Русија и Украјина: Битка за Угледар - „Руси су ми заузели кућу и држали војника заробљеног у њој"

Кад је Русија покренула инвазију на Украјину, Марина Передери је побегла из њене куће у Угледару.

После две и по године борби, руске снаге су недавно заузеле читав град у источној Украјини.

Током дуге битке, она није очекивала да ће видети снимке руског војника како прелистава њен породични фото-албум или рањеног украјинског војника док га ослобађају из њеног подрума.

Кућа Марине Передери у малом рударском месту Угледар у источној Украјини била је њен понос и дика.

Кућа број 17 у улици Садоваја била мало више од љуске кад су је она и њен муж купили.

Они су с љубављу реновирали кућу, исцртавши трешњине цветове и голубице - симболе љубави и благостања - у њиховој спаваћој кући.

Ископали су базен у башти и уградили сауну у подруму.

„Све је било планирано са великом страшћу", каже она за ББЦ.

Али миру није било суђено да потраје.

У фебруару 2022. године, Русија је покренула тоталну инвазију на Украјину - Маринин муж је отишао да се бори, док је она узела децу и дала се у бекство.

Пре бекства, снимила је оно што је мислила да би могао да буде последњи поглед на њихов дом.

„Моја драга кућице, не знам да ли ћеш остати читава или не. Не знам да ли ћемо се икад вратити овамо… или да ли ћемо уопште остати живи", каже она на снимку.

Следећи пут кад је видела кућу било је годину дана касније, у фебруару 2023. године, очима руског војника, преко снимка са његове телесне камере постављеног на друштвене мреже.

Маринац звани Фима налазио се у њеној дневној соби и прегледао је фотографије Марине и њене породице.

„Прелепа", рекао је он, гледајући њену фотографију.

Била је то језива сцена која ју је наљутила.

„Жао ми је што нисам понела албуме", каже Марина.

Погледајте видео:

Украјинске снаге су две и по године браниле Угледар пре него што је Русија заузела град почетком октобра 2024.

Током дуге битке, крајем јануара 2023. године, Фима је повео групу војника до предграђа и нашао се под жестоком ватром у улици Садоваја.

Он и неки други војници ушли су у Маринину кућу.

Након што је снимак са његове телесне камере постао виралан у Русији, Фима је био проглашен херојем.

У званичним документима види се да је био опозван са фронта у фебруару 2023. године зато што је био рањен у ногу.

Али оно што се на том снимку није видело било је да су Руси држали заробљеног украјинског војника у Маринином подруму, који је гладовао и очајнички му је била потребна медицинска нега.

Његово име је Алексеј.

Пре рата, Алексеј је радио као ИТ специјалиста.

Кад је Русија извршила инвазију на његову земљу, он се добровољно пријавио да се бори и касније постао оператер дрона у Угледару.

Због његове љубави према плесу добио је надимак Плесач.

Кад су се Руси пробили кроз украјинске линије крајем јануара 2023. године, Алексеј и његови другови су покушали да се повуку, али су неки од њих, међу њима и Алексеј, били рањени.

Тако рањене, руски војници су их водали од куће до куће, а Алексеј је на крају завршио у подруму Маринине куће.

Држали су га у заробљеништву скоро месец дана - на руском снимку постављеном на интернету види се како је умотан у један од Марининих тепиха.

На крају су се руски војници повукли оставивши Алексеја у кући.

Свеукупно је био 46 дана у Марининој кући, а само повремено је добијао храну и воду.

Рањен, изгладнео и дехидриран, није могао да изађе из куће.

„Успео сам да нађем мало мрвица на поду", каже он за ББЦ светски сервис из Кијева.

„Био је ту комадић крекера, који ми је миш украо током ноћи. Сакрио сам га, али га је онда миш вероватно украо, пошто више нисам могао после да га нађем."

Али глад није била ништа у поређењу са жеђи.

Једног дана, након што су Руси отишли, очајничка потреба за водом скоро је убила Алексеја.

Ишчупао је панеле са сауне у нади да можда има воде у цевима.

Успео је да отвори једну и попио је мало течности из ње, али то је био антифриз.

Тих неколико капи изазвало је унутрашње опекотине и замало су биле смртоносне.

Потом, у марту исте године, кад су Украјинци поново заузели делове Угледара и стигли до улице Садоваја, још један снимак из Маринине куће постао је виралан.

На њему се види бивши новозеландски војник Кејн Те Таи како улази у кућу број 17 и проналази Алексеја.

„Нови Зеланде, Нови Зеланде, то сам ја!", говори Алексеј колеги, који је дошао да се бори за Украјину.

Те Таи је погинуо у борбама само две недеље касније.

Алексеј је изнет из куће и пребачен на сигурно.

Да је остао тамо само још неколико дана, Алексеј каже да сигурно не би преживео.

Зна се да је неколико других украјинских и руских војника погинуло у улици Садоваја и око ње током битке за Угледар.

„Хвала Богу да је Алексеј преживео. Али чињеница да су људи умирали у мојој кући ме је шокирала.

„Тамо унутра сада има само смрти."

ББЦ Светски сервис је питао руско Министарство одбране за опхођење према Алексеју, али није добио никакав одговор.

Пола године после Алексејевог спасавања, његов руски тамничар био је слављен код куће.

Више га нису називали по његовом надимку Фима, већ по имену Андреј.

На снимку са државне телевизије види се како он реконструише напад на Угледар и дели искуства са децом из основне школе, где га наставници представљају као хероја.

ББЦ је упоредио овај снимак Андреја са фотографијама са више стотина профила на друштвеним мрежама и пронашао поклапање - исти залисци, исти младеж на врату и јасни докази о повреди ноге.

Његово пуно име и презиме је Андреј Ефимкин - 28-годишњак рођен на руском Далеком истоку.

Контактирали смо га и питали за снимак из улице Садоваја, посебно онај где је прелиставао фотографије Маринине породице.

Он нам је рекао да је изводио „психолошки трик" на самом себи због пушчане ватре којој је био изложен.

„Зграбио сам албум и почео да гледам фотографије да бих скренуо себи мисли", рекао је он.

„Знате, осећао сам се прилично безосећајно. На секунд, да будем сасвим искрен, те мисли су ми прошле кроз главу о томе ко је некада живео овде."

Али кад је био упитан за Марину директно, Ефимкин је рекао да не жели више да одговара на питања и окончао разговор.

Марина сада живи у Немачкој.

Како време пролази, она покушава да изгради нови живот, научи нови језик и пронађе мало посла ту и тамо, али још жали за изгубљеним домом у Уледару.

„Много је тешко. Још ми се привиђа наша кућа у сновима, стално ми је у мислима. И даље се надам да ће Украјина победити и да ће све бити у реду, да ћемо се вратитити", каже она.

„Моја земља је тамо, тај ваздух је мој."

Али у улици Садоваја, није остало скоро ништа од њене вољене куће, која је поново сведена на љуску.

Може да се препозна на снимцима са дрона насталим из ваздуха по плавој тачки, тамо где се некада налазио њен базен, истичући се на позадини од сивог крша.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]