К-поп у Србији: Музика и бекство у шаренило далеког истока

Иза преклопљеног кажипрста и палца који праве срце, шљокичавих костима, савршено увежбаних плесних корака и заразних мелодија крије се читава једна супкултура која се уткала у свакодневицу младих у Србији.

К-поп, скраћено од „кореан поп" (корејски поп), савремени је музички жанр пореклом из Јужне Кореје.

Комбинује елементе попа, хип-хопа и електронске музике.

Није само музички, већ и културни феномен - обухвата начин облачења и заједнице обожавалаца.

Такозвани корејски талас запљуснуо је свет.

Иако је настао у Јужној Кореји, последњих десет година освојио је публику - од Сеула до Сао Паола, од Њујорка до Београда.

„У питању је најпозитивнија музика коју знам, то није само музички правац, већ и начин живота", каже Дина Гашевић, из плесне школе Тхе хеат оффициал, једна од победница К-ПОП Wорлд Фестивал Сербиа одржаног 2018. године у Београду.

Данас се процењује да има више од 220 милиона фанова корејске забаве на свету, што је четири пута више од укупног броја становника Јужне Кореје.

„К-поп је у Србију стигао 2010-их година путем интернета, највише Јутјуба", каже Виолета Јокић, докторанткиња етномузикологије на Факултету музичке уметности.

То није само пролазна фасцинација, већ су фанови створили и малу „инфраструктуру" која се грана од плесних школа и тематских журки, до курсева језика и специјализованих налога на друштвеним мрежама, додаје Јокић, која се бави проучавањем овог музичког жанра.

Како је све почело?

Почетком 2010. Дина и њена сестра Нела откриле су корејски женски бенд Броwн еyед гирлс.

„Било је то откровење за нас, у америчком попу који смо до тада слушале, нико се није толико посвећивао плесу и кореографији", објашњава она.

К-поп ју је инспирисао и да са сестром покрене плесну школу, а 2015. године, Амбасада Републике Кореје организовала је прву званичну К-поп журку у Београду на којој су волонтирале.

„Заједница је тада била мала, догађаји су били ретки и ми смо се радовале да упознамо друге фанове", каже Нела Гашевић за ББЦ на српском.

Наредне године, амбасада је покренула српску селекцију за К-поп Wорлд Фестивал, такмичења за таленте.

Дина и Нела су одлучиле да се пријаве.

„Испрва нисмо могле да верујемо да ће конкурс бити расписан код нас.

„Изабрале смо песме, спремиле кореографију и хтеле смо да покажемо шта К-поп заиста јесте - феномен који уме да пренесе емоцију и добру енергију", присећа се Нела.

Те године освојиле су друго место, за две године пријавиле су се опет.

Овај пут су биле победнице.

„Добро памтим тај наступ, стејџ се тресао, сви људи око нас су вриштали од радости", каже уз осмех.

Интересовање за корејску популарну културу у Србији траје више од деценије.

Од 2010. године појавиле су се прве Фејсбук групе к-поп обожаваоца, што је домаћим фановима пружило виртуелно место окупљања, каже Виолета Јокић.

Биле су познате и СоА (Соундс оф Асиа) журке које је организовало удружење Сакурабана, испрва посвећене јапанској поп-култури, али неретко уз К-поп песме.

Први велики талас популарности почиње 2016. године, предвођен групама као што су БТС, ЕXО и Блацкпинк.

Такође, исте те 2016. отварају се и прве плесне школе посвећене учењу К-поп кореографија, а К-поп журке постале су све чешћа појава, обашњава Виолета Јокић.

„Снимци кореографија направљени претежно у Београду, понекад и у Новом Саду и Нишу, постају све бројнији, док се на друштвеним мрежама појављује све више домаћих фан-налога.

„Током пандемије 2020. године и све веће популарности ТикТок-а, заједница добија све више младих фанова, који К-поп претварају у свакодневни дигитални ритуал", додаје Јокић.

Корисници друштвених мрежа снимају кореографије и вокалне обраде, желећи да што више личе на наступе оригиналних бендова.

„К-поп се у савременом контексту углавном прихвата у његовом оригиналном облику, без тежње да се стилски мења", објашњава Јокић.

Фанови често преводе песме и серије на српски језик.

Присутан је и хумор као вид културне адаптације - кроз мимове, пародије и моду, додаје.

'К-поп није само забава'

Дина и Нела су заволеле културу и традицију Јужне Кореје.

„Храну, језик, људе, начин размишљања, апсолутно све", каже Дина Гашевић.

К-поп значајно мења начин на који млади широм света доживљавају Азију.

Слична ситуација је и у Србији, каже етномузиколошкиња Јокић.

„Уместо да се корејска култура посматра кроз призму удаљеног, непознатог или егзотичног, она постаје блиска, разумљива и релевантна.

„Могу фанови уче корејски језик, прате корејске драме, интересују се за историју ове земље, религију, гастрономију, моду и козметику", објашњава она.

К-поп на овај начин „премошћава културне дистанце и руши стереотипе о Азији као хомогеном, затвореном и егзотичном простору."

„Уместо тога, појављује се нови приказ савремене, динамичне Кореје, чија популарна култура инспирише, информише и повезује.

„За многе младе, К-поп није само забава, већ полазна тачка за дубље и аутентичније разумевање источноазијских култура", објашњава она.

Мода, идентитет и сигуран простор

Пастелне боје, шљокице и постери омиљених женских К-поп беднова залепљени по зидовима - тако изгледа спаваћа соба Невене Ћирић из Крагујевца, од кад је пре пет година заволела корејску популарну културу.

„Почело је сасвим спонтано, правила сам паузу од америчке серије коју сам у том моменту гледала.

„Учинили су ми се занимљиви ријалити програми са корејским музичарима и онда сам почела да пратим беднове и њихове фандоме”, каже ова смеђокоса девојка за ББЦ на српском.

Фандом је заједница обожавалаца који деле љубав, интересовање и посвећеност према неком уметнику, жанру, филму, серији, књизи или музичкој групи.

Невена верује да јој је К-поп дао инспирацију за свакодневни живот.

„Бендови стварају много материјала, кад не обајвљују нове албуме, праве влогове и тако стално пратимо њихов живот и све кроз шта пролазе.

„У хаотичним временима, фандом је сигуран простор за многе од нас”, дели утиске Невена.

У К-поп култури, фандоми су посебно организовани и страствени - сваки бенд има сопствени назив фандома (БТС има „АРМY", Блацкпинк има „Блинкс"), боје и слогане.

Хибридни жанр који је освојио свет

К-поп не познаје границе - ни жанровске, ни језичке, објашњава музиколошкиња Јокић.

„Његова основна одлика је хибридност".

За разлику од западног попа који „често прати устаљене форме и структуре", К-поп нумере неретко комбинују више жанрова унутар једне песме, додаје она.

Иако се често певају на корејском, песме готово увек садрже енглеске фразе.

„Тиме се неоспорно гради мост према глобалној публици”, објашњава она.

У спотовима и наступима појављују се јарке боје, савршено осветљење и брзе промене кадрова.

К-поп естетика руши традиционалне норме - и мушки извођачи носе шминку, бисере и чипку.

Извођачи нису само певачи, „већ су обучени да музику изразе на различите начине, кроз плес, мимику, интеракцију с публиком”, каже Јокић.

Због тога К-поп музика никада није само звук, већ и покрет, слика, читај један наратив, закључује она.

Иако је прошло више од десет година од када је први пут чула к-поп мелодију, Дина Гашевић каже да јој је овај жанр и даље „невероватно битан део живота.”

„Иако мање излазим него раније на к-поп журке, не постоји лепши осећај од тога када плешете у просторији са људима који воле исто што и ви, и чекате да почне ваша омиљена песма.”

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]