд у трбушној дупљи.

Како изгледа живот на дијализи

'Да ли ћу уопште бити жив'

Неколико дана после захвата крајем 2024, Хајдуковићу је стигао налаз, али су лекари тек после шест месеци увидели да на њему пише да тумор није одстрањен.

„Код нас је највећи проблем - систем.

„Он може да реши проблем, али и да вас уништи", изговара Хајдуковић реченице које ће неколико пута поновити током разговора.

У међувремену се тромб заглавио у уринарну вену и дошло је до микрометастаза, што сазнаје у Скопљу, главном граду Северне Македоније.

Тамо ће се поново наћи на хируршком столу - уклониће му бубрег.

„Али штета је већ направљена", додаје Хајдуковић.

Иако је имао подршку, пре свега супруге, али и других чланова породице и блиских пријатеља, обратио се за помоћ и психијатру.

„Добио сам добре савете, између осталог, да избегавам људе који ми говоре да то није ништа.

„Највећи непријатељ вам је интернет, где је све црње од црњег и ако само то читате изгубићете мотив да живите", прича овај Београђанин.

Трудио се да време проводи са драгим људима и бори се због њих.

Није желео да их разочара, али признаје да није увек било тако једноставно.

„Баш сам се разочарао у себе и како сам све лоше поднео, мислио сам да сам јачи.

„То се видело код обичних ствари: одете у куповину, пробате нешто што вам лепо стоји и помислите: 'Да ли ћу носити следеће године, да ли ћу уопште бити жив'", препричава он.

Годину дана од дијагнозе рака бубрега, Хајдуковић прима адјувантну терапију, која подиже имунитет и помаже организму да се сам избори са преосталим канцерогеним ћелијама.

Спречава развој микрометастазе и повратак болести, а кошта 125.000 евра.

У Србији је доступна кроз донаторски програм, а поред ње, 14 година се примењује и циљана терапија (она напада канцерогене ћелије) и доступна је преко Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) објашњавају из Удружења „Уротакт“.

Хајдуковић је на донаторском програму, на чему је захвалан, али указује да је ова врста терапије дупло јефтинија у другим државама попут Немачке.

Да ли терапија делује не зна, јер је болест таква, да нема симптома, а брзо напредује.

На 21 дан ради се поново скенер, а на његово очитавање се данима чека, што додатно утиче на пацијенте који би желели што пре да знају на чему су.

„Једино што вас занима јесте да ли су се злоћудне ћелије смањиле или не", додаје.

Хајдуковић воли спорт, пре свега кошарку, навија за Црвену Звезду, а зими воли да скија.

„Буде ми лепо, па се онда сетим болести и сруше се илузије.

„Сваки одлазак на контролу убија - и пре и после", додаје.

На одељењу онкологије су лекари и сестре дивне, каже, али неретко му се дешавало да га вређају док чека ред за лек.

„А ви само желите да што пре седнете на ту столицу за терапију и одете чим пре", прича, а у глас му се опет назире разочараност.

Од 18 доза терапије колико је предвиђено, остало му је 11.

Али ту је супруга која га у свему прати.

„Она ми је најбољи пријатељ и највећа подршка", додаје сад већ расположеније.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]