Марин ле Пен проглашена кривом за злоупотребу ЕУ фондова, забрањено јој да учествује на изборима 2027.

Француска политичарка Марин Ле Пен проглашена је кривом за злоупотребу европских фондова којима је финансирала њену крајње десничарску странку Национално окупљање (РН).

Забрањено јој је да се пет година кандидује за јавну функцију, што значи да неће моћи да учествује на председничким изборима 2027. године.

Осуђена је и на затворску казну, али тренутно није познато да ли ће ићи у затвор.

Мораће да плати и 100.000 евра казне.

Укупно је осуђена на четири године затвора, од којих ц́е две бити условне.

Остале две би могла да одслужи не у притвору, већ ношењем наногице (електронског уређаја за праћење).

Ле Пен је најавила жалбу, за коју је могућа пресуда у пролеће 2026. тако да се ова казна за сада нец́е примењивати.

Она и још 20 високих званичника Националног окупљања оптужени су да су ангажовали асистенте који су радили у њиховој странци, а не за Европски парламент који их је плаћао.

Ле Пен је током суђења негирала „неправилности".

Судницу је напустила пре краја изрицања пресуде.

„Политичка одлука", рекла је Ле Пен у првом појављивању после пресуде на француској телевизији ТФ1.

Владавина права потпуно је нарушена, тврди.

„Постоје милиони Француза који верују у мене. Борила сам се за вас 30 година", рекла је Ле Пен и додала да је уверена да ће жалбени суд размотрити њен случај „неутрално" и утврдити да је невина.

Жордан Бардела, председник странке РН, позвао је на „мирну" мобилизацију.

„Кроз нашу мирну мобилизацију, покажимо им да је воља народа јача", рекао је и позвао пратиоце на друштвеној мрежи Икс да потпишу петицију подршке.

До сада се три пута кандидовала на председничким изборима - двапут против актуелног председника Еманеула Макрона, њеног највећег политичког ривала, оба пута освојивши друго место.

На европским изборима у јуну 2024. године, Национално окупљање се наметнуло као најпопуларнија француска странка, освојивши 31 одсто гласова и 30 од 81 посланичког места резервисаног за Француску у Европском парламенту.

Због тога су многи мислили да би Ле Пен имала велике шансе на председничким изборима 2027. године.

Резултати европских избора навели су Макрона да распише ванредне парламентарне изборе у Француској, позвавши гласаче да одбаце „екстремистичку грозницу".

Међутим, током првог круга гласања 30. јуна, Национално окупљање остварило је још бољи резултат, са 33 одсто освојених гласова.

Макрон је у септембру 2024. представио нову, десничарку владу, са Мишелом Барнијеом као премијером, али је она пала већ у децембру.

Франсоа Бајру, Макронов савезник и лидер Демократског покрета (МоДем), убрзо је постао премијер.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]