Нобелова награда за медицину научницима који су проучавали имуни систем

нобелова награда за медицину, добитници нобелове награде за медицину 2025.

Аутор фотографије, TT News Agency/Claudio Bresciani via REUTERS

    • Аутор, Џејмс Галагер
    • Функција, ББЦ здравље
  • Време читања: 3 мин

Како имуни систем уништава инфекције, а у исто време чува ћелије тела?

Одговор на то питање донео је Шимону Сакагучију, јапанском истраживачу, Мери Брунков и Фреду Рамсделу, америчким научницима, Нобелову награду из области физиологије и медицине за 2025. годину.

Они су открили „чуваре" који елиминишу делове имуног система способне да нападну тело.

Истраживање се користи за развој нових третмана за аутоимуне болести и рак.

Победници деле наградни фонд вредан 11 милиона шведских круна, што је око 1,1 милиона евра.

„Њихова откриц́а су била пресудна за наше разумевање како функционише имуни систем и зашто сви не развијамо озбиљне аутоимуне болести", каже Оле Кампе, председник Нобеловог комитета.

Истраживање је кључно за разумевање како нас имуни систем штити од хиљада различитих инфекција које покушавају да нападну тело.

Погледајте видео: Које су тајне имунитета и како нас штити од болести

Потпис испод видеа,

Имуни систем користи бела крвна зрнца за препознавање инфекција, чак вируса и бактерија које никада раније није срео.

Ц́елије користе рецепторе који се насумично производе у квадрилиону различитих комбинација.

Ово даје имуном систему могуц́ност да се брани од великог броја вируса, али у том процесу стварају се бела крвна зрнца која могу напасти наше тело.

Научници су вец́ знали да су нека од ових проблематичних белих крвних зрнаца уништена у тимусу, органу смештеном у предњем горњем делу грудног коша, где бела крвна зрнца сазревају.

Нобелову награду ове године добили су научници за истраживање рада Т-ц́елија, које су уједно и чувари имуног система и путују телом да би „разоружале" све друге имуне ц́елије које нападају тело.

Овај процес не успева код аутоимуних болести попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и артритиса.

„Откриц́а су поставила темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових третмана, на пример за рак и аутоимуне болести", рекли су из Нобеловог комитета.

Код људи који болују од рака, регулаторне Т-ц́елије спречавају тело да се бори против тумора, па је истраживање усмерено на смањење њиховог броја.

Код аутоимуних болести, испитивања се баве јачањем регулаторних Т-ц́елија како тело више не би било нападнуто.

Сличан приступ би такође могао бити ефикасан у смањењу ризика од одбацивања органа после трансплантације.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]