Црвена прехрамбена боја забрањена у Америци, а дозвољена у Србији

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Анђела Хеншал
- Функција, ББЦ Њуз
- Време читања: 6 мин
Зашто су Сједињене Државе (САД) забраниле прехрамбену боју која се користи за давање нијансе јарке црвене боје трешње разним намирницама, од мафина до освежавајућих напитака?
Црвена боја бр. 3 је вештачка прехрамбена боја која се, као и све друге синтетичке боје, прави од хемикалија добијених из нафте.
Налази се у хиљадама прехрамбених производа, а у САД-у је регистровано више од 3.000 артикала који садрже мале количине овог адитива.
Произвођачи хране додају боје у прехрамбене производе као што су посластице, слаткиши, па чак и сирупи за кашаљ, искључиво да их учине визуелно привлачнијим, нарочито деци.
Ови адитиви такође могу да спрече губитак боје узрокован спољним чиниоцима, попут топлоте.
Ове боје могу бити синтетичког или природног порекла, а неке се користе више од 100 година.
Употреба Еритрозина, ознаке Е 127 или црвене боје бр. 3 дозвољена је у Србији, показује Правилник о прехрамбеним адитивима.
За употребу у храни ова боја први пут је одобрена у САД-у 1969. године.
Забраном која је донета у јануару ова боја је уклоњена са списка одобрених адитива у прехрамбеним производима, додацима исхрани као што су витамини, као и лековима који се узимају орално, попут сирупа за кашаљ.
У САД-у, употреба црвене боје бр. 3 у козметичим препаратима, као што су ружеви за усне и лосиони за тело, забрањена је пре више од три деценије.
Забрана је донета након студије током које су мужјаци пацова развили туморе штитне жлезде пошто су били изложени великој количини црвене боје бр. 3 у лабораторијским испитивањима.
Према америчкој Управи за храну и лекове (ФДА), пацови су добили рак због хормоналног механизма који немају људи, а студије спроведене на људима и другим животињама нису показале слична дејства.
Боја је уклоњена са списка одобрених састојака.

Аутор фотографије, Getty Images
У којим земљама је црвена боја бр. 3 забрањена?
Пре неколико година, Нови Зеланд, Аустралија, Јапан, Уједињено Краљевство и многе земље Европске уније забраниле су или строго ограничиле употребу црвене боје бр. 3 у већини прехрамбених производа.
Калифорнија је 2023. године била прва америчка савезна држава која је забранила ову боју, иако ће забрана ступити на снагу тек 2027.
Свака земља има сопствено регулаторно тело за храну.
То значи да иако је боја забрањена у једној земљи, у другој може да се сматра безбедном због различитих здравствених критеријума или другачијих тумачења доступних научних доказа.
Једна од главних критика студија о прехрамбеним бојама је та да су спроведене на малом узорку испитаника.
Да ли је црвена боја бр. 3 штетна?

Аутор фотографије, Getty Images
Здравствени стручњаци су забринути јер су прехрамбене боје повезане са различитим здравственим проблемима, од алергијских реакција до хиперактивности код деце.
Боје могу да буду чак и канцерогене, мада у погледу студије о пацовима, поједини тврде да људи никада не би конзумирали боју у количинама које би могле да изазову рак.
Све је више доказа који повезују прехрамбене боје са проблемима у понашању деце.
Студије указују да неке боје, међу којима је и црвена бр. 3, могу да изазову хиперактивност, раздражљивост, непажњу, или промене расположења код мале деце и тинејџера.
Студија из 2007. године коју су спровели истраживачи на Универзитету у Саутемптону у Великој Британији, показала је повећане нивое хиперактивности код мале деце која су конзумирала мешавину одређених вештачких прехрамбених боја и конзерванса натријум-бензоата.
Сличне забринутости постоје и у вези са шест других синтетичких прехрамбених боја, међу којим су жута бр. 5, позната као тартразин, која је повезана са раздражљивошћу, немиром и депресијом код неке деце.
Докази студија о животињама указују да неколико синтетичких прехрамбених боја може негативно да утиче и на памћење и учење.
Ризик не представљају само боје – прехрамбени адитиви, као што су конзерванси и појачивачи укуса, који се често користе заједно са бојама такође могу да представљају здравствени проблем ако се конзумирају у великим количинама или код људи који имају посебне осетљивости.
Вештачке прехрамбене боје, конзерванси и ароме се чешће налазе у јефтинијим, ултра-прерађеним намирницама.
Истраживања показују да породице с нижим приходима знатно више једу ове прехрамбене производе.
Међу такве намирнице спадају слатке грицкалице и напици јарких боја, који су наменски осмишљени да привуку децу, а лако су доступни и имају приступачне цене.

Аутор фотографије, Getty Images
Шта можете да учините ако црвена боја бр. 3 није забрањена у вашој земљи?
Дакле, како да знате да ли се црвена боја бр. 3 налази у храни коју једете?
Први знак да намирница садржи овај адитив је ако има јарку боју трешње која чак може да вам обоји зубе.
Пажљиво читајте списак састојака на етикети на полеђини паковања намирнице и тако смањите ризик.
Здравствени стручњаци првенствено саветују да се, колико год је могуће, храните нарминицама биљног порекла - воћем и поврћем, махунаркама и интегралним житарицама.
Препоручљиво је и да више оброка припремате код куће, јер ћете тако лакше избећи сложене производе који могу да садрже скривене боје или конзервансе.
Стручњаци такође препоручују да се деци ограничи унос ултра-прерађене хране и да она буде доступна само за посебне прилике, као што су рођендани.
Добра вест је да за вештачке боје постоји природна замена, јер прехрамбене боје могу да потичу из природних извора, попут воћа и поврћа.
Зелене нијансе се добијају из пигмената хлорофила који се налазе у стабљикама и листовима биљака.
Зачини попут паприке и куркуме често се користе као замена за синтетичке прехрамбене боје, чак и у брзој храни као што су чизбургери.

Аутор фотографије, Getty Images
Неки амерички произвођачи хране кажу да су већ прилагодили њихове намирнице да би уклонили црвену боју бр. 3.
Уместо ње, користе сок од цвекле и пигменте из поврћа као што су љубичасти батат (слатки кромпир), ротквице и црвени купус, као и боју кармин, која се добија од инсеката.
Међутим, неки произвођачи у САД-у једноставно су црвену бр. 3 заменили црвеном бр. 40 која није потпуно забрањена у Европској унији, али је њена употреба ограничена.
Групе које се залажу за безбедност хране траже од влада и регулаторних тела да уведу обавезу постављања упозоравајућих ознака на намирницама које садрже синтетичке боје, посебно оне намењене деци.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








