Време истине за Грузију: Демонстранти захтевају западни пут, а не руску прошлост

Сваке ноћи Грузијци испуњавају широку централну авенију у Тбилисију која се протеже поред парламента, у толиком броју да једва остаје простора за кретање, на самом путу или тротоару са обе стране.

Они пристижу на авенију Руставели огрнути заставама, у плаво-златну Европске уније и црвено-белу грузијског крста, оптужујући све ауторитарнију владу да се одрекла њихове европске будућности у корист сфере утицаја суседне Русије.

Владајућа странка Грузијски сан категорички негира било какве везе са Кремљом, али њена дела последњих дана потежу крупна питања о будућности ове земље са Западом.

Не само да је под овом партијом дошло до жучног размимоилажења са ЕУ, већ је управо доживела да САД повуку тешко освојено стратешко партнерство са Грузијом.

У земљи са свега 3,7 милиона људи, ово су опасна, баш као и судбоносна времена.

Један присталица Грузијског сна говорио је о томе како његова земља седи на ивици амбиса.

Током ноћи, звиждуци и трубљење вувузела повремено надјачавају експлозије ватромета које демонстранти усмеравају на велелепну зграду парламента, док је полиција за разбијање демонстрација чува воденим топовима и сузавцем.

Погледајте видео о протестима у Грузији

Прве четири ноћи полиција је чекала све до пред зору пре него што је пошла да силом преотме улицу.

Али у понедељак, 2. децембра кренула је много раније, потискујући демонстранте на другим местима.

Полиција је пребројала више од 100 повреда међу властитим снагама, док су демонстранти у притвору претрпели батинања и озбиљне повреде лица и главе, према адвокатима, док су се на мети напада нашле десетине телевизијских новинара.

„Размере лова на људе и њихово појединачно премлаћивање, тако да мора да им се укаже помоћ на клиникама, овде нису виђене никад до сада“, каже Лаша Џебисашвили, професор политике на Универзитету у Грузији.

Леван Иоселиани, грузијски јавни правобранилац, каже да се полиција служи „бруталношћу“ и некажњено злоупотребљава властиту моћ.

Присталице владе тврде да се полиција нашла под неприхватљивим нападом каменицама и ватрометом.

У току је уставна криза без јасног излаза, уколико једна страна не трепне прва.

Хоће ли поклекнути влада или ће под притиском полиције згаснути протести?

„Нема преговора“, тврди Иракли Кобакхидзе, премијер, тврдећи неосновано да се протести финансирају из иностранства.

Један пар каже да ће се појавити сваке ноћи у децембру све док Грузијски сан не промени приступ и не распише нове изборе, да би поништио гласове од пре нешто више од месец дана, укаљаних низом кршења, од плаћања мита до двоструких гласања.

Обе стране се међусобно оптужују да немају легитимитет.

Погледајте видео: Опозиција фарбом на шефа изборне комисије у Грузији

Демонстранти, који уживају подршку прозападњачке председнице и четири опозиционе групе, тврде да је влада нелегитимна.

Опозиција одбија да уђе у парламент због „фалсификованих избора“.

Владајућа странка Грузијски сан тврди да је победила на изборима поштено и правично и инсистира да је углавном церемонијална председница Саломе Зурабишвили та која нема легитимитет.

Њен мандат само што није истекао и због чега онда она планира да остане како би одржала стабилност, пита се партија.

Све то време суседна Русија пажљиво прати шта се дешава, упоредивши догађаје са украјинским „Мајданом“, кад су непопуларног председника свргнули проевропски демонстранти у фебруару 2014. године, а руске трупе и њихови посредници ушли да заузму делове земље.

„Губимо нашу земљу“, каже Ника Гварамија, лидер опозиције из савеза Коалиција за промену, а Грузијци се суочавају са суровим избором између европске Грузије или Русије.

Док он говори, протести су у пуном јеку иза ћошка од седишта његове странке, а Никине колеге пуштају снимак са сигурносних камера из њиховог предворја од пре неколико дана, на којем се види као полиција пребија демонстранта.

„Уздрмали смо ову владу. Протести ће трајати колико год буде било потребно. Немамо другу опцију.

„Ово је борба за ослобођење. Знамо против кога се боримо, а то је Русија", додаје он.

Речи „Не Русији“ биле су исписане црним на згради парламента током викенда, а исту врсту порука можете затећи на зидовима свуда по Тбилисију у различитим степенима отворености.

То је овде и порука са различитим значењем.

Крајње контроверзни закон Грузијског сна који је ове године на мету узео грађанско друштво и ЛГБТ групе означен је као антидемократски закон „руског типа“.

Председница је говорила о изборној победи Грузијског сна као о руској специјалној операцији, а дошло је до свеопштег згражавања кад се показало да је Рус по имену Александар Малкевич, оснивач пропагандне мреже у окупираној источној Украјини, добио акредитацију да извештава са ових избора.

Али ништа од тога не доказује руску умешаност, упркос томе што је милијардер који је главна покретачка снага странке, Бидзина Иванишили, зарадио богатство у банкарству и железу у Русији, а критичари верују да сигурно тамо још има контакте.

Висока званичница Грузијског сна изјавила је за ББЦ у октобру да је Грузија рекла „не“ Москви још давно и да опозиција користи „руску карту“ да би напала његову странку.

„Кад знате мало више о грузијској истории, знате да ниједна влада не би била толико глупа да почне да размишља о томе“, рекла је Мака Бочоришвили.

Русија јесте водила рат са Грузијом пре само 16 година.

Бочоришвили је у међувремену постала грузијска министарка спољних послова, ново лице дипломатије ове земље.

Преломни тренутак за Грузију и њен однос са Западом уследио је 28. новембра, кад је премијер објавио да је влада одлучила да „не стави питање отварања преговара са Европском унијом" на дневни ред наредне четири године.

У року од неколико сати, Владимир Путин, руски председник, осврнуо се на његове речи.

„Дивим се њиховој храбрости и карактеру, који су исказали кад су одбранили властито становиште“, рекао је он, истакавши да Москва нема директне односе са Тбилисијем.

Кобакхидзе је чак користио исту врсту речника као Кремљ, оптуживши опозицију да планира револуцију у стилу украјинског „Мајдана“.

Међутим, његова поента је била да ће се грузијска полиција постарати да до тога не дође.

Томас де Вал, специјалиста за Кавказ у Карнегију за Европу, верује да је грешка видети било какво блиско пријатељство са Русијом.

„То је пословно партнерство, нема дипломатског односа. Ствари се дешавају иза кулиса, али они се више плаше Русије него што желе да јој се придруже", каже он.

Колики год био степен контаката, Москва сигурно више преферира Грузијски сан, који је у кратком року прекинуо све грузијске везе са ЕУ и САД, у односу на страствено про-западњачку опозицију.

Ноћни протести још не показују знаке посустајања, упркос температурама које су пале близу нуле, а нема ни наговештаја било каквог разрешења.

У Грузији су и раније одржавани протести, али никад овакви, каже Лаша Дзебисашвили.

Државни службеници из свих сфера живота потписали су писма и петиције, а неколико амбасадора је поднело оставку, међу њима и грузијски амбасадор у САД, што је био очигледно тежак ударац владајућој странци.

Ова прича ће се разрешити на дугој деоници авеније Руставели испред парламента у Тбилисију, али протести се осећају и у другим местима и градовима, међу њима у Батумију и Потију на Црном мору, у Зугдидију на северозападу и Кутаисију.

У недељу увече, 1. децембра се велика маса демонстраната окупила испред јавног сервиса, захтевајући да председници буде омогућено да се појави у етру уместо уобичајене про-владине верзије.

Није се десило и демонстранти су се постепено приближили центру престонице, зауставивши саобраћај и скандирајући: „Грузија, Грузија“.

Ника Гварамија и његове колеге опозициони лидери верују да су ефикасан излаз из овога слободни и фер избори, не под постојећом изборном комисијом већ под надзором ЕУ и САД.

„Ако је Грузијски сан толико сигуран да је добио изборе, хајде да организујемо нове", каже он.

То делује изузетно мало вероватно, јер би захтевало имплицитно признање да су првобитни избори били нефер.

Леван Гигинеишвили, присталица Грузијског сна и универзитетски предавач, верује да они само морају да издрже до доласка новог председника у САД.

„Мислим да ће сјајан излаз из свега овога бити кад Доналд Трамп дође на власт и све се промени", додаје.

Али 20. јануар је далеко, а ова мала држава на Кавказу неће се наћи на врху његове листе приоритета.

А грузијски пословни сектор први неће бити задовољан наставком пат-позиције или ако влада начини трајну штету везама са Западом.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]