Ношење хиџаба у Србији: Шта треба да знате

Фотографија двоје младих, девојке са хиџабом и палестинском марамом на глави, и момка са шајкачом, традиционалном српском капом, огрнутог заставом Србије, изазвала је велику пажњу током студентских протеста у Србији 2025.

За многе је то био симбол верске толеранције - девојка, Надија Делимеђац, долази из Новог Пазара, града са већинским муслиманским становништвом у Србији, већински православној хришћанској земљи.

Међуетничке напетости у Србији су, као и на Балкану, присутне у мањој или већој мери и деценијама после завршетка крвавог рата и распада социјалистичке Југославије.

Хиџаб није само обична марама којом се прекрива глава, већ принцип скромности, и подразумева одређено понашање и облачење и за мушкарце и за жене, писао је раније ББЦ.

Видљиви део хиџаба је покривање главе, али се односи и на потпуно покривање свега осим руку, лица и стопала дугом, широком и непрозирном одећом.

„Хиџаб је за мене верска обавеза и пропис, али свакако и круна, заштита, стил живота, симбол скромности, приватности, морала и вере.

„Хиџабом се наглашава лице - а лице је огледало душе“, каже Хурија Фетић, теолошкиња и професорка веронауке у Новом Пазару, граду на југозападу Србије, за ББЦ на српском.

Од 2013. године, у свету се обележава Међународни дан хиџаба.

Друштвена, морална и духовна сврха

Због њеног хиџаба и загрљаја са православним колегом током студентског пешачења од Новог Пазара до Новог Сада, Надија Делимеђац узбуркала је друштвене мреже.

Није желела да говори да ли је имала проблема што носи хиџаб ван родног Новог Пазара, напомињући да неће поново да покреће ту тему.

Али вољна је да прича о правилима ношења хиџаба.

„Хиџаб у исламу има друштвену, моралну и духовну сврху.

„Дуго је хиџаб посматран кроз зле очи, јер су људи из незнања и страха стекли аверзију према исламу и хиџабу“, каже Надија за ББЦ на српском.

Ислам, додаје она, не дозвољава да мрзи и каже да никада није имала ту емоцију према другим верама.

Хиџаб служи да се изрази послушност према Богу и да штити достојанство и приватност, наглашава.

„Треба да нас подстакне на скромност у понашању и изгледу.

„Да скрене пажњу са физичког изгледа на личност и карактер“, каже она.

Хиџаб, додаје, није само одећа, већ и понашање и морал.

Када се носи хиџаб?

Надија носи хиџаб сваки пут кад изађе ван куће.

Испод мараме, обавезно стави поткапу, која је од свиле или памука, како би лакше покупила косу.

Без њега, на улици није ни Нусрета Брунчевић, главна и одговорна уредница портала Такт из Новог Пазара.

„Хиџаб не носим једино у кући, у дому мојих и супругових родитеља.

„Једино, уколико је ту супругов брат, који не треба да ме види без хиџаба или наши пријатељи, онда сам покривена“, каже Брунчевић за ББЦ на српском.

Пред другим женама и најужом родбином могу да буду без хиџаба.

„Вео преко косе носе и жене православне вере и често их можемо видети у цркви.

„Али има и оних жена на селима, по целом Балкану, које не излазе из кућа док не ставе мараму преко главе“, истиче Брунчевић.

Мараму је, каже, имала и Марија, Исусова мајка и једна од најпоштованијих жена у историји.

„Овакав начин облачења носи дубоку симболику чедности, части и снаге жене“, каже Брунчевић.

Надија говори да сви они који потенцијално могу да јој буду партнер или муж не могу да је виде без мараме.

„Имам другарице које су муслиманке, али не носе мараму и немам проблем с тим, јер је једним делом то лична ствар.

То не значи да су лоши верници „јер није мерило да је бољи човек онај који носи хиџаб“, каже Надија.

Мораш увек да радиш на личности, карактеру, лепом понашању и како се опходиш према другима, додаје она.

Шта је никаб, а шта бурка

У појединим муслиманским земљама жене не носе само хиџаб, већ и никаб или бурку.

Никаб је варијанта одевања која, поред хиџаба, подразумева и вео за лице где су очи углавном откривене, објашњава Хурија Фетић.

„Бурка је најзатворенији облик одевања који прекрива цело тело и комплетно лице и очи, преко којих је мрежица кроз коју жена може да гледа.

„Никаб и бурка су ствар другачијег тумачења ислама, личног избора, традиције или посебних околности и места где се живи“, каже теолошкиња.

Да ли смеју да се грле и рукују

Верска правила понашања у исламу забрањују руковање или загрљај мушкарца са женом, осим ако није у блиским сродним односима са њом, наглашава Фетић.

Мушкарци, каже, треба да се према жени са хиџабом односе с поштовањем.

„Могу да упуте поздрав, без покушаја руковања, додиривања и грљења.

„Али је прихватљиво и пожељно загрлити пријатељицу“, додаје.

Многима у данашњем свету, понашање према женама у хиџабу је непознаница и није нешто око чега треба дизати галаму.

„Треба само причати и упознати се“, сматра Нусрета.

Хиџаб је мера која подсећа на границе које требамо успоставити једни према другима, како би имали равнотежу у свему, каже она.

„Управо у том међусобном поштовању мера и граница лежи могућност здравог суживота и истинског разумевања“.

Хиџаб (ни)је проблем у Србији

Као дете Нусрета није примећивала да постоји дискриминација или бар она није хтела у то да верује, каже.

„Одгајана сам и расла у духу заједништва и једнакости.

„Међутим, било је тренутака када ми је јасно стављано до знања да, због изгледа, не припадам овој држави", прича Нусрета.

Те поруке је добијала на јавним местима, чак и од високообразованих људи на позицијама, тврди она.

„Нада се буди када видим другу страну медаље, ону људску.

„Дочек студената из Новог Пазара широм Србије, и искрени загрљаји деце упућени нашим девојкама са хиџабом, пробудили су у мени дубок осећај припадности", каже она.

Поглед на хиџаб нешто је другачији, али свест околине још није на завидном нивоу, истиче ова девојка.

У Србији, где се на последњем попису 86 одсто људи изјаснило као хришћани, а свега четири одсто као муслимани, о проблему дискриминације говорили су и представници Бошњачког националног већа, посебно приликом запошљавања у државне установе.

Један од примера била је и забрана обављања стручне праксе у предшколској установи у Пријепољу студенткињи са хиџабом.

Неко се бори за, а неко против хиџаба

И док оне поносно причају о хиџабу, у неколико држава које су уређене као исламске републике или калифати, жене се боре за право избора да не буду покривене.

„Форсирање хиџаба над женама није исламски и није дозвољено терати неког на веру.

„Ислам је вера мира и разумевања, а они крше основна права и представљају га другачије“, каже Надија.

Тамо где је хиџаб сведен на „суву наредбу“ или законску обавезу без образовања и љубави, природно је да се јави отпор, верује Нусрета.

У Ирану постоје специјалне полицијске јединице задужене за спровођење поштовања исламског морала и привођење жена за које сматра да су „непримерено" одевене.

Према иранском закону, који се заснива на тумачењу шеријата - исламског правног система, жене су у обавези да носе хиџаб.

Током 2022. у Ирану су избили масовни протести након што је 22-годишња Махса Амини преминула у полицијском притвору у који је стављена због наводно непрописно прекривене главе.

После бруталног гушења протеста, власти у Техерану, а највећа моћ је у рукама врховног верског вође, ајатолаха Алија Хамнеија, пооштриле су мере о обавезном облачењу жена.

„Борба тих жена није усмерена против самог хиџаба као верског прописа, већ против принуде и права на избор.

„Познајем и девојке које су се годинама бориле да убеде родитеље или друштво да прихвате њихову одлуку да се покрију, јер је за њих то симбол слободе и личног идентитета“, каже Нусрета.

Парадокс је у томе што се жене, на оба краја света, заправо боре за исту ствар - право да саме одлучују о сопственом телу и путу ка Богу, додаје.

У земљама које нису већински муслиманске, жене се често боре да остваре право и носе хиџаб.

Француска је 2004. усвојила закон који забрањује „упадљиво" истицање верских обележја у школама; законом из 2010. забрањен је вео који покрива читаво лице на јавним местима; 2016. године дошло је до спора око буркинија (купаћег костима који прекрива готово цело тело), који на крају није забрањен.

Током 2019. у француском граду Греноблу група муслимански се оглушила о правила облачења на локалном базену, појавивши се носећи буркини.

У скорије време, било је неколико сукоба око исламских марама у спорту.

Погледајте видео: Прва боксерка са хиџабом представљала Аустралију на Олимпијским играма у Паризу 2024.

У новембру 2025, Полин Хенсон, аустралијска сенаторка, дисциплински је кажњена зато што је из протеста дошла на седницу парламента носећи бурку која покрива цело тело.

Сенаторка из савезне државе Квинсленд, из антимиграционе странке Једна нација, тако је изразила протест зато што је одбијен њен предлог да се забрани ношење муслиманске одеће на јавним местима, за шта се она дуго залаже.

Сенатори су је осудили, а Хенсон је потом и званично кажњена.

Један од колега ју је и оптужио и за „очигледан расизам“.

Било је то други пут да је Хенсон дошла на седницу у парламенту носећи бурку, а њени поступци изражавају вид протеста због тога што је Сенат одбио њен закон.

Мода и хиџаб

Како није све само у покривању, не треба изоставити ни моду.

Луксузни модни бренд Долче и Габана објавио је колекцију абаје 2016. године на Блиском истоку.

Многи светски креатори дизајнирају хиџабе, мараме и гардеробу за муслиманке, а делује и да оне у богатим арапским земљама и те како прате високу моду.

„Мода која се односи на жене са хиџабом је у највећим светским робним маркама.

„Доста гардеробе је стилизовано да се уклапа у наше одевање, а има и комада који се праве само за нас", каже Фетић.

То им, како прича, много значи, јер као и све друге жене прате модне трендове.

Погледајте како су се жене широм света солидарисале са Иранка током протеста 2022.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk