Како се ширио бунт на факултетима у Србији и шта кажу студенти

Уместо „ја" говоре „ми".

На позиве власти у Србији, које тврде да су им испуниле све захтеве, да се врате пређашњем студентском животу, за сада једногласно одговарају - не.

Студентски бунт у Србији, један од највећих последњих деценија, почео је блокадом једног факултета у Београду, да би се постепено проширио на више од 50 широм земље.

Један од захтева властима је да се потпуно истражи одговорност за обрушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 15, а двоје тешко повређено.

„Студенти су превише дуго ћутали и сви ови догађаји су били кап неодговорности која је прелила нашу чашу", говори Максим Илић, студент медицине из Новог Сада, за ББЦ на српском.

Блокаде су почеле на Факултету драмских уметности у Београду у другој половини новембра.

„Ми смо сви једна заједница. Не постоји ја у овом тиму", описује Илић за ББЦ на српском како студенти „дишу" током блокада.

За разлику од ранијих протеста, студентски бунт нема једног организатора нити лице протеста.

Многи од учесника не желе да говоре под именом и презименом.

Неки зато што, кажу, страхују од јавног блаћења у провладиним медијима, други јер сматрају да њихово име није важно.

Потпишите ме само као студенткиња, није битно како се зовем, каже једна учесница коју је ББЦ на српском позвао да говори за овај текст.

Нема прецизних података колико је тачно студената у блокади, а овај вид протеста подржали су појединачни факултети и проширени ректорски колегијум Београдског универзитета (БУ).

Ректорати у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу не слажу се, међутим, са блокадама факултета.

Индекс као улазница

Иако немају центар из кога би координисали блокаде на појединачним факултетима, начин на који су организовани је сличан.

Док су се студенти крајем 1990-их, када је организован велики протест због крађе локалних избора у време режима Слободана Милошевића, уживо договарали о наредним корацима, данашње генерације студената су окренуте техонологијама.

На разним апликацијама и платформама друштвених мрежа деле обавештења о распореду догађаја на факултету, попут филмских вечери, а тако се најчешће договарају и о сменама на блокадама и другим акцијама.

Студенти који су се касније придружили, од искуснијих колега преузимају савете и чини се да су веома добро умрежени.

Као што инсистирају на заједништву, тако већина не дозвољава да се на факултете уђе без индекса.

Књижица црвене боје - доказ да је студенткиња - била је потребна новинарки ББЦ на српском да прође кроз масивна врата Филолошког факултета у Београду почетком децембра.

Тамо су је, у мермером поплоченом ходнику, дочекале столице и дрвене клупе на којима су храна, вода и слаткиши.

Како одмичу дани у блокадама, множе се позиви да се донесу намирнице, средства за хигијену, покривачи.

Студенти деле задужења тако да на појединим факултетима имају редарску службу, групе које скупљају донације, разговарају са медијима, брину се о свакодневним потребама.

Више људи се смењује на истом послу тако да имају прилику и да се одморе.

„Сви у томе учествујемо добровољно. Ја ћу вероватно бити хигијеничар", каже Илић уз осмех.

Више пута током разговора понавља реч „солидарност".

„Када се ова ситуација разреши, треба да остане ово заједништво и да наставимо да сарађујемо."

Шта траже студенти?

Први захтев је објављивање докумената која се односе на реконструкцију Железничке станице у Новом Саду.

Док је Влада Србије, на захтев председника државе Александра Вучића, објавила документацију на сајту и тврди да је тај захтев испуњен, студенти сумњају да је потпуна и траже њену проверу.

Студенти траже и кривичну одговорност оних који су физички нападали учеснике блокада претходних недеља, као и одбацивање оптужби против ухапшених и приведених на протестима.

Неки од наводних нападача поднели су оставке на јавне функције, пренело је више медија, али ББЦ на српском није добио званичну потврду те информације.

Један од студентских захтева је и кривична одговорност за нападе на студенте ФДУ током блокада у Београду, а Више јавно тужилаштво је саопштило да је „идентификовано петоро" људи осумњичених да су 22. новембра 2024. године били насилни према студентима тог факултета.

Из власти тврде да су сви захтеви студената испуњени и позивају их да се врате учењу, што студенти за сада одбијају.

„Тужилаштво је саопштило да је у истрази о паду надстрешнице саслушало више од 100 људи и да је десет у притвору.

„Имате оставке два министра, имате објављивање 195 докумената, имате за 20 одсто веће издвајање за факултете. Ја бих рекао да је све оно што је тражено испуњено", рекао је премијер Милош Вучевић.

'Хоћемо да нас чују'

Шок, потом постепено поимање каква се трагедија догодила, а онда огромна жалост, тако Максим Илић описује дане после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

„Сваки човек са емпатијом нема никакву другу реакцију осим да пусти сузе на све што се догодило", каже 22-годишњак.

Жалост, али и бес због трагедије у којој је погинуло 15 људи излили су се на улице Новог Сада, прво на масовном протесту на коме је било инцидената, а потом у мирне 15-минутне скупове којима се одаје пошта страдалима.

Сада и студенти из других градова свакодневно излазе на улице у исто време - 11:52 када је пала надстрешница - и одају пошту страдалима.

Од почетка децембра, новосадски студенти почели су да блокирају високообразовне установе пратећи сличне акције из Београда.

„На Медицинском факултету у Новом Саду осећали смо потребу да нас људи чују", говори Илић у телефонском разговору.

Ректорат и декански колегијум новосадског универзитета, међутим, не прихватају овакав вид протеста.

Факултети „морају остати отворени и функционални за све студенте и професоре".

„Сваки облик насиља или блокаде рада факултета је недопустив и супротан вредностима за које се академска заједница залаже. Универзитет је место које припада свима, без обзира на политичка уверења", наводи се у саопштењу.

Као и многи други студенти, Илић наглашава да „не припада ниједној политичкој или активистичкој организацији".

„На протестима сам искључиво учествовао као незадовољни и независни грађанин", каже.

'Нашла сам се међу својима'

Међу првим факултетима који су почели блокаде били су филозофски.

Тако је било и у Нишу, где студира Лана Станисављевић.

Када је одлучила да се придружи колегама, није очекивала толики број младих на једном месту.

„Стално мислим да живим у затвореном кругу у ком сам окружена људима сличног мишљења, па сам зато веровала да ће мало нас бити тамо", каже она за ББЦ на српском.

Пошто су првобитно блокирали Филозофски факултет у Нишу, студенти су 4. децембра почели блокаду зграде нишког Ректората.

Када је ушла у ректорат, осећала се као „међу својима".

„Тај осећај сигурности који сам имала јер се сви заједно боримо за исте идеје и исти циљ је непроцењив", каже ова Нишлијка.

Иако су појединачни факултети стали уз студентске блокаде, нишки Универзитет је саопштио да подржава студентске захтеве, али не и блокаду високошколских установа.

„Позивамо све студенте да наставе остваривање њихових академских права и дужности у духу толеранције и међусобног уважавања, уз несметан образовни и радни процес", наводи се у саопштењу потписаном са „Универзитет Ниш".

За Лану Станисављевић ова објава је „била врло скромна и недовољно снажна".

„Погађа ме што нишка академска заједница ћути, нису толико снажно за блокаде.

„Све је доста централизовано, и пре ће неко у Београду да добије подршку од универзитета или факултета", додаје.

Скрајнуто у односу на друге колеге из Србије, осетио се и Драгослав Васиљевић, студент хармонике на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, граду који се последњи међу универзитетским центрима придружио студентским протестима.

„Наш универзитет је некада помало одсечен од света, и било је битно да се организујемо да бисмо раширили вест о тренутним догађањима, шта студенти траже и због чега", објашњава 23-годишњи младић из околине Шапца.

Он прве дане блокада описује као брзе и спонтане.

„Идеју су имали студенти сликарства нашег факултета.

„Некад ми се чини да студенти хуманистике и уметности боље осећају стварност", каже за ББЦ на српском.

Прва 24 сата у згради ректората су, каже, била „узбудљива и занимљива".

Студенти не напуштају блокиране установе, а да би употпунили време организовали су квизове, вечери поезије и сликарске радионице.

„Није нам напорно, знамо зашто смо ту.

„Једно је када нешто међу собом незванично причамо, а друго када сви заједно уђемо у блокаду. Онда све добија смисао и значај", каже.

Факултет их је подржао, али не и управа крагујевачког Универзитета.

„Посебно бисмо желели да нагласимо да је Универзитет место посвећено науци и образовању и да у потпуности осуђујемо сваки вид политизације највиших научних институција", саопшено је из Универзитета овог града у централној Србији.

'Један може све да промени'

Почетком децембра могли су на прсте једне руке да се изброје факултети Београдског универзитета на којима није стајао исписан транспарент „Блокада".

Сада на свакој згради факултета у Београду стоји иста порука.

„Већина младих је до скоро размишљала 'Ма шта ћу ја један променити'.

„Али ако свако од нас одлучи да крене, баш тај један може да промени све", каже Дуња Станојковић из Панчева.

Њен Ветеринарски факултет један је од последњих који се придружио блокадама.

У недељи пред празнике студенти су требали да изађу на испите у децембарском року, последњем за полагање испита пренетих из претходне године.

„Ја прва имам испите које сам спремала и хтела да очистим, али ми је дупло драже што су изгласане блокадę, јер рокова ће бити, а ових 15 живота никад неће моћи да се врати", говори.

Када је чула да је надстрешница пала, прво се уплашила за најбољу другарицу из Новог Сада, а потом помислила да је и она могла да буде на месту страдалих јер свакодневно путује возом из Панчева.

Више декана је подржало студентске блокаде, као и ректорски колегијум БУ.

„Универзитет у Београду снажно подржава студенте у иницијалним захтевима које износе као самосвесни и академски грађани.

„Захтевамо хитно деловање надлежних органа у циљу испуњења студентских иницијалних захтева", пише у саопштењу.

Дуња је део блокада јер верује да „систем мора да се мења".

„Када би факултети остали сложни, ја бих била спремна да останем на блокадама колико треба - годину дана, годину дана", каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]