Трамп увео царине Канади, Мексику и Кини, Пекинг и Отава уводе контрамере

Текст је ажуриран 7. марта 2025.

Тек што је почео други мандата на месту председника Сједињених Држава (САД), Доналд Трамп је донео низ оштрих мера, а најновије су царине појединим земљама.

Од уторка, 4. марта увео је царине од 25 одсто на робу из Канаде и Мексика све док владе две земље не зауставе долазак миграната и дроге фентанила у САД.

Тарифе су ступиле на снагу само неколико сати након што је Трамп изјавио да су све три земље имале прилику и нису успеле да учине довољно да зауставе проток опиоида фентанила у САД.

Увео је и додатне царине од 10 одсто на увоз робе из Кине, а запретио је и царинама на производе из Европске уније (ЕУ).

Кина је одговорила одмах након истека рока, најављујуц́и додатне царине од 10 до 15 одсто на одређене увозе из САД од марта и низ нових извозних ограничења за одређену америчку робу.

Канада је такође одмах одговорила са узвратним тарифама од 25 одсто.

Председница Мексика Клаудија Шејнбаум рекла је у понедељак да је њена земља направила „планове за ванредне ситуације".

Међутим, три дана касније Трамп је опозвао део тарифа - други пут у два дана да је смањио порезе на увоз из Канаде и Мексика.

У среду је рекао да ц́е привремено поштедети произвођаче аутомобила од 25 одсто увозних царина.

Мексичка председница Клаудија Шејнбаум захвалила је Трампу на том потезу, док је канадски министар финансија рекао да ц́е та земља заузврат одустати од претње друге рунде царина на америчке производе.

Кина, Мексико и Канада су три највећа трговинска партнера САД-а.

Царине би могле озбиљно да погоде економије ових земаља, али истовремено и да повећају потрошачке цене у САД-у.

Шта су царине?

Царине су порези на увозну робу.

Оне се наплаћују предузећима која увозе робу, а не извозницима, и пропорционалне су вредности увоза.

На пример, ако фирма увози аутомобиле који коштају 50.000 долара и на њих се примењује царина од 25 одсто, фирма за свако возуло мора да плати царину у износу од 12.500 долара.

Питање на чија плећа заправо пада коначни „економски" терет царина је сложено.

Ако фирма која увози у САД пренесе трошак царине на купца тако што ће повећати малопродајне цене, економски терет царина сносиће амерички потрошачи.

Зашто Трамп фаворизује царине?

Доналд Трамп често истиче да царине штите и отварају радна места у САД-у, те их види као начин за раст америчке економије и повећање пореских прихода.

„Према мом плану, амерички радници више неће морати да брину о губитку посла због страних земаља", рекао је током предизборне кампање 2024. године.

„Уместо тога, стране земље ће бринути о губитку њихових послова због Америке".

Економски уредник ББЦ-ја Фаисал Ислам каже да Трамп жели суштински да промени економску карту света и смањи вишак Кине и Европе у спољнотрговинској размени са САД-ом, што он види као „искоришћавање Америке".

Трамп је такође изјавио да царине, попут оних које је увео на челик и алуминијум 2018. године док је био председник, штите националну безбедност САД-а, јер су „основа наше одбрамбено-индустријске базе".

Које царине је Трамп увео током првог председничког мандата?

Доналд Трамп је 2018. године увео царине и до 50 одсто на веш машине и соларне панеле.

Влада САД-а тврдила је да се амерички произвођачи у овим секторима боре са непоштеном конкуренцијом из иностранства.

Такође је увео царине од 25 одсто на челик и 10 одсто на алуминијум.

Међутим, изузеци су били челик и алуминијум из Мексика и Канаде, захваљујући споразуму о слободној трговини између САД-а, Канаде и Мексика, познат као Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА), који је касније замењен Споразумом између Сједињених Држава, Мексика и Канаде (УСМЦА).

ЕУ, која је била један од највећих извозника челика у САД, узвратила је увођењем царина на америчку робу вредну више од 3 милијарде долара, међу коју спадају фармерке, бурбон и мотори Харлеy-Давидсон.

Трамп је такође увео царине на кинеске производе, од меса до музичких инструмената, чија вредност је износила више од 360 милијарди долара.

Кина је одговорила увођењем царина на америчку робу, у вредности већој од 110 милијарди долара.

За време претходног председника Џозефа Бајдена, већина царина на робу из Кине је остала на снази, а уведене су и нове на неке производе, као што су електрична возила.

Какав утицај су царине које је Трамп увео током првог мандата имале на те земље?

Трампове царине су смањиле количину робе коју САД увозе из неких земаља, али су повећале извоз других земаља у САД.

Пре 2018. године, удео кинеске робе био је већи од 20 одсто укупног увоза САД-а, док данас чини мање од 15 одсто, показују подаци америчког Завода за статистику.

До 2023. године, Мексико је престигао Кину и постао највећи извозник у САД.

Сада у САД извози робу вредну 476 милијарди долара, док је вредност увоза из Кине 427 милијарди долара.

Ова промена је делимично због тога што су многе компаније, посебно произвођачи аутомобила, преусмериле производњу у Мексико како би искористиле предности споразума о слободној трговини са САД-ом и ниске трошкове производње у тој земљи.

Мексико је 2023. године постао седми највећи произвођач путничких возила на свету.

Земље источне Азије такође су забележиле пораст извоза у САД захваљујући Трамповим високим царинама на кинеске производе.

То је делимично зато што је њихова роба постала јефтинија за америчке потрошаче у односу на кинеску, а делимично зато што су многе кинеске компаније преселиле производњу у те земље да би избегле америчке царине.

Према подацима америчке Агенције за развој и промоцију спољне трговине, земље чланице Асоцијација нација југоисточне Азије (АСЕАН), као што су Индонезије, Филипини, Тајланд, и Вијетнам, извезле су у САД робу у вредности 158 милијарди долара 2016. године, док је извоз порастао на скоро 338 милијарди долара у 2023. години.

„Земља коју су царине уведене 2018. године најтеже погодиле била је Кина", каже др Николо Тамбери, економиста са Универзитета у Сасексу у Уједињеном Краљевству.

„Мислим да је Вијетнам вероватно био један од највећих добитника".

Царине су повећале производњу челика и алуминијума у САД-у, али су такође довеле до раста цена тих метала, сматра Институт Петерсон за међународну економију.

Институт наводи да је последица тога био губитак хиљаде радних места у другим производним секторима.

Институт Петерсон такође истиче да су Трампове царинске мере повећале цене у свим секторима што је погоршало положај потрошача у САД-у.

Трампов други мандат и нове царине

Трамп је запретио увођењем царина од 25 одсто на производе из Мексика и Канаде док ове две земље не заустави долазак миграната и илегално произведеног фентанила у САД.

Најавио је увођење „казнене" царине од 10 одсто на већ постојеће царине на кинеску робу, тврдећи да многе хемикалије које се користе за производњу незаконитог фентанила долазе из Кине.

Трамп је запретио и да ће увести царине на производе из ЕУ, рекавши: „Третирају се према нама веома, веома лоше".

Одговор Канаде и Мексика

Канадски премијер у оставци Џастин Трудо обећао је да ће узвратити контрацаринама на производе вредне милијарде долара.

„Ми ово нисмо желели нити тражили, али ћемо одбранити Канаду и Канаду", рекао је он на конференцији за новинаре у суботу, 1. фебруара.

Канада уводи царине од 25 одсто на америчку робу вредну 155 милијарди долара - 30 милијарди долара ц́е ступити на снагу у уторак, а још 125 милијарди долара за 21 дан.

Циљани артикли су америчко пиво, вино, виски, воц́е и воц́ни сокови, поврц́е, парфеми, одец́а и обуц́а, као и куц́ни апарати, спортска опрема и намештај.

Производи од дрвета и пластике ц́е се такође суочити са наметима.

Трудо је одбацио тврдњу да заједничка граница представља безбедносну забринутост, рекавши да мање од један одсто фентанила који улази у Сједињене Државе долази из Канаде.

Додао је и рекао да није разговарао са Трампом од инаугурације, али да ц́е држати отворене везе са америчким колегама.

Канада је највец́и амерички инострани добављач сирове нафте.

Према најновијим званичним трговинским подацима, 61 одсто нафте увезене у САД између јануара и новембра прошле године долази из Канаде.

Бела куц́а је у саопштењу оптужила мексичку владу да одржава „неприхватљив савез" са мексичким нарко картелима, које је Трамп првог дана новог мандата прогласио терористичким порганизацијама.

У одговору, мексичка председница Клаудија Шејнбаум одбацила је ове тврдње, називајући их „клеветом".

Шејнбаум је позвала САД да учине више на сузбијању илегалног протока оружја на југ којим се картели наоружавају.

Њена земља је, каже, вољна да сарађује са САД.

„Проблеми се не решавају наметањем тарифа, вец́ разговором".

Министарству економије је наложила да на амерички потез одговори царинским и нецаринским мерама.

Очекује се да ц́е те мере подразумевати узвратне царине од 25 одсто на америчку робу.

Одговор Кине

Пекинг је саопштио да је врло незадовољан наметима и да им се одлучно противи.

Нови намет од 10 одсто биће додат на већ постојеће царине уведене током првог мандата Трампа, али и администрације бившег председника Џозефа Бајдена.

Из Кине су најавили да ц́е поднети тужбу Светској трговинској организацији против САД због њихове „погрешне праксе" и да ц́е предузети контрамере да „заштити сопствена права и интересе".

Економисти кажу да би царине и накнадни намети могли да подигну цене у Америци за широк спектар производа, од аутомобила, дрвне грађе и челика до хране, попут смрзнутог помфрита, авокада и парадајза, као и алкохола.

Како би царине могле да наштете Канади и Мексику?

Царине наносе штету економијама Канаде и Мексика, каже професор Стивен Милард из британског Националног института за економска и друштвена истраживања.

Обе земље су у великој мери зависне од САД-а.

Тренутно, САД купује 83 одсто укупне робе коју Мексико извози, као и 76 одсто канадског извоза.

„Канада продаје велике количине нафте и машина САД-у, и царине од 25 одсто би могле да смање њен БДП за 7,5 одсто током пет година, што би био значајан ударац", каже професор Милард.

„Царине Мексику од 25 одсто значе да би компаније које су отвориле фабрике аутомобила у тој земљи могле релативно лако да пребаце производњу у матичне земље тих произвођача.

„Царине би могле да смање БДП Мексика за 12,5 одсто током пет година, што би био огроман губитак".

Лила Абед из Мексичког института при америчком истраживачком Центру Вилсону, каже да би царине САД-а биле „погубне" за мексичке раднике.

„Отприлике пет милиона радних места у САД-у зависи од трговине између САД-а и Мексика... а недавна студија показује да око 14,6 милиона радних места у Мексику зависи од трговине са северноамеричким партнерима", каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]