Затвореник број 320535: Саркозијева књига о 20 дана иза решетака

Објављена за мање од три недеље, књига Николе Саркозија „Дневник затвореника“ (Ле јоурнал д'ун присонниер) има много описа о боравку бившег француског председника у изолационом крилу париске казнене установе.

Из књиге сазнајемо да је затвореник број 320535 имао ц́елију од 12 квадратних метара, са креветом, радним столом, фрижидером, тушем и телевизором.

Ћелија има и прозор, али је поглед био блокиран масивном пластичном плочом постављеном споља.

„Било је довољно чисто и светло“, пише 70-годишњи Саркози.

„Да није било ојачаних врата са отвором за очи кроз који су затворски чувари могли да гледају, човек би могао да помисли да је у хотелу са две звездице".

Саркози је у новембру пуштен из затвора Санте у Паризу након што је у њему био само 20 дана од укупне, петогодишње затворске казне због учешц́а у завери за финансирање предизборне кампање.

Затворске мемоаре је објавио на 216 страница.

Између осталог, пише да му је речено му да ц́е у ћелији морати да буде 23 од 24 сата и да му је забрањен контакт са било ким осим са запосленима у затвору.

Бивши француски председник је одлучио да не искористи могуц́ност свакодневне шетње по дворишту, јер је то „више као кавез него место за шетњу“.

Уместо тога, свакодневно је вежбао на траци у малој спортској соби, која је „у мојој ситуацији, постала права оаза“.

Има још много сличних ствари.

Саркози пише да није спавао због комшије из суседне ћелије, који је целу ноћ певао песму из филма „Краља лавова“ и лупкао кашиком по решеткама просторије.

Дирнула га је, наставља, „љубазност и поштовање које је осетио од стражара".

„Свако од њих ме је ословљавао титулом председник“.

Пише и да је успео да прекрије зидове ц́елије писмима и разгледницама људи који су му изражавали подршку.

„Дирљиво и искрено, сведочило је то о дубокој личној вези, иако сам одавно напустио функцију председника“, пише он.

Детаљи су фасцинантни, али можда су значајнија размишљања о судбини, правди и политици.

Суд је у октобру прогласио Саркозија кривим за криминално удруживање јер је дозволио подређенима да покушају да од од либијског пуковника Моамера ел Гадафија прикупе новац за изборну кампању пре 20 година.

Судија је могао да дозволи Саркозију да остане на слободи до жалбе, али је пресудио да бивши француски председник ипак оде у затвор.

Три недеље пошто је ушао у затвор, Саркози је из њега изашао на слободу после молбе његових адвоката.

Бивши француски председник одлучно пориче оптужбе и тврди да је жртва политички мотивисане клике унутар француског правосудног система.

Све то понавља и у књизи.

Саркози себе пореди са најпознатијом француском жртвом правосуђа, Алфредом Драјфусом, јеврејским официром који је послат на Ђавоље острво на основу лажне оптужбе за шпијунажу.

„За сваког непристрасног посматрача који познаје историју сличности су запањујуц́е“, пише он.

„Афера Драјфус је настала на основу лажних докумената. И моја такође...

„Драјфуса су понизили пред војницима, одузевши му одликовања. Ја сам отпуштен из Легије части, наочиглед целе нације.

„А Драјфус је био затворен у Сантеу - месту које сада добро познајем“, пише Саркози.

Отпуштање из Легије части, Саркози је видео као прилику да се обрачуна са садашњим француским председником Емануелом Макроном.

Од блиског присталице Макрона, Саркози сада каже да је „окренуо страницу, али да не иде толико далеко да се систематски противи његовој политици или личности".

„Макрон вец́ има превише декларисаних непријатеља, клеветника и разочараних пријатеља да бих им се и ја пирдружио.“

Саркози замера Макрону што никада није имао „храбрости“ да га лично позове како би објаснио зашто је отпуштен из Легије.

„Да је телефонирао, разумео бих његове аргументе и прихватио одлуку“, пише он.

„То што то није учинио показало је да су његови мотиви били у најмању руку неискрени.“

Рецензентима књиге највише пажње привукао је Саркозијев однос са другом политичком лидерком - Марин Ле Пен.

Пре свега, због неуобичајене наклоности коју бивши председник показује према његовој некадашњој заклетој ривалки.

„Ценим њене јавне изјаве после изрицања пресуде мени. Биле су храбре и потпуно недвосмислене“, пише он.

Саркози јој је телефонирао да јој се захвали и каже да су водили пријатељски разговор, на крају којег се обавезао да нец́е бити страна ни у каквом будуц́ем „Републиканском фронту“ осмишљеном да спречи њено Национално окупљање (странка Марин Ле Пен) да победи на изборима.

​​„Многи данашњи гласачи [Републиканске странке] били су моје присталице док сам био политички активан...

„Вређање лидера Републиканске странке јесте вређање њихових гласача, односно људи који су потенцијално наши гласачи.

„Имам много разлика са лидерима Републиканске странке, али искључити их из републиканског круга била би грешка.“

Овакве похвале из мејнстрима су ретке за Марин Ле Пен и младог колидера странке Жордана Барделу.

С обзиром да долазе од бившег председника који и даље има велики утицај у традиционалној француском десницом, речи су попут политичке златне прашине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]