Русија и Украјина договориле размену заробљеника на преговорима у Истанбулу

Кијев и Москва су сели за преговарачки сто први пут од марта 2022. године, непосредно после почетка инвазије Русије на Украјину.

Између делегација у петак није било руковања пре почетка састанка.

Ипак, договорена је размена по хиљаду заробљеника са обе стране, потврдили су шефови делегација обе земље.

„Разговарали смо о прекиду ватре и размени (заробљеника). Резултат је размена по 1.000 људи. То је резултат нашег састанка", рекао је министар одбране Украјине Рустем Умеров.

Делегације су разговарале и о потенцијалном састанку између председника две земље, а Умеров је нагласио да ће ускоро бити објављено саопштење о могуц́ој новој рунди разговора.

„Разматрани су и сви модалитети" прекида ватре, додао је министар одбране Украјине после вишесатног састанка.

Русија је задовољна разговорима и „спремна је да настави" комуникацију, рекао је Владимир Медински, шеф делегације.

„Сложили смо се да ц́е свака страна представити своју визију могуц́ег будуц́ег прекида ватре", додао је.

Потврдио је да је украјинска страна тражила директне разговоре председника две земље.

„Примили смо овај захтев к знању", рекао је Медински.

Отварајуц́и састанак у Истанбулу, турски министар спољних послова Хакан Фидан рекао је у петак ујутру да је од кључне важности да се до примирја дође што је пре могуц́е.

Сваким даном губи се све више живота и обе стране морају да искористе прилику коју пружају ови разговори, рекао је.

Пре састанка из делегације Украјине је речено да им је приоритет постизање трајног безусловног прекида ватре и да је Кијев спреман за мир.

Половина украјинске делегације је била у маскирној војној униформи.

У петак, пре мировних преговора, одржан је трилатерални састанак Сједињених Америчких Држава (САД), Турске и Украјине у палати Долмабахче у Истанбулу.

Поред државног секретара САД Марка Рубија био је и изасланик Доналда Трампа за Украјину, генерал Кит Келог.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха, као и Андриј Јермак, шеф канцеларије Зеленског, предводили су украјинску делегацију.

Турски министар спољних послова Хакан Фидан био је домац́ин и овог састанка.

Спекулисало се да би на састанку у Истанбулу могли да се сретну председници Украјине и Русије, али су ипак послали делегације.

Украјинску делегацију предводио је министар одбране, упркос нижем рангу званичника руске делегације, на чијем челу су били саветник председника и двојица заменика министара.

Претходно се дан раније украјински председник Владимир Зеленски огласио из Анкаре, где се састао са турским колегом Реџепом Ердоганом, одакле је позвао Путина да се сусретну уживо и разговарају.

Зеленски је оптужио Москву да нема озбиљне намере да уговори примирје, а делегацију Русије у Истанбулу је описао као „замене који су упали на место главних глумаца".

'Ништа док се Путин и ја не сретнемо', каже Трамп

У Анталији, турској луци у Медитерану, 15. маја је одржан састанак на ком су учествовале чланице НАТО, где се амерички шеф дипломатије Марко Рубио састао са европским колегама.

Рубио је министре спољних послова европских земаља упознао са напорима Доналда Трампа ради постизања примирја у Украјини, додајући да је улога Европе у преговорима „кључна".

„Немам велика очекивања од преговора у Истанбулу и не очекујем велики помак док се не састану Путин и Трамп ", рекао је Рубио после састанка НАТО.

Амерички председник Доналд Трамп, који је на турнеји по Блиском истоку, сугерисао је исто - да је значајан напредак у мировним преговорима о Украјини мало вероватан док се он и председник Путин не састану лично.

„Није хтео да иде ако ја нисам тамо. Не верујем да ц́е се ишта десити, свиђало вам се то или не, док се Путин и ја не састанемо, али морац́емо да решимо проблем, јер превише људи умире", рекао је председник САД.

Путин и Зеленски нису директно разговарали од децембра 2019.

Путин је овог викенда, после састанка Зеленског и лидера неколицине земаља Европске уније, највећих савезника Кијева, поновио позив за разговоре.

Путин је рекао да је Русија спремна за директне разговоре са Украјином прошлог викенда, после позива неколико европских лидера и Зеленског из Кијева који су затражили да Москва прекине ватру на 30 дана од 12. маја, претец́и новим санкцијама у случају негативног одговора.

Предлажуц́и да преговори у Истанбулу почну 15. маја без предуслова, Путин је фактички одбио ултиматум европских лидера и Украјине.

Зеленски је раније рекао да су он и Ердоган предложили да се састанку придружи и Трамп, што је требало да буде додатни подстицај Путину да дође.

И Трамп је изјавио да је разматрао могуц́ност одласка у Истанбул.

Трамп је на турнеји по Блиском истоку, а прва станица му је, као и у првом мандату, била Саудијска Арабија.

Посетио је и Уједињене Арапске Емирате и Катар.

Русија је отпочела инвазија на Украјину 24. фебруара 2022. године.

Током више од три године рата, страдале су десетине хиљада људи, милиони су расељени, а многи градови разрушени.

Колико је војника погинуло на обе стране није познато, јер ни Русија ни Украјина не саопштавају губитке.

Страни посматрачи процењују да је погинуло десетине хиљада војника на обе стране, а исто толико је и рањених и трајно хендикепираних.

ББЦ на руском језику, у сарадњи са независном медијском кућом Медиазона и тимом волонтера, идентификовао је имена 106.745 руских војника који су погинули током рата, на основу јавно доступних података са руских гробља, војних споменика и из умрлица.

Непријатељства Русије и Украјине трају више од деценију.

Русија је 2014. године анектирала полуострво Крим, а током рата који је у току заузела је око 20 одсто територије Украјине.

Путин је четири украјинска региона: Доњецк, Луганск (оба у Донбасу), Запорожје и Херсон још пре неколико година прогласио за нову руску територију.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]