Чека ли нас деценија рекордних цена хране

У Бразилу су љубитељи кофеина почели да прелазе на прашкасти „напитак с укусом кафе", док су амерички ресторани наметнули доплату за јела са јајима.

Од маслиновог уља преко ђуса од наранџе до какаоа, цене одређене хране скочиле су широм света у последњих пар година.

Целокупне цене хране достигле су рекордне висине после руске инвазије на Украјину 2022. године.

У међувремену су оне мало опале, али су и даље више него у већини тренутака у последњих шест деценија.

Стручњаци кажу да је то део тренда на који утичу фактори који делују као да неће проћи.

„Ера јефтине хране је прошла. Свет мора да се прилагоди овој новој стварности", каже Роб Вос, виши научни сарадник при Међународном институту за истраживање прехрамбене политике (ИФПРИ).

Колико су високе цене?

Цена хране је достигла рекордне висине после руске инвазије на Украјину 2022. године, према мерењима Индекса цена хране Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО).

Он прати пет категорија прехрамбених производа: биљна уља, цереалије, месо, шећер и млечне производе, али даје и општу цифру која прати свих пет заједно.

Индекс показује да су цене хране у реалном смислу, што значи да цифре урачунавају количину опште инфлације, достигле рекордне висине у марту 2022. године.

Оне су опале 2023. године, али су поново полако порасле протекле године.

Хозе Еустакио Диниз, стручњак за демографију и економију, и бивши професор бразилске Националне школе за статистичке науке, каже да је ова деценија достигла највеће просечне цене хране у реалном смислу у последњих 100 година.

Он овај тренд доживљава као „озбиљан" ризик по глобалну доступност хране.

Последњи пут кад су цене хране достигле рекордне висине било је 1974. и 1975. године, после нафтне кризе из 1973. године, која је дигла цене у више индустрија, између осталог у производњи хране и у транспорту.

Рат и ђубриво

Сукоб у Украјини дестабилизовао је светска тржишта хране, нарочито зато што су Русија и Украјина велики извозници пшенице и сунцокретовог уља, а Украјина је кључни извозник кукуруза.

Цене за њих скочиле су почетком 2022. године пошто је Русија блокирала украјинске луке, али споразум две стране, а касније и нови пловни путеви, омогућили су Украјини да настави извоз.

Моника Тотова, виша економисткиња у ФАО, каже да утицај није, на крају, био толико погубан као што су се многи плашили.

Међутим, сукоб је такође истакао још један разлог за забринутост међу пољопривредницима - цену ђубрива.

Природни гас је кључан за производњу ђубрива.

Цена ђубрива је већ била висока, али је додатно скочила 2022. године кад је сукоб у Украјини повећао цене гаса, што је допринело скоку цене хране.

Производња, исхрана и потражња

На делу су, међутим, и дугорочни фактори.

„Ера ниске цене хране била је последица великог скока у пољопривредној производњи од седамдесетих", каже Вос са Међународног института за истраживање прехрамбене политике.

У овом периоду се десила „Зелена револуција" - широко распрострањено пребацивање на варијанте биљака са високим приносима и интензивне земљорадничке технике.

Али овај раст производње сада се успорио и, како се потражња за храном повећала, цене су у просеку порасле, каже он.

Потражња посебно расте у земљама у развоју, где број становника расте, а исхрана мења.

„Људи троше више меса, млечних производа, воћа и поврћа", каже Диниз.

„Међутим, производња у овим секторима није одржала корак са потражњом, учинивши храну скупљом."

Климатске промене

Климатске промене такође врше извесни утицај.

Раст температуре могао би да повећа инфлацију хране за чак 3,2 процента годишње до 2035. године, закључила је прошле године заједничка студија Европске централне банке и Потсдамског института за истраживање климатских утицаја.

Климатске промене успоравају раст пољопривредне производње у последњих 60 година, према извештају Светске банке из 2022. године.

Он упозорава на потенцијалну „тачку прекретнице" кад климатски утицај потире сав будући напредак у повећању производње - за који каже да би могао да буде „поражавајући".

Већина пољопривредне производње, која зависи од временских услова, „изузетно је неизвестан посао", каже Тотова.

Одређени производи, као што су маслиново уље, кафа, и какао, посебно су рањиви, објашњава она, јер зависе од вишегодишњег дрвећа, а производња је сконцентрисана у свега неколико земаља.

Цена маслиновог уља винула се у небеса, на пример, 2023. и 2024. године, након што су екстремни топлотни таласи погодили јужну Европу у обе ове године, довевши сушу у Шпанију и друге области у којима се узгаја маслиново уље.

Научници из Светске иницијативе за приписивање временских услова (ВВА) са Империјалног колеџа у Лондону кажу да би вреле температуре биле „практично немогуће" без климатских промена изазваних људским деловањем.

Жетве кафе су такође биле погођене екстремним временским приликама.

Цена зрна кафе „арабика" скочила је у рекордне висине на међународним робним тржиштима у фебруару, са две године суше у Бразилу као факторима који су томе допринели.

Истраживачи из ВВА рекли су да су климатске промене биле главни покретач изузетно сувих временских услова из 2023. године.

Штеточине и болести

У САД, епидемија птичјег грипа довела је до истребљења десетина милиона кокошки.

Цена туцета јаја се више него утростручила од 2021. године, достигавши рекордни износ од 6,23 долара у марту, према америчком Заводу за статистику.

Доналд Трамп је за високе цене оптужио политику његовог претходника Џозефа Бајдена, док су групе активиста и неки посланици Демократске странке изразили забринутост да произвођачи вештачки одржавају цена јаја високим.

Птичји грип је такође подигао цене јаја другде последњих година, па и у Јужноафричкој Републици, Аустралији и Јапану, мада тај утицај варира од земље до земље.

Скочила је и цена сока од наранџе, достигавши рекордне висине на тржиштима робе у септембру прошле године.

Жетве у Бразилу и САД биле су погођене озелењавањем агрума, болешћу коју преноси штеточина која исисава воћни сок, претвара воће у горко и полако убија дрвеће.

Суше у Бразилу и урагани на Флориди такође су погодили производњу.

Цене су сада, међутим, опале.

Царине и трговинске неизвесности

Нарушавања светске трговине, у које спадају скорашње царине које је увео амерички председник Доналд Трамп на робу која улази у САД, могу такође да утичу на цене хране.

Непредвидљивост је један од проблема за земљораднике.

„Ако избије трговински рат и царине буду уведене", каже Тотова, „могли би да изгубе кључна тржишта за извоз, што би их приморало да прилагођавају производњу усред сезоне."

А може доћи и до домино ефекта.

На пример, кад је Кина увела царине на америчку соју из одмазде, кинески увозници су се окренули другим добављачима као што је Бразил, али они можда неће моћи да намире потражњу тако да су цене за увоз скочиле, према скорашњем извештају Светске банке.

Вос каже да није најјасније да ли ће америчке царине имати утицај на раст цене хране у свету, или да ли ће довести до светског успоравања економског раста што би могло да умањи цене.

Чак и ако дође до успоравања, упозорава он, инфлација цене хране могла би да остане висока у многим земљама са ниским и средњим примањима.

То је зато што би пад потражње за властитим извозом тих земаља могао да ослаби њихове валуте, учинивши скупљим увоз хране, објашњава он.

Не постоји „извесност како ће све тачно испасти на крају", каже он, „али целокупно гледано има врло мало добрих вести на хоризонту".

Осећање висине трошкова

Иако су цене хране опале на светском тржишту од 2022. године, то не значи да су и цене које плаћају купци у радњама свуда опале такође.

Давит Меконен, виши економиста у Проспектс групи Светске банке, каже да су у многим земљама цене хране и даље значајно више него пре четири године, а то је „поприлично нарушило доступност хране".

Неухрањеност је у порасту у свету.

Она је достигла најнижу тачку од 7,1 одсто светске популације 2017. године, али је сада поново скочила назад на 9,1 одсто, према подацима ФАО.

Више од једне трећине светске популације не може да приушти здраву исхрану, у шта спадају скоро две трећине афричког становништва, према најскоријој процени ФАО-а.

Неки економисти предвиђају да би цена хране могле донекле да попусти у наредних 12 месеци, али већина стручњака очекује више нестабилности пред нама.

„Силе које подижу цене - раст трошкова производње, нарушавања ланаца снабдевања, климатске промене и трговинска политика - неће нестати", упозорава Вос.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]