Како је Србија разумела поруке Урсуле фон дер Лајен

Једна порука и неколико интерпретација.

Када се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у Београду сусрела са председником Александром Вучићем поручила је да су потребна „дела, не само речи".

Битно је видети и напредак у области владавине права, електронских медија и изборних закона, додала је.

Док представници цивилног сектора у овоме чују оштрији тон у односу на ранији период, држава набраја похвале.

Фон дер Лајен је „похвално говорила о напретку који је Србија постигла", каже министар за европске интеграције Немања Старовић у писаном одговору за ББЦ.

То се посебно види у навођењу „избора чланова Савета РЕМ-а, усвајања измена Закона о јединственом бирачком списку и раста усаглашености са спољном и безбедносном политиком ЕУ на 61 одсто", додаје.

Ипак, као и обично проблем је у оних 39 одсто неусаглашености, односно у чињеници да Србија, једина уз Белорусију, није увела санкције Русији од почетка рата у Украјини.

Иако Србија већ дуже од деценије води преговоре о придруживању у ЕУ, ниједна група преговарачких поглавља није отворена већ годинама.

Кроз мање ружичасте наочари, представници цивилног сектора гледају на поруке званичнице из Брисела.

„Једине две позитивне ствари које су поменуте су две релативно мање важне ствари, а то су најава усвајања закона о бирачком списку и најава формирања савета РЕМ-а.

„Ни једно ни друго се још није догодило", каже Раша Недељков из организације ЦРТА за ББЦ на српском.

Он додаје да су то „мале ствари, јер се у српском друштву дешавају стални институционални потреси".

Одбор Скупштине Србије за културу и информисање усвојио је листу кандидата и овлашћених предлагача за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али тек треба да се расправља о њима и да они буду изабрани у Скупштини.

Предлоге Закона о јединственом бирачком списку раније су предавале и опозиционе странке и цивилни сектор, наводећи да за разлику од предлога власти, њихови испуњавају препоруке ОДИХР-а.

„Наш став подразумева слободу, а не репресију, попут права на мирно окупљање.

„Залажемо се за партнерство, а не потчињавање, и за дипломатију уместо агресије", рекла је Фон дер Лајен после састанка са Вучићем.

Ова изјава говори да је „демократија у Србији угрожена и колико размемо њена порука је да Србија треба да одлучи да ли ће бити део демократских или ауторитарних друштава", указује Недељков.

„Она жели да види Србију у Европској Унији, али да би Србија то постигла, она мора да поштује европске вредности, попут поштовања људских права", додаје.

Фон дер Лајен се једино у Србији, током последње регионалне турнеје, срела са представницима цивилног друштва, што досад није био манир.

„Од цивилног друштва су тражене оцене не само о процесу европске интеграције већ и о општој ситуацији у Србији.

„Такође, најављено је да ће се наставити овакве консултације, које нису биле досадашња пракса", објашњава Јелица Минић из Европског покрета у Србији за ББЦ на српском.

'Оштар тон'

Коментаришући заједничку конференцију са Вучићем, Минић оцењује да је тон Фон дер Лајен био врло хладан, а наступ председника одисао незадовољством.

Пренела је поруке Европске Комисије, али и „атмосферу која влада у Европском парламенту са јасним, сувим стилом и прецизним замеркама и очекивањима."

„Ове поруке се редовно јављају у годишњим извештајима о напретку последњих година, а најновији ћемо добити до краја месеца.

„Тон порука Фон дер Лајен је увек био мекши од онога у извештајима, све до ове посете", каже Минић.

Можемо очекивати да ће поруке у извештају бити још оштрије него до сада, закључује она.

Потврда напретка или упозорење?

Уопштени утисак је да је Фон дер Лајен била критичнија према властима него током ранијих посета, каже Немања Ненадић из Транспарентност Србија за ББЦ на српском.

Србију очекују реформе, поручила је Фон дер Лајен.

„За њих су потребни истрајност, стрпљење, сви сегменти друштва и политичког спектра морају бити укључени, али вреди уложити труд јер се тиме приближавате циљу", рекла је.

То признају и представници државе.

„Пред нама је велики посао којем смо као Влада максимално посвећени“, додаје министар и додаје да Србија ради на отварању преосталих кластера и испуњавању прелазних мерила за поглавља 23 и 24, објашњава Старовић.

Кластер представља групу сродних поглавља у приступним преговорима за чланство у Европској унији.

Кључни проблеми Србије за улазак у ЕУ су поглавље 23 - правосуђе и основна права, усклађивање спољне политике са Бриселом, као и нормализација односа Београда и Приштине.

Амбициозни план, који је председник Вучић, најавио, а Влада неколико месеци касније формално усвојила - да све реформе буду готове до краја 2026. подразумева 900 обавеза и промена закона и подзаконских аката.

На томе се предано ради, напомиње министар.

„Значајно је да Фон дер Лајен ће пратити реализацију реформи", каже Ненадић.

Ипак, политичари у Србији не треба да чекају посете високих званичника да би нешто реализовали, указује он.

„Проблем је у томе што власт поруке из Брисела често тумачи као политичке уступке, а не као прилике за решавање стварних проблема.

„Када се о реформама говори као о нечему што се ради да би се некоме удовољило, а не ради бољег живота грађана то је погрешан приступ", каже Ненадић.

Који би могли бити следећи кораци Брисела?

Министар Старовић очекује да ће у наредном периоду Брисел и Београд „блиско и ефикасно сарађивати“, као и да ће, упркос политичким и геополитичким околностима, Србија добити „једнаку шансу за формални напредак" као и остале земље кандидати.

Почетком октобра су ступиле на снагу америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), већински у руском власништву, једној од најважнијих компанија за функционисање целокупне српске привреде.

Сенка тих санкција и могућих проблема са енергетиком током предстојеће зиме обојила је и конференцију Фон дер Лајен и Вучића.

ЕУ је спремна да даље улаже у пројекте попут Трансбалканског енергетског коридора и гасни интерконектор између Србије и Бугарске, којим Србија добија гас из Азербејџана.

Принцип европске солидарности веома је важан, јер „по значају надилази све техничке процесе, а рекао бих и политичка питања", истиче Старовић.

„Ми смо то на веома делатан начин приказали током пандемијске кризе, помажући читавом региону, али и државама чланицама ЕУ.

„Уколико би евентуално дошло до неких потешкоћа у снабдевању енергентима, верујем да би на сцену ступила европска солидарност, те да бисмо добили одређену помоћ из ужег и ширег окружења", каже министар.

Енергетску кризу у Србији погоршава и гасни споразум са Русима који је постигнут само до Нове године, а Србија је зависна од руског гаса.

Мимо самог преговарачког процеса, министар очекује и важне кораке у приступању Јединственом тржишту ЕУ, пре свега укључивање Србије у систем 'Роминг као код куће', за шта ће Србија бити спремна у првој половини наредне године.

Управо та опипљива корист најављена је у Црној Гори, балканској земљи која је најдаље одмакла у европским интеграцијама.

Током посета Западног Балкана председница ЕК похвалила је убрзање не само Подгорице, већ и Тиране на путу ка Европској унији.

По завршетку балканске турнеје, објављено је да је у Албанији, Црној Гори, Молдавији и Северној Македонији почетком октобра заживео систем Јединственог подручја плаћања у еврима (СЕПА).

Србија би тек у мају наредне године требало да се укључи и овај у систем који олакшава трансакције и штеди новац и онима који га шаљу и онима који га примају, најављено је раније.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]