Кина угушила побуну на Тибету због изградње бране, открива ББЦ

Кина је одобрила изградњу највец́е бране хидроелектране на свету, изазивајуц́и забринутост због расељавања заједница на Тибету и утицаја на животну средину низводно у Индији и Бангладешу.

Брана, која ц́е бити у доњем току реке Јарлунг Цангпо, могла би да произведе три пута више енергије од бране Три клисуре, тренутно највец́е хидроелектране на свету.

Планирана изградња бране изазвала је протесте стотине Тибетанаца почетком године, али су били су похапшени у оштром гушењу побуне, а неки од њих су претучени и озбиљно повређени, сазнао је ББЦ од више извора и на основу потврђених снимака.

Такви протести изузетно су ретки на Тибету, који Кина строго контролише још од анексије региона 1950-их.

Да се они ипак дешавају илуструје контроверзно инсистирање Кине да гради бране у већ дуго осетљивој области.

Тврдње о хапшењу и батинању почеле су да се јављају убрзо након догађаја у фебруару.

Наредних дана власти су додатно пооштриле ограничења, отежавши свакоме да верификује ову причу, а посебно новинарима који не могу слободно да путују на Тибет.

Али ББЦ је више месеци тражио тибетанске изворе чији су породица и пријатељи били приведени и претучени.

ББЦ тим за утврђивање чињеница је проучио сателитске снимке и верификоване процуреле снимке на којима се виде масовни протести и монаси који моле власти за милост.

Ти извори живе ван Кине и нису повезани са групама активиста.

Али нису желели да буду именовани из безбедносних разлога.

У одговор на ББЦ питања, кинеска амбасада у Великој Британији није ни потврдила ни негирала протесте нити њихово гушење које је уследило.

„Кина је земља која се руководи владавином права и строго штити права грађана да законски изразе незадовољство и излажу мишљења или сугестије", одговорили су.

Протести, после којих је уследило њихово гушење, одржали су на територији која је дом Тибетанаца у покрајини Сечуан.

Кинеске власти годинама планирају да изграде масивну брану Гангтуо и хидроелектрану, такође познату као Камток на тибетанском, у долини која обухвата округе Деге (Дерге) и Џиангда (Џомда).

Кад буде била изграђена, језеро бране ће потопити област која је културолошки и верски значајна за Тибетанце, и дом за више кућа и древних манастира који садрже свете реликвије.

Један од њих, 700-годишњи манастир Вангуди (Вонто), има конкретну историјску вредност јер се на његовим зидовима налазе ретки будистички мурали.

Због брана Гангтуо биће расељено хиљаде Тибетанаца.

ББЦ је имао увид у документ јавног конкурса за пресељење 4.287 становника како би се направило места за брану.

ББЦ је контактирао званичника наведеног у тендерској документацији као и Хуадиан, државно предузеће које наводно гради брану.

Нико није одговорио.

Планови да се изгради брана прво су одобрени 2012. године, према писму специјалних известилаца Уједињених нација упућеном кинеској влади.

У писму из јула 2024. године, истиче се забринутост због „непоправљивих последица бране" по хиљаде људи и животну средину.

Од самог почетка становници нису били „консултовани на значајнији начин" око бране, према тврдњама у писму.

На пример, они су добили информације које нису биле адекватне и нису биле на тибетанском.

Влада им је такође обећала да ће пројекат бити започет само ако 80 одсто њих пристане на њега, али „нема доказа да је тај пристанак био дат", наводи се у писму, додавши да су становници покушали да изразе забринутост о брани више пута.

Кинеске власти су, међутим, негирале ово у њиховом одговору УН-у.

„Пресељење дотичних села обављено је тек након потпуног консултовања мишљења локалних становника", наводи се у писму канцеларије Сталне мисије Народне Републике Кине у Уједињеним нацијама из септембра 2024. године.

Додаје се: „Локална влада и градитељи пројекта финансирали су изградњу нових домова и обезбедили субвенције за испашу, чување и узгој стоке. Што се тиче културних реликвија, оне су у потпуности пресељене."

Али ББЦ је чуо из два тибетанска избора да су им у фебруару званичници рекли да ће бити исељени брзо, дајући им врло мало информација о опцијама за пресељење и одштету.

Ово је покренуло толико дубоко анксиозност да су сељани и будистички монаси одлучили да организују протесте, упркос томе што су били свесни да ће доћи до оштрог гушења побуне.

„Нису знали шта ће им се догодити"

Највећи протест је окупио људе испред зграде владе у Дегеу.

На видео снимку до ког је дошао ББЦ и потврдио његову веродостојност, могу се чути демонстранти како позивају власти да престану исељавања људи и да им дозволе да остану.

Одвојено, група становника обратила се званичницима у посети и молила их да откажу планове за изградњу бране.

ББЦ је дошао до снимака на којима се наизглед види овај инцидент и верификовао да је до њега дошло у селу Сиба.

На снимку се виде монаси у црвеним одорама и сељани како клече на прашњавом друму и показују палчеве нагоре, што је традиционални тибетански начин за преклињање за милост.

У прошлости је кинеска влада брже-боље гушила сваки отпор властима, нарочито на тибетанској територији, где је осетљива на било шта што би потенцијално могло да појача сепаратистички сентимент.

Ни овај пут није било другачије.

Власти су брзо покренуле гушење побуне, ухапсивши стотине људи на протестима док су истовремено упадале у куће широм долине, према једном од наших извора.

Један неверификовани али нашироко дељени инсерт наизглед показује како кинески полицајци гурају групу монаха на друму, у нечему за шта се верује да је операција хапшења.

Многи су задржани у притвору недељама, а неки су тешко претучени, према нашим тибетанским изворима чије су породице и пријатељи били мете ове репресије.

Један извор је поделио свеже детаље са саслушања.

Он је за ББЦ рекао да је његов пријатељ из детињства приведен и саслушаван у периоду од неколико дана.

„Постављана су му питања и испочетка је третман био љубазан. Питали су га: 'Ко је од тебе тражио да учествујеш, ко стоји за овога'.

„Потом, кад није могао да им да одговоре које су желели, тукли су га шест или седам различитих чланова обезбеђења у року од неколико дана."

Његов пријатељ је на крају претрпео само мање повреде и убрзо је ослобођен.

Али други нису били те среће.

Један други извор је рекао за ББЦ да је више од 20 његових рођака и пријатеља приведено због учешћа у протестима, међу њима једна старија особа која је имала више од 70 година.

„Неки од њих су задобили повреде по читавом телу, чак и на ребрима и бубрезима, од шутирања и батинања…а некима од њих је позлило од њихових повреда", казао је он.

Сличне тврдње о физичком злостављању и премлаћивањима током хапшења појавиле су се и у страним тибетанским медијским извештајима.

У писму УН-а се такође наводе извештаји о привођењима и употреби силе на стотинама демонстраната, истакавши да су „они били тешко претучени од кинеске полиције, што је довело до повреда које су захтевале болничко лечење."

После гушења побуне, Тибетанци у овој области су се сусрели са још строжим ограничењима, сазнаје ББЦ.

Комуникација са спољним светом је била додатно ограничена и дошло је до појачаног надзора.

Они које је још увек могуће контактирати нису били вољни да говоре јер се плаше одмазде, према изворима.

Први извор је рекао да иако је некима од пуштених демонстраната на крају било допуштено да путују по тибетанској територији, другима је изречена забрана кретања.

То је створило проблеме за оне који морају да иду у болницу на здравствено лечење и номадским племенима која морају да лутају по пашњацима са њиховим стадима, рекао је он.

Други извор је рекао да се последњи пут чуо са родбином и пријатељима крајем фебруара: „Кад сам успео да допрем до њих, рекли су да више не зовем јер ће бити ухапшени. Били су веома уплашени, стално су ми прекидали везу.

„Некада смо причали преко ВиЧета, али сада то више није могуће. Потпуно ми је блокирана могућност да контактирам било кога од њих", рекао је он.

„Последња особа са којом сам разговарао била је млађа рођака. Она је рекла: 'Веома је опасно, многи од нас су били ухапшени, има много невоља, ударили су на многе од нас'… Нису знали шта ће им се даље дешавати."

ББЦ није успео да пронађе никакво помињање протеста и гушења побуне у кинеским државним медијима.

Али убрзо након протеста, званичници Комунистичке партије Кине посетили су област да „објасне потребу" за градњом бране и позвали на „мере одржавања стабилности", према том сизвештају.

Неколико месеци касније, додељен је тендер за изградњу „станице јавне безбедности" у Дегеу, према документима постављеним на интернету.

Писмо кинеских званичника УН-у указује на то да су сељани већ пресељени а реликвије премештене, али није најјасније колико је далеко сам пројекат одмакао.

ББЦ је месецима надзирао долину преко сателитских снимака.

За сада нема знакова градње бране нити рушења села и манастира.

Кинеска амбасада нам је рекла да власти још увек врше геолошка испитивања и специјализоване студије за градњу бране.

Она је додала да локалне власти „активно и темељно разумеју захтеве и тежње" мештана.

Градња или експлоатација?

Контроверзе нису ништа ново у Кини кад су у питању бране.

Кад је влада 1990-их изградила највећу брану на свету - Три клисуре на реци Јангце - то је изазвало протесте и критике због начина на који је руководила пресељењем и одштетом за хиљаде сељана.

Скоријих година, како је Кина убрзала прелазак са угља на изворе чисте енергије, такви потези су постали посебно осетљиви на тибетанским територијама.

Пекинг је бацио око на тамошње стрме долине и снажне реке, на руралном западу, да би изградила мега-бране и хидроелектране које могу да одрже напајање кинеске метрополисе гладне енергије.

Председник Си Ђинпинг је лично повео иницијативу за ово, политику звану „сидиандонгсонг" илити „слање западне електричне енергије на исток".

Као Гангтуо, многе од ових брана су на реци Џинша (Дри Чу), која протиче тибетанским територијама.

Она чини горње токове реке Јангце и део је онога што Кина зове највећим светским коридором чисте енергије.

Гангтуо је заправо последња у низу од 13 брана планираних за ову долину, од којих су пет већ оперативне или у градњи.

Кинеска влада и државни медији су представили ове владе као двоструку добитну комбинацију која смањује загађење и генерише чисту енергију, док унапређује животе руралних Тибетанаца.

У саопштењу за ББЦ, кинеска амбасада је рекла да се пројекти чисте енергије усредсређују на „промовисање висококвалитетног привредног развоја" и „појачавање осећања напретка и среће међу људима свих етничких група".

Али кинеска влада је одавно оптуживана за кршење права Тибетанаца.

Активисти кажу да су бране најновији пример Пекинговог искоришћавања Тибетанаца и њихове земље.

„Оно што видимо је убрзано разарање тибетанске верске, културне и лингвистичке баштине", каже Тензин Чоекји, истраживач групе за заштиту права Тибет воч.

„То су 'висококвалитетни развој' и 'еколошка цивилизација' коју кинеска влада примењује на Тибету."

Једно кључно питање је кинеска политика пресељења којом се исељавају Тибетанци из њихових домова да би се направило места за градњу, што је и покренуло протесте сељана и монаха који живе близу бране Гангтуо.

Процењује се да је од 2000. године пресељено више од 930.000 руралних Тибетанаца, према Хјуман рајтс вочу (ХРВ).

Пекинг је одувек тврдио да се та пресељења дешавају само уз пристанак Тибетанаца и да они добијају смештај, одштету и нове прилике за посао.

Државни медији често то представљају као унапређење њихових животних услова.

Али групе за заштиту права представљају другачију слику, са извештајима који детаљно наводе доказе о принуди, жалбама на неодговарајуће одштету, скучене животне услове и несташицу послова.

Они такође истичу да пресељење прекида дубоку, вековну везу коју рурални Тибет дели са властитим земљиштем.

„Ови људи ће практично изгубити све што имају, средства за живот и баштину заједнице", каже Маја Ванг, привремена кинеска директорка Хјуман рајтс воча.

Влада и забринутост за животну средину због потапања тибетанских долина славних по биодиверзитету, и могућим опасностима градње брана у области богатој земљотресним линијама раседа.

Неки кинески академици су открили да притисак од акумулиране воде у језерима брана могу потенцијално да повећају ризик од земљотреса, међу њима и у реци Џинша.

То би могло да доведе до катастрофалних поплава и разарања, као што је виђено 2018. године, кад су кишом изазвана клизишта настала у селу смештеном између два градилишта бране на Џинши.

Кинеска амбасада нам је рекла да примена било каквог пројекта чисте енергије „пролази кроз научно планирање и строге демонстрације, и да ће бити подвргнута одговарајућем надзору".

Последњих година Кина је усвојила законе који штите животну средину око реке Јангце и Ћингхај-тибетанске висоравни.

Председник Си Ђингпин је лично истакао потребу за заштитом горњих токова реке Јангце.

Потрошено је око 424 милиона јуана на конзервацију животне средине дуж Џинше, према државним медијима.

Извештаји је истакао напоре да се пројекти брана учине отпорним на земљотресе.

Бројне тибетанске групе за заштиту права, међутим, тврде да свака градња на масовном нивоу на тибетанској територији, међу њима и брана као што је Гангтуо, морају да се обуставе.

Оне су организовале протесте у иностранству и позвале на међународни мораторијум, тврдећи да би компаније које учествују у таквим пројектима „омогућиле кинеској влади да заради на окупацији и угњетавању Тибетанаца."

„Заиста се надам да ће ова градња брана престати", рекао је један од извора.

„Наши преци су били овде, наши храмови су овде. Ми смо овде генерацијама. Веома нам је болно да се селимо.

„Какав бисмо живот уопште водили кад бисмо се преселили?".

Додатно извештавање: Ричард Ирвајн-Браун из ББЦ Верифаја

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]