Избори у Словенији: Редовно гласање за нови парламент у нередовним условима

Нешто мање од 1,7 милиона бирача у Словенији одлучује како ће политичке странке поделити 90 места у Државном збору, парламенту ове бивше југословенске републике.

Ово су десети парламентарни избори од осамостаљења Словеније 1991. године, али су тек трећи који нису ванредни већ редовни, након истека четворогодишњег мандата претходног сазива скупштине.

„Једва сам чекала да се заврши изборна кампања, никад није била овако прљава", описује атмосферу једна 54-годишња становница Љубљане.

Последња недеља борбе за гласове бирача протекла је у оштрим оптужбама опозиције и власти, а словеначки државни органи тврде и да су стране параобавештајне службе покушале да утичу на исход избора.

„У овој земљи, закони не важе исто за све - постоје неки који су првог, а неки који су другог реда, и такве ствари би морале да се промене", каже 63-годишња Аленка.

Биралишта широм Словеније отворена су до 19 часова, али је око пет одсто бирача већ искористило бирачко право у три дана такозваног раног гласања током претходне седмице - нешто мање него на изборима 2021. године.

Резултати излазних анкета биће познати одмах по затварању бирачких места, док се прве процене исхода гласања очекују неколико сати касније.

Ко се такмичи на изборима?

На изборним листићу необично великог формата налази се 17 листа.

Оне морају да освоје најмање четири одсто гласова да би добиле посланике у Државном збору.

На посебним листићима налазе се кандидати за по једног посланика који ће представљати мађарску и италијанску заједницу, док се остале странке надмећу за 88 места.

За мандате се надмећу партије досадашње владајуће коалиције: Покрет Слобода, Социјални демократи, коалиција Левице и Весне, странке зелених.

Ту је и опозициона коалиција коју предводи Нова Словенија, потом Словеначка демократска странка, као и из ње отцепљени Демократи Анжеа Логара.

За посланичка места боре се и странка Препород Владимира Пребилича, Покрет Ресница, Пиратска странка Словеније.

Странке Карла Ерјавеца, Глас Пензионера Павла Рупара, Странка пензионера из Велења, Зелени Словеније, коалиција Алтернатива, листа Ми, социјалисти, Слога и Словеначка национална странка такође желе да уђу у Државни збор.

На претходним изборима, у априлу 2022. године, излазност је била високих 70,97 одсто, а највише гласова освојио је Покрет Слобода, 34,45 одсто.

Била је то најубедљивија победа једне странке на парламентарним изборима у историји Словеније.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk