Шта су зборови грађана на које позивају студенти у блокади

Три месеца откако трају протести и блокаде, пред ново окупљање у Београду, заказано за 15. март, студенти су позвали да се организују зборови где би се расправљало о свим важним питањима.

Поучени искуством одлучивања на пленумима, где не постоје вође, већ се одлучује већином, студенти предлажу да тај модел изађе из факултета и стигне до месних заједница или општина.

„Позивамо вас да се окренете локалним самоуправама и самостално се организујете по моделу непосредне демократије – кроз законом предвиђено тело - збора грађана", објавили су студенти у Писму народу Србије на друштвеним мрежама.

Студенти у Србији месецима блокирају факултете и протестују на улицама широм земље, захтевајући да институције раде посао и да утврде кривичну одговорност за новосадску трагедију, када је животе изгубило 15 људи, а двоје тешко повређено.

Два пута су позвали на једнодневну обуставу рада, којој су се одазвала многа струковна удружења, ланци књижара и угоститељи.

Организовали су и велике протесте у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, а протестних скупова је све више и у мањим местима.

„Студентски маршеви су били велика идеја, следи и протест у Београду, али се поставља питање куда даље и сами студенти схватају да нешто ново мора да се уради", каже Младен Мрдаљ, политиколог за ББЦ на српском.

Када би се формирали зборови и после састанака имали одређене захтеве, предлоге или замерке за органе локалне самоуправе - о томе би управо они и одлучивали, објашњава.

Одборници могу да прихвате, делимично или у потпуности, или да одбаце предлоге и на томе се све завршава, што је, како каже Мрдаљ, слабост ове идеје.

Зборови нису новина на Балкану.

У социјалистичкој Југославији зборови радника су давали легитимитет самоуправном моделу одлучивања, и организовани су у предузећима.

Осим привреде, самоуправљање се односило и на политичко и друштвено уређење у градовима и општинама, као и у култури и просвети.

'За студенте пленум, за народ збор'

Актуелни протести у Србији су, због све већег учешћа људи и других сектора друштва, прерасли из студентских у општенародне, тврде студенти у блокади.

Студенти нису, не желе, нити могу бити одраз опште воље, а одговори на најопштија државна и друштвена питања, која се тренутно потежу, не тичу се само њих, те позивају све „све грађанке и грађане да се укључе у дискусују".

„Дакле, шта је за студенте пленум, то је за народ збор", написали су у недељу 9. марта.

Збор грађана, указују студенти у писму, предвиђен је Законом о локалној самоуправи.

Људи непосредно учествују, разговарају и дају предлоге о конкретном проблему на локалном нивоу.

„Снага студентског покрета је у непосредној демократији која, за разлику од представничке, није подложна манипулацији и поткупљивости.

„Представничка демократија није у стању да реши вишедеценијску друштвено-политичку кризу у земљи, док модел непосредне, на основу нашег искуства, има добру шансу", поручили су студенти.

Власт у Србији понавља да су сви захтеви студената испуњени, али они негирају те тврдње и одбијају позив на разговор.

Домети предложене непосредне демократије су ограничени, упозорава политиколог.

„Уколико скупштинска већина не усвоји предлог или захтев, онда збор грађана може да одлучи - да ли да изађе на следеће изборе и уђе у партијску политику или да размисли о алтернативним видовима борбе попут блокада и озбиљнијих демонстрација", објашњава Мрдаљ.

Седница станара пример је збора у пракси.

„Збор грађана није споран и то може да буде било која инцијатива групе људи која заговара одређену идеју или политику.

„Не мора нужно да буде једнократна и не треба да јој се преписује увек идеолошки призвук", тврди Мрдаљ.

Пленуми и идеологија

Студенти од почетка блокада одлуке доносе на пленумима, стриктно затвореним за оне без важећег индекса.

Ипак, пленуми су кроз историју имали различите улоге.

Као вид непосредне демократије, подсећа Мрдаљ, био је присутан у Југославији и када се, како објашњава, „шира база Савеза комуниста окупљала у јединице, како би се доносиле одређене одлуке".

Оне би се потом делегирале вишим нивоима, али је неправедно да се пленум везује само за комунизам.

Студенти су овим видом одлучивања привукли велики број људи, а изостанак лидера се показао корисним, указује политиколог.

„То отежава властима да таргетирају студенте и они успевају да се заштите од притиска", додаје.

Александар Вучић, председник Србије, од почетка протеста понавља да је реч о обојеним револуцијама и да је земља „нападнута" како би се успорио њен економски напредак.

„Србија је угрожена, споља нападнута, а помажу и многи изнутра који би да манипулишу нашом децом и да их злоупотребљавају у најпоквареније политичке сврхе", изјавио је Вучић.

Пленуми имају и недостатке.

Због притиска власти да студенте повеже са опозиционим странкама које су огађене људима делимично и због вишегодишње кампање власти против њих, студенти одбацују контакт са политичарима из опозиције, каже Мрдаљ.

„Пленуми морају да уваже и шири спектар мишљења због чега је студентима додатно отежано да брзо кристалишу прецизније идеје", додаје политиколог.

Власт у рукама народа

Директна или непосредна демократија је изјашњавање људи са правом гласа о неком конкретном питању, без укључивања политичких представника у доношење те одлуке, објашњава политиколог Мрдаљ.

Питање се поставља пред локалну заједницу, општину, покрајину или на нивоу земље.

Реч демократија грчког је порекла: демос (народ) и кратос (власт/владавина) што у преводу значи да је власт у рукама народа.

Овај систем управљања успостављен је у грчком граду Атини у 5. веку пре нове ере.

Најмање једном месечно, сви становници Атине би се састајали у скупштини како би разговарали о решавању потенцијалних проблема.

Став је могао да искаже свако са правом гласа и то је био први пут да су обични људи били укључени у одлучивању како држава треба да се води, писао је ББЦ раније.

Директној демократији били су склони и Французи у 18. веку, незадовољни тадашњим елитизмом који је довео до лоших услова живота и, на крају, револуције, указује политиколог Мрдаљ.

Пленуми су били начин одлучивања и током студентских протеста у Америци, Француској, али и Југославији 1968.

Погледајте како је изгледала студентска блокада у Крагујевцу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]