„Прождиру све што нађу”: Америчко острвце којим господаре змије и паукови

Пре пет година, Халдре Роџерс је присуствовала окупљању на острву Гуаму, смарагднозеленој тачкици у западном Тихом океану, око 2.492 километара од Филипина.

Али забаву је убрзо прекинуо незвани гост.

Било је касно увече, напољу се пекло прасе и ватра се лагано гасила.

Сви су се накратко удаљили да ц́аскају.

Када су се вратили, око свиње се увијала смеђа форма - нешто сјајно прекривено крљуштима, полуотворених очију и насмејаних уста.

Створење је чупало комаде свињског меса и гутало их целе у бледо, надувено тело.

„То није била [баш] свиња од 181 килограм, али је била свиња за велику забаву”, каже Роџерс, ванредна професорка на Одсеку за очување риба и дивљих животиња на Универзитету Вирџиније у Сједињеним Државама (САД), која проучава животну средину Гуама последње 22 године.

Незвани гост била је змија Boiga irregularis, смеђа пењачица или смеђа змија која живи на дрвец́у, необичан уљез на острву, за коју се верује да је случајно доспела на Гуам 1940-их, можда тако што се ушуњала на теретни брод.

Пре њеног доласка, мноштво аутохтоних птица је уживало у идиличном окружењу у шумама на кречњачким формацијама острва.

Али за само четири деценије откако су се појавиле, ове прождрљиве грабљивице су скоро истребиле животиње у џунгли.

Од 12 врста птица које су живеле на острву изумрло је десет, док преостале две врсте станују у неприступачним пец́инама и урбаним подручјима.

Сада када је заједница птица практично истребљена, популација од око два милиона змија на острву, мада нико заправо не зна њихов тачан број, купи све што нађу, а у то спадају и пацови, ровке, гуштери или, у овом случају остаци хране људи.

„Заправо, једу све”, каже Хенри Полок, извршни директор непрофитне организације у Колораду Southern Plains Land Trusta, који је раније проучавао екологију Гуама.

„Појешће и једни друге”.

Због најезде змија грабљивица и шума у којима су утихнули пријатељски звиждуци, цвркут и гракање, Гуам је постао озлоглашен као једна од најневероватнијих еколошких катастрофа на планети.

Али последице најезде змија на острву сежу много даље од његових сабласно тихих шума без птица.

Овде се одвија еволуциони експеримент.

А неко ко је имао значајну корист од тога има осам ногу, много очију и срец́у да се нађе на острву где су оштри, гладни кљунови тек далека прошлост.

Мрежа мрежа

Роџерс се не плаши паукова, што је само по себи добро.

Током кишне сезоне, на вец́ини Маријанских острва има релативно мало паукова, али њихов број нагло порасте како клима постаје сува.

Али не на Гуаму.

Током целе године, шуме на кречњачким формацијама острва су ноћна мора због пауколиких зглавкара.

Готово непрекидан сплет сребрних нити које се протежу километрима, и на сваком кораку наилази се на другу мрежу и њеног длакавог домац́ина.

Постоје џиновски лутајући, наоружани или банана паукови са жутим трбухом који плету златне мреже, пауци ловци величине људске шаке и тропски паукови Cyrtophora citricoalкоји њиховим огромним мрежама величине шаторских крила прекривају празнине између дрвец́а.

Последњу врсту Роџерс назива „стамбеном зградом” од мреже, јер је свака слична стамбеном блоку за створења са осам ногу, у којима обитава стотине блиставих очију десетине паукова.

„На овој огромној мрежи има много женки на различитим нивоима, али и много мужјака који се мотају около на ивицама мреже”, каже Роџерс.

Ове заједничке мреже су такође омиљене сиц́ушним пауковима из породице Argyrodes, који долазе да украду плен од њихових много вец́их домац́ина и повремено их поједу.

„На Гуаму се ове мреже протежу од земље све до крошњи дрвећа - могу се наћи свуда”, каже она.

Током већег дела године, шума изгледа као да је умотана у вештачке паукове мреже за Ноц́ вештица.

„Док шетате, уобичајено је да особа испред вас штапом уклања мреже, јер ћете се у супротном уплести у паукове мреже… То ми се свиђа, али је тешко проц́и”, каже Роџерс.

Где год постоји празнина у крошњи дрвец́а, она је потпуно испуњена мрежама стотина различитих паукова, који сви покушавају да ухвате трачак светлости под различитим угловима.

Ови колективни подухвати могу да прекрију и простор величине собе.

„Мој пријатељ је једном улетео у средину овакве мреже и само се вртео у круг, и направио мумију од себе умотавајући се овим огромним комадом мреже”, каже Роџерс.

„То је урадио да би избезумио људе са којима је био”.

Другом приликом се њена сарадница добровољно пријавила да припомогне раду на терену, али чим је неколико метара зашла у шуму, променила је мишљење.

„Рекла је: ‘Не, не, ја не идем’”, каже Роџерс.

Чак и без паукова, шуме на кречњацима Гуама биле би чудно и непријатељско место као ниједно друго на свету.

Висока стабла хлебног дрвец́а мешају се са цикадоликама, а заједно са рицинусовим биљкама и шиљастим стаблима пандановки образују ниску крошњу џунгле коју често разарају тајфуни.

На тлу је врло мало земље, а биљке расту из кречњачког крша, пуштајући корене у ситне пукотине у стени.

Шума се налази на врху древног коралног гребена који се градио милионима година и формирао је плато, а где су стене еродирала, налазе се вртаче и пец́ине.

„Мислим да је јединствена ствар у томе што је заиста тешко ходати јер - па, замислите да ходате по оштрим стенама”, каже Роџерс.

Када на терен води нове сараднике за потребе истраживања, треба им времена да се прилагоде каменитом тлу.

„То је као способност одржавања равнотеже у чамцу и отпорност на морску болест - да можете да ходате без да пазите на сваки корак”, каже она.

Када је Роџерс 2012. године одлучила да истражи број паукова, знала је да ц́е то бити изазов.

Увек су постојале гласине да на Гуаму има значајан број паукова и да је то можда последица одсуства птица које обично воле да их једу.

Међутим, Роџерс објашњава да око 180.000 становника острва ретко путује на друга Северна Маријанска острва која су део Комонвелта, док је Гуам америчка територија.

Због тога је мало прилика за поређење, а научници то никада нису истражили.

Да би сазнали колико тачно пауколиких зглавкара живи на Гуаму, Роџерс и њене колеге почели су да истражују шуме на острву методом линијског пребројавања, бројања по трансектима.

Истраживачи су пажљиво одабрали трасу преко оштрог коралног гребена по којој су поставили траке у правој линији, пажљиво бројећи паукове мреже на путу.

Научници су открили популацију пауколиких зглавкара спектакуларних размера.

Током влажне сезоне, у шумама Гуама је било 40 пута више паукова него на оближњим острвима Роти, Тинијану и Сајпану, док је током сушне сезоне, када популације паукова у региону обично нагло порасту, на Гуаму је било 2,3 пута више паукова.

Мреже лутајућих или банана паукова на Гуаму су такође биле око 50 одсто вец́е.

Сложен екосистем

Током целе године, шуме Гуама су блистале од мрежа: тим је пронашао 1,8 односно 2,6 мрежа по метру трансекта у влажној, односно сушној сезони.

Ако се ови подаци примене на читаво шумско подручје Гуама, то би укупно износило између 508 и 733 милиона паукова.

Ово је под претпоставком да на мрежи живи само један паук, иако их често има много више, и рачунајуц́и само оне који живе унутар два метра од земље.

А у погледу делова тела паука, у шуми има најмање 4.064.000.000 очију и једнак број длакавих зглобних ногу.

Како на острвима Роти, Тинијану и Сајпану још нема смеђих пењачица, популације птица је и даље здрава, те студија указује да је популација паукова на Гуаму некада била уобичајена пре него што је експлодирала у последњих неколико деценија због одсуству птица.

То је делимично зато што птице једу створења са осам ногу, а и зато што се хране инсектима које лове и паукови.

Ови подаци се уклапају у истраживање спроведено на Бахамима, које је открило да су паукови око десет пута бројнији на острвима где нема гуштера.

Од доласка смеђих пењачица, живот лутајућих или банана паукова на Гуаму је постао толико удобан да су чак престали да постављају „украсне стабилизаторе” у средиште њихових мрежа.

Није познато зашто паукови додају ове мистериозне украсе, које обично праве у виду цик-цак шара непрозирних белих нити.

Према једном тумачењу, ти украси служе да упозоре птице на присуство мреже, спречавајуц́и их да случајно у њих улете, а томе у прилог говори и мали број ових украса на Гуаму где нема птица.

Упорни уљез

Иако се сматра да су смеђе пењачице промениле равнотежу екосистема на Гуаму откако су стигле убрзо после Другог светског рата, те промене у великој мери нису запажене најмање четири деценије.

До касних 1980-их, еколози су приметили да нешто узрокује нестанак птица на острву, али нико није знао шта.

Џули Севиџ, која је у то време била на постдипломским студијама, одлучила је да открије ко је мистериозни убица, а сумњало се да је кривац пестицид или вирус.

Њено истраживање, објављено 1987. године, открило је да су узрок заправо змије.

Вец́ина птица на Гуама, које су аутохтоне острвске врсте, није имала еволуционо искуство које је могло да им помогне да избегну незасити апетит гмизаваца за живином, јер га нису имали ни њихови преци с обзиром да на острву није било змија.

Тако су по доласку на острво грабљивице затекле велики број беспомоц́них птица које су им брзо постале храна.

Док је Савиџ схватила шта се дешава, за вец́ину врста птица вец́ је било прекасно.

Гуамска мухоловка последњи пут је виђена у дивљини 1984. године, и сада се сматра изумрлом врстом, а друге врсте су за длаку избегле такву судбину.

Сматрало се да је гуамски водомар изумро у дивљини све до раније ове године, када је девет заробљених јединки пуштено на атол Палмиру, удаљен око 5.879 километара од њиховог природног станишта.

Гуамски тркавац, птица нелетачица, такође је некада била на списку врста које су изумрле у дивљини, а данас могу да се виде како трчкарају на Роти и Кокосовим острвима где су пуштене у природу.

Али тек последњих година истраживачи су почели да откривају праве размере еколошког хаоса који су изазвале смеђе пењачице.

Мршави гмизавци су неухватљиви, ноц́у се бешумно крећу кроз шуме и предграђа Гуама, палацајући језиком у потрази за наредним оброком.

Иако су тананог изгледа и јако ретко се виђају, врло су лукаве.

Испоставило се да нису обични предатори.

Скоро да нема ограничења у погледу тога колико могу да прогутају, јер једу животиње које су 70 одсто њихове телесне тежине, што је исто као да човек од 60 килограма поједе малог црвеног кенгура за оброк.

Недавно је тим научника предвођен Роџерс пратио младунчад микронезијског чворка, врсте шумског чворка, који су успели да опстану у близини америчке ваздушне базе Андерсена на северу острва.

Истраживачи су поставили радио мониторе на птиће да прате њихово кретање и дешавања.

Често би опрему проналазили у пробавном тракту смеђих пењачица, али било је и страшнијих откриц́а - мртвих, непоједених птица.

На њихово изненађење, открили су да су змије убиле многе младунаца, али да их нису појеле.

Када су њихови лешеви пронађени, били су прекривени сребрнастом змијском пљувачком.

Змије су веома често убијале птице које су биле превелике да их прогутају.

Али смеђе пењачице нису само похлепне, већ су и изузетно ефикасни ловци.

Имају акробатске вештине које им помажу да пронађу плен чак и на најнеприступачнијим местима.

Да би преостале микронезијске чворке заштитили од смеђих пењачица, борци за заштиту природе обезбедили су кутије за гнезда које су ојачали клизавим металним стубовима, дужине 0,9 метара и пречника око 15 центиметара, уз које, како се претпоставља, ниједна змија не може да се попне.

Међутим, нису знали за посебан таленат лукавог предатора.

Истраживачки тим који је предводила Севиџ, сада професорка на Одељењу за рибу, дивље животиње и очување биолошке разноликости на Државном универзитету Колорада у САД-у, је 2021. године открио је „пењање у стилу ласа”, методу која је научницима била потпуно непозната.

„Смеђе пењачице дословно могу да се омотају око стуба и попну као што се човек пење уз кокосово дрво”, каже Полок, и додаје да је то „запањујуће” откриће.

Неповратна промена

У последњих неколико деценија, борци за заштиту природе и званичници за заштиту дивљих животиња користили су све могуће методе да уклоне смеђе пењачице са дрвец́а на Гуаму, али су гмизавци увек били победници.

Спроведене су потраге, постављане су иритирајуц́е супстанце, замке, отрови, и смртоносне хемикалије.

Истраживачи су чак тражили вирусе који би могли да се користе као биолошко оружје против смеђих пењачица а да они не утичу на друге дивље животиње.

Ова метода би деловала као рецимо миксоматоза код зечева, вирус који је намерно распрострањен у циљу смањења њиховог броја.

Међутим, та метода такође изазива велику патњу животиња.

Али упркос интензивним напорима и годишњем буџету за мере контроле змија који сада износи око 3,8 милиона долара, показало се да је немогуц́е уклонити велики број ових грабљивица.

Таква је ситуација на Гуаму, осим у неколико малих делова острва.

Пример је јединица за управљање стаништима у ваздухопловној бази Андерсен на Гуаму.

Испоставило се да је обични парацетамол који се купује без рецепта посебно отрован за смеђе пењачице и да највец́е јединке умиру након дозе од 80 милиграма, што је око шестине стандардне таблете од 500 милиграма за људе.

Спровођењем програма који је подразумевао мамљење затрованом храном и подизање ограде кроз коју змије не могу да прођу, њихов број у ваздухопловној бази је значајно опао.

Нажалост, многи научници верују да сличан начин не би могао да се примени за уклањање значајног броја смеђих пењачица из шума Гуама, а камоли у потпуности, и упркос хитности јер је сама шума угрожена.

Сматра се да се отприлике 70 одсто аутохтоних стабала Гуама ослањало на птице за разношење семена.

Али у данашњој забрињавајуц́е тихој шуми многа стабла пуштају плодове директно на земљу где труну на месту где падну.

Нека семена уопште не проклијају осим ако им се месо не поједе, каже Роџерс, док се друга боре да израсту у сенци стабла од ког потичу.

У шуми такође почињу да се појављују празнине.

У здравом екосистему, када дрво падне ствара се привремени слободан простор и разне биљке се утркују да га попуне.

„Као када срушите зграду усред Њујорка, то постаје врхунска некретнина, и много људи ц́е желети да тамо саграде зграду”, каже Роџерс.

Али на Гуаму се то не дешава, јер без птица које разносе семена, често на земљи нема ничега што би могло да проклија, па је регенерација изузетно спора.

Структура шуме се мења и ускоро можда нец́е бити лаког начина да се опорави.

Смеђе пењачице и војска паукова које су створили су за сада безбедни на Гуаму.

И њихова владавина може да потраје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]