Три могућа сценарија краја свемира

Слика земље из свемира

Аутор фотографије, Fotograzia via Getty Images

    • Аутор, Андре Бјернат
    • Функција, ББЦ Бразил
  • Време читања: 6 мин

Мрачна, хладна и помало досадна смрт.

Драстичан, насилан исход.

Или можда крај који истовремено значи и нови почетак?

Ово су углавном неке од најистакнутијих теорија о томе како би могао да изгледа крај свемира у веома, веома далекој будућности, ако уопште буде имао крај.

Судбина свемира је једно од најзагонетнијих питања у науци.

Чак и стручњаци признају да има више питања него одговора.

Али да бисмо разумели неке од начина на које би све могло да се заврши, прво морамо да разумемо како је све почело.

Почетак свега

Свемир је све.

Он обухвата сав простор, материју (све што заузима простор и има масу), енергију, па чак и само време, наводи америчка свемирска агенција НАСА.

Начин на који је свемир настао могао би да се објасни оним што су астрономи назвали теорија Великог праска.

Према тој теорији, пре око 13,8 милијарди година свемир је био у изузетно врућем и густом стању и од тада се непрестано шири.

Свемир је наставио да се шири и временом су се, током веома дугог периода, образовале структуре попут галаксија, звезда и планета.

Свемир се шири и данас.

Али суштински, о томе знамо веома мало.

„Наш рад је као посматрање понашања и тока целе једне реке, а да притом не анализирамо детаљно све молекуле воде који кроз њу пролазе", каже професор Александре Забот, физичар на Федералном универзитету Санта Катарини у Бразилу.

Теорија Великог праска сугерише да је Универзум почео као једна тачка која се ширила и растезала

Аутор фотографије, FlashMovie via GettyImages

Потпис испод фотографије, Теорија Великог праска сугерише да је Универзум почео као једна тачка која се ширила и растезала

Свемир се шири и данас.

Али суштински, о томе знамо веома мало.

„Наш рад је као посматрање понашања и тока целе једне реке, а да притом не анализирамо детаљно све молекуле воде који кроз њу пролазе", каже професор Александре Забот, физичар на Федералном универзитету Санта Катарини у Бразилу.

Велико замрзавање

Ако свемир настави да се шири, енергија ће се толико раширити да ће галаксије наставити да се удаљавају једна од друге, а на крају ће престати стварање нових звезда, док ће постојеће одумрети, објашњава Краљевска опсерваторија у Гриничу у Уједињеном Краљевству (УК).

Затим ће, током билиона година, свемир постајати све тамнији и на крају ће достићи стање које је хладно, мрачно и готово празно, додаје опсерваторија.

Ова теорија позната је као Велико замрзавање или „топлотна смрт" Универзума.

Она предвиђа да ће на крају сви атоми у свемиру достићи термичку равнотежу (исту температуру свуда) и да ће се све једноставно зауставити, каже Краљевска опсерваторија.

Свемир

Аутор фотографије, Arctic Images via Getty Images

„Све указује на то да ће свемир постајати све празнији, хладнији и удаљенији", каже ванредни професор Раул Абрамо са Института за физику Универзитета у Сао Паулу у Бразилу.

„Галаксије ће се све више удаљавати, звезде ће старити и умирати", додаје он.

„То је коначно стање када ће свемир у суштини бити огромно гробље".

Велико цепање

Ако вам ово не звучи нарочито прихватљиво, постоји још једна теорија, али делује мало драматичније.

Заснива се на замисли да се ширење свемира убрзава због тамне енергије.

Ако се то настави, свемир би могао да се шири толико брзо да гравитација више неће моћи да држи ствари на окупу, каже Краљевска опсерваторија.

Ова теорија позната је као Велико цепање.

Гравитација је сила којом планета или неко друго тело привлачи објекте ка свом средишту, објашњава НАСА.

Та сила држи планете у орбити око Сунца, одржава Земљу на окупу и омогућава да људи остану на тлу, уместо да одлутају у свемир.

Потпис испод видеа, Како ће свемир доживети свој крај

Гравитација је сила која повезује системе као што су звезде, планетарни системи, галаксије, и галактичка јата.

Тамна енергија, с друге стране, је много мистериознија и чини се да има супротан ефекат.

„Још увек не знамо од чега се састоји, али знамо да изазива одбијање, готово као антигравитација", објашњава Забот.

НАСА каже да тамна енергија узрокује да се свемир шири убрзаним темпом.

Америчка свемирска агенција наводи да тамна енергија чини између 68,3 одсто и 70 одсто свемира.

Тамна енергије је откривена тек крајем 1990-их.

Научници нису могли толико дуго да је открију јер гравитација надјачава њен утицај на нивоу људи, планета, па чак и галаксије.

Тамна енергија је приметна тек у много већим, међугалактичким размерама.

„Што свемир више расте и добија на запремини, то је јача одбојна сила повезана са тамном енергијом", објашњава Забот.

„Могуће је да, како се свемир повећава, тамна енергија постаје релевантна и у мањим размерама", додаје он.

Нестабилна тамна енергија могла би да доведе до Великог цепања, у којем се свемир шири толико силовито да ће звезде, планете, па чак и атоми да се „одлепе".

„Зато енглески назив ове теорије има двоструко значење.

„Зове се Биг Рип, што значи велико пуцање, кидање, прекид, расцеп, или цепање", каже Забот.

„Али РИП је и скраћеница за 'почивај у миру' (рест ин пеаце)", напомиње он.

Велико сажимање

Постоје и други, једнако суморни сценарији.

Ако тамна енергија ослаби и на крају промени смер деловања, гравитација би могла да почне да сабија свемир у једну тачку.

То би довело до Великог сажимања или сабијања, када би се свемир самоуништио, каже НАСА.

Друга теорија указује да би свемир могао да се поново скупи у једну тачку, након чега би уследио нови Велики прасак и рађање новог свемира.

Ово је познато као Велики скок (одскок), што указује да би наш свемир и будући свемири могли да буду заробљени у бесконачном циклусу сабијања и ширења.

„Али то је потпуно егзотичан модел, за који немамо никакве податке ни доказе", каже Абрамо.

Млечни пут

Аутор фотографије, Fotograzia via Getty Images

Да ли је, онда могуће проценити када би могао да буде крај свемира?

„Не, немамо никакве назнаке да ће у будућности доћи до великог цепања или великог краха", објашњава Абрамо.

„Према неким проценема, у питању су билиони година, док друге наводе још дуже временске оквире", додаје Забот.

Ако је свемир стар најмање 13,8 милијарди година, потребно је још око 986,2 милијарде година да би достигао старост од билиона година.

Недавна студија Универзитета Радбауда у Холандији указује да се свемир распада брже него што се раније мислило.

Истраживачи су израчунали да би последњим остацима звезда могло да буде потребно око 10^78 година (број 1 и 78 нула) да нестану.

Наша врста вероватно неће бити ту да сведочи оваквом исходу.

Планета Земља ће највероватније нестати много раније, за око шест милијарди година када се очекује да Сунце постане црвени див.

„Истина је да о космологији и даље знамо веома мало", објашњава Абрамо.

Он каже да ограничени алати којима данас располажемо отежавају прецизно мерење свемира.

А то отвара простор за разматрање још хипотетичнијих теорија.

На пример, теорије о мултиверзуму – замисли да постоји више од једног ун

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk