Од Ирана преко Кине до Венецуеле: Како је заплењени танкер крио прави положај

- Аутор, Џошуа Читам, Пол Браун, Ричард Ирвајн-Браун и Мет Марфи
- Функција, ББЦ Верифај
- Време читања: 5 мин
Нафтни танкер који су у среду, 10. децембра заплениле америчке снаге имао је историју лажирања или скривања информација о локацији.
И то вероватно да би скривао активности, показују подаци праћења брода.
У среду увече, Америка је потврдила де је запленила брод током рације хеликоптером близу обале Венецуеле.
ББЦ Верифај је потврдио да је дотични брод заправо Скипер, упоредивши знак на снимцима које су објавиле САД са референтном сликом коју је користио ТанкерTrackers.com, интернет страница која прати пошиљке нафте.
Подаци које пружају јавно доступне интернет странице за праћење дају некомплетну слику о кретању брода, а пре заплене брод није објавио положај још од 7. новембра.
Компанија за поморску аналитику Кплер такође је сугерисала да је брод учествовао у претовару са брода на брод.
Америчка државна тужитељка Пем Бонди описала је брод као „танкер за сирову нафту коришћен за превоз санкционисане нафте из Венецуеле и Ирана".
Америчко министарство финансија први пут је увело санкције овом броду 2022. године, док је пловио под именом Адиса, и био оптужен да је део „међународне мреже кријумчарења нафте".
Скипер је пловио под заставом Гвајане, али је влада ове земље брже-боље издала саопштење да је 20-годишњи танкер „лажно истакао заставу Гвајане јер није регистрован у Гвајани".
Стручњаци су за ББЦ Верифај рекли да је Скипер највероватније део такозване „тамне флоте", глобалне мреже нафтних танкера који желе да избегну нафтне санкције кријући право власништво, идентитете и историјате путовања.
Скривање положаја
Према повељи Уједињених нација, сви бродови изнад одређене тонаже морају да носе уређај за праћење звани Аутоматски идентификациони систем (АИС).
Ови уређаји за праћење емитују информације о бродовима, међу њима њихову локацију и могу се пратити на интернет страницама као што је MarineTraffic (Поморски саобраћај).
Али постоји некомплетан и обмањујући јавни историјат кретања танкера Скипер.
Према сајту МаринеТраффиц, последња позната лука била је Соруш у Ирану 9. јула, где је пристао након што је застао у Ираку и Уједињеним Арапским Емиратима.
Али Кплер указује на то да је то саставни део обрасца Скиперових обмањујућих уноса.
Аналитичари из ове фирме кажу да је на брод претходно била утоварена сирова нафта из Венецуеле и Ирана, док је он фалсификовао положај преко локатора на броду, што је процес познат као лажирање (споофинг).
Венецуела има неке од највећих резерви, али су јој 2019. године Америка је увела санкције на извоз у покушају да доведу до промене власти администрације председника Николаса Мадура, нашироко оптужене за крађу избора.
Фирма је истакла да иако је бродски АИС показивао да је овај 7. и 8. јула био на ирачком нафтном терминалу Басрах, извештаји са терминала не бележе да је брод био присутан.
Уместо тога, Скипер је утоварао сирову нафту на острву Карг у Ирану, каже Кплер.
Скипер је потом отпловио на исток, показују подаци праћења, где Кплер сугерише да је извршио претовар са брода на брод између 11. и 13. августа.
Терет је касније истоварен у Кини, где Кплер каже да је био „лажно пријављен".
Вратио се преко Ирана и отпловио према Карибима.
Скипер је последњи пут обзнанио положај 7. новембра, неколико километара од обале Гвајане.
Његова локација поново се појавила 10. децембра, након америчке рације.

У међувремену, сателитски снимци које је идентификовао ТанкерТрацкерс.цом а потврдио ББЦ Верифај показују да је Скипер био присутан у луци Хозе у Венецуели 18. новембра, а у то време се није појављивао на интернет страницама за праћење.
Од увођења санкција, аналитичари кажу да је постало уобичајено за бродове да лажирају или скривају положај док утоварају нафту у Венецуели.
Брод је до 16. новембра на терминалу утоварио „најмање 1,1 милиона барела сирове нафте Мереј" и навео Кубу као крајње одредиште, рекли су аналитичари Кплера.
Постоје докази и да је Скипер учествовао у претовару са брода на брод са још једним пловилом 7. децембра, свега неколико дана пре него што су се на њега укрцале америчке трупе.
Сателитски снимци у које је имао увид Кплер наизглед приказују ту размену, а Кплер је идентификовао Скипер као један од бродова.
Претовар се десио уз обалу Венецуеле, близу града Барселоне.
Према МаринеТраффиц-у, Скипер се последњи пут појавио уз обалу Гвајане неколико недеља раније.
Кплер је за ББЦ Верифај рекао да је између 28. октобра и 4. децембра, Скипер емитовао „изманипулисане" сигнале АИС-а који нису одражавали његову стварну локацију.
Такве активности избегавања санкције нису неуобичајене за извоз венецуеланске нафте, каже Кплер.
Компанија је рекла да танкери често пребацују товар уз обалу Малезије, пре него што се нафта увезе у Кину.

Бивши белгијски поморски поручник и аналитичар Фредерик Ван Локерен рекао је за ББЦ Верифај да иако такви претовари са брода на брод нису илегални или погрешни, „крајње су неуобичајени".
Он је рекао да су такве активности обично знак да бродови покушавају да избегну санкције, пребацујући нафту на бродове који нису јавно повезани са кријумчарењем.
Ван Локерен је рекао да су венецуелански капацитети за рафинирање последњих година значајно умањени и да „зависе" од савезника у Ирану и Русији за претварање властите сирове нафте у комерцијално уносније производе.

Ко је власник танкера Скипер?
MarineTraffic као стварног власника и оператера наводи нигеријски Томароуз глобал вентерс, а као регистрованог власника компанију Тритон Навигатион Цорп са Маршалских Острва.
Тритона је користио санкционисани руски нафтни магнат Виктор Артемов за функционисање светске „мреже кријумчарења нафте", објавило је Америчко Министарство финансија је 2022. године.
Тада су амерички званичници рекли да је Артемов користио разгранату мрежу опскурно регистрованих бродова за транспорт иранске нафте.
Тритон је „материјално помагао, спонзорисао или пружао финансијску, материјалну или техничку подршку Артемову за робу или услуге", пише у саопштењу министарства.
ББЦ Верифај покушава да контактира обе компанија за коментар.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










